Izraz koji ljudi proizvoljno ubacuju u konverzaciju kada hoce nesto da kazu, a nit' slusaju sta sagovornik prica, nit' zele da odgovaraju, ili ne daj Boze, saosecaju.

Pesma koju je napravio Zeljko Joksimovic, a koju peva Jelena Tomasevic, i obrnuto. Obicno je bez ikakvog smisla, ali ga odusevljena nacija zadovoljno prihvata.

...On se zove Duško, došao je iz Bijelog Polja, živi u domu i studira ekonomiju već nekoliko godina. On je pre šest godina izgubio pravo na dom, ali mu je tatin brat od stričevog ujaka sa tetkine strane koji ''drži'' pola grada sredio da ostane tu i da ga niko ne dira. Ne treba misliti da je Duško zbog toga loš dečko, naprotiv. Duško živi po principu ''lako ćemo'', ''laganeza'' ili ''opušteno''. Lepo mu je u ovom gradu gde je već pustio korenje. Majci piše redovno, i obećao joj je da će da nađe pristojnu curu i da će da se oženi. Kad završi fakultet, naravno.
Ono što je malo kome poznato, tojest, što je Duškova mračna tajna, jeste da on u dubini svog bića žudi za gradskim ribama. Neviđeno ga pale PPSC i UPPSC, pa čak i Pametna splavuša, ali to ne želi da prizna ni sebi, a kamoli svojoj konzervativnoj familiji. Zbog toga, Duško je sebi zadao imperativ da će da nađe dobru, zdravu i kršnu, bila-ne bila lepa.
KOR (košarkašica/odbojkašica/rukometašica), je dobra, zdrava, kršna, i osrednje simpatična srbijanska sportašica. ''Trenira'' otkad zna sa sebe, živi za ''klub'' i svoje jaranice. Tu i tamo se zaljubi, malo propati, ali je svaka patnja prođe kad dođe sezona priprema i osvajanja regionalnih kupova. Al', ne lezi vraže. KOR se jako često zagleda u Večitog studenta. On je onako smušen, stidljiv i sladunjav, što borbenoj i pobedi nastrojenoj KOR diže želju za osvajanjem. KOR će sve učiniti da ćapi Večitog studenta, i to će joj poći za rukom. No, ona i ne zna šta je posle čeka. Svetska karijera - sigurno ne. Montenegro - o, da.

Oh, dragi moji, evo nas kod još jedne zastrašujuće zanimljive kombinacije!

...Mirišljavi čika je tatica u solidnim godinama, proš'o je svašta, malo je isfrustriran vremenom koje neumitno prolazi, i ima blagi mentalni poremećaj koji, doduše, lako prikriva. Mirišljavi čika je samo naizgled pribran i uglađen. Samo u retkim trenucima (čitaj : hotelska soba ili jeftin i mračan prostor zabačenog švalerskog lokala), ispoljava svoju pravu prirodu. On žudi za ljubavlju i divljenjem. U njegovom lagano-bolesnom pogledu se može videti veliko životno iskustvo, ali i psihijatrijska opsednutost mladim mesom.
''Studentkinja'' s navodnicima, jeste samo naizgled nevina i naivna curica iz kraja. Ova je sorta lukava da lukavija bit' ne može. Studentkinja je završila frizersku školu sa prosekom 2,67 i najveći cilj u životu joj je bio da upiše fakultet, što je, nekako, i ostvarila. Pošto su joj, dakle, svi snovi ostvareni, ona se prepušta životu i svim njegovim čarima. Njeno studiranje traje godinama, dok ona u međuvremenu savladava sve moguće tehnike, primerke ''čika'' i poza koje čikama najvise prijaju. Posebno je bitno istaći da Studentkinja ZAISTA uživa u vremenu provedenim sa Mirišljavim čikom. Nju istinski fascinira njegov ''Armani-Cavalli-Navali-Versaće na gaće'' miris parfema, ručni sat poznate marke i pločica ''zamenik direktora'' na reveru. Studentkinju neviđeno pali i njegov opušten pivski stomačić, i rastuća ćela. No, povrh svega, Studentkinja dobija najveći napad adrenalina kada se sa Mirišljavim čikom skriva po zabačenim rupama, jer on ipak nije toliko lud da je vodi na luksuzna javna mesta. S obzirom da se ovde sasvim lepo zadovoljavaju potrebe i jedne i druge strane, predlažemo da se ova kombinacija proglasi za sasvim opravdanu.

Džiber...kako to džiberski zvuči.
On je završeni ili nezavršeni srednjoškolac, večiti maturant ili planira da ''nešto upiše'' ili da nešto drugo sa ortakom ''započne''.
On nit' izgleda, nit' ima, nit' se trudi. Žgoljav je, ružan, seljak, dekintiran i totalno neambiciozan.
On predstavlja nekih 96,3% srbijanskih dvadesetogodišnjaka.
Međutim, Džiber se ističe po jednoj bitnoj karakteristici - on misli da je Sve. Džiber smatra da je : najlepši, najduhovitiji, najpametniji i najbolji baja. Vrhunac njegovih dnevnih aktivnosti uključuje blejanje u kladionici, gledanje fudbala i odlazak na tehno žurku.
Čini se da u nekoj većoj gužvi potpuno dominiraju Oni - originalni srbijanski Džiberi. S obzirom na to da je Džiber - dno dna koje za se misli da je najveća faca, tražimo mu i takvu zakrpu.

Dno dna koje misli da je najveća faca u ženskoj varijanti, javlja se u vidu PPSC - iliti Pička po svaku cenu. Ima šesnaest godina i ''uči'' za metaloglodača. Ima ravnu, plavu, ispeglanu kosu, napućene roze usne i večito gole batake. PPSC svoju ''firmiranu'', tesnu odeću nabavlja iskljucivo na buvljaku, nokte stavlja kod komšinice Suze, i vodi računa da se u svakom trenutku dana i noći svi njeni fizički atributi vrlo lako uoče. Uveče, Pička po svaku cenu izlazi i izoštrava svoje čulo prepoznavanja Džibera. No, ne čeka ga dugo. I jednih i drugih ima kao pleve, i ove dve sorte u tolikoj meri vladaju našim ulicama i našim životima, da mi ozbiljno verujemo da ih nikada nećemo pobediti. Kad poludimo, možemo samo da im se pridružimo.