Oktobarski komarac psihopata
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Prodavačica peronskih karata
Епитом нељубазности укалемљен са транспарентним бољењем курца за међуљудске односе, погледом мексичког емигранта нахватаног и смештеног у ћелију 2 x 2, једноглави кербер паркиран са све ланцима надомак капије аутобуске станице, напирлитане одоре и ноката свеже налепљених из кесице народне нам републике Кине.
Смежурана човеколика Лајка, збијена у свој Спутњик двојку, облепљен возним редовима и сликама Фернанда Колунге из млађих дана у пози пућења бицепса.
Ако ти дан није сјебао испит са којег си излетео попут црначког паламара из тесних домаћинки, надркани таксиста са причом о масонским пиздаријама и невештим јебаријама Сузане Манчић, циганка која те већ трилионити пут стартује за двајестдинарку жваком да би ти штајгерице, на конту шарамантности, дале за џ, овај октопус са функционалним једним пипком ће ти докусурити преостали живчани поредак, без да ти врати кусур.
Опскрбљавање само перонском картом је најједноставнији поступак, свако питање вишка изазива ширење зеница и разгоропађено шиштање. Још, ако се треба распитати за маршуту буса који није из локала, тренсфер беса ће бити бржи него сексуално искуство невиног Амиша.
Терање у курац обавља неком телепатском силом, па када осетиш да ти се уд и мошнице рефлексно муњевито скупљају, време је да уклониш своју телес од кавеза дотичне, и оставиш је да на миру зури у своје огледалце, буџећи крушколике сисиће, мажући се јакоцрвеним кармином и церекати на опус ружичасте телевизије, уколико јој је дозвољено поседовање тв-пријемника.
Препоручено је спремити ситинину, трансакцију обавити на брзину и шмугнути методом Мојсије - Црвено Море кроз студентско/радничко/џебалебарошко/туристички плебс спречавајући тако прилив зрачења негативне енергије на себе.
-Бате, имаш ситниша да ми разбијеш стодинарку, пије ми се кафа на срк?
-Разбијем ти уста, знаш, мене си нашао да јебеш, теби да дам па после да се јебем у дупе?
-Добро, бре, опуштено, да имаш сису радио би на перону, о'лади мало.
