Чуда од деце.Ни мултипрактик који врши чак 25 операција, не може да им парира. Они блистају на студијама , пуцају 10-ке на све стране , и то , кључна реч "у року" , а притом , та иста деца зарађују сама за живот , не чекају милостињу родитеља , као појединци. За њих су кућни послови свакодневица.... они кувају,перу,чисте,пеглају...они су машине.Њихова соба одише свежином пољског цвећа са финесама лаванде , где зидови само што нису , неким чудом , почели да жуборе , а веселе птичице мелодично зацвркутале на лустеру , ни налик нечијем сметлишту , где је прашина узорпирала и извршила агресију над кевиним намештајем.Треба напоменути разне похвале и признања са разних курсева ,семинара , похвалнице за положене разреде са свим петицама(I-VIII) , вукове дипломе и много што шта.Но и кева није могла све да попамти , ово јој је било исувише довољно да схвати каквог идиота и нерадника има код куће , "који чека да му све падне с' неба"!

Човек, сврстан од стране заједнице у мањински део становништва због његових инфериорних говорничких могућности, и мањка рационалних објашњења због чега повремено уринира по свом филадендрону или облепљује шпајз постерима Исидоре Бјелице.

Епистемолошки, човек може постати чудан на три начина:
1) Утицај родитеља (Најчешће ако родитељи проводе време хасајући есиде и слушајући Пинк Флојд, притом занемаривши чињеницу да им дете сипа песак мачки у очи)
2) Утицај околине (Може варирати од паљења телевизора и аудио-визуелног искуства Лее Киш, до одлажења у Макси дисконт)
3) Утицај радног места (Рађење фејслифтинга Милићу Вукашиновићу, бити задужен да прочиташ библиографију Добрице Ћосића итд. итд.)