То је место које су сви макар једном посетили. Иако на прљавом, глинавом, прашњавом излогу пише да је 'мушко-женски' у њега женска нога није крочила од пролећа 1997. године. Унутра се налазе две столице за шишање и неколико мањих са стране, намењених онима који чекају. Раде обично два фризера, и ако сте потрефили прави тренутак, једног ћете затећи како једе масан бурек и на мини ТВу гледа пренос тенсиког меча Ђоковић - Надал, а други опслужује полућелавог пензионера који је дошао да поткрати косу. На зидовима висе календари са полуголим женама, слике генерала Ратка Младића и бесних аутомобила италијанске производње. Ту је и обавезни блејач, особа која живи у комшилуку и свакодневно виси у салону где се информише о питањима од животне важности, попуњава тикете за оближњу кладионицу и чита 'Курир' и 'Спортски журнал', једина два гласила која су у понуди. Салонска опрема и није богзна каква - ту је неколико зарђалих маказа, бритава из арсенала југословенске краљевске војске, кинеских машиница за шишање и лојавих румунских гелова за косу. У ћошку је и пећ бубњара која се заложи зими и зачади цео салон, тако да је немали број муштерија отишао кући са асиметричном фризуром.

Железни жарач за ватру, обавезан део прибора приликом печења крмета/јагњета/јарета или било ког другог сисавчета.

Кења, сере, лаже, булазни, баљезга, губи се, прича глупости. И то све са задовољством и у великој мери.

Највиши степен загорелости.

Народна милиција - оружане снаге Министарства унутрашњих послова, познати и као органи гоњења. Битан део српског друштва, ослонац режима у кризним ситуацијама и непресушан извор зајебанције, од вицева о мурјацима до већ легендарних видео-клипова.

Милиција у Срба има дугу традицију. Кренимо редом:

- жандармерија. Краљеви жандарми су били бициклизовани, у сиве униформе обучени и дугим цевима наоружани батинаши који се нису либили да припуцају на пробисвете, шверцере и криволовце. У то време још је било хајдука и разбојника по забитима Краљевине Југославије и то објашњава више војничку него милиционарску природу жандарма.

- народна милиција. Период после Другог светског рата јесте време импровизованог марксизма и неприкосновене владавине КПЈ. Читаво друштво прожето је духом самоуправљања па тако и народна милиција која тада и добија овај назив. Класичан народни милиционар има брчине и стомак као симбол ауторитета. На глави носи титовку са петокраком а у руци батину од лесковог дрвета, наоружан је и моторизован производима 'Црвене заставе' а униформисан оделом травничког 'Борца'. Овај период сматра се златним временима милиције, када је сама појава милиционара на дужности уливала строхопоштовање реметиоцима јавног реда и мира те терала преступнике у паничан бег.

- Слобини батинаши. Ако се време СФРЈ сматра зачецима народне милиције, онда је период СРЈ био врхунац милиционарског духа и власти. Слобина милиција била је одевена у плаве маскирне униформе са белим опасачима и береткама са тробојком. Користила је фризиране 'Заставе 101' од којих се неке и данас могу видети на улицама Београда. Милиција је била свемоћна и неприкосновена, батинала је кога је хтела и како је хтела, а у западним српским земљама прерасла је и у нешто више ('Мартићева милиција').

- 2000. и касније. По доласку жутих на власт, милиција полако губи свој углед и ауторитет. Читава држава показује знаке слабљења, па тако и њени органи за одржавање реда. Од некадашње силе, милиција је претворена у позерску организацију тек нешто јачу од ватрогасне бригаде, у женскастим униформама и француским аутима. Власти су јој чак промениле назив у 'полиција' те је тиме додатно деградирале. Додуше, ту и тамо се понекад деси да стара слава забљесне у неком јуначком батинању нерадника и делинквената, али све је то тако слабо да се може рећи да дух старе милиције само што није нестао.

Познат и као пркос. Најпознатији српски бренд и погонско гориво Сербаља с обе стране Дрине, реч која се често помиње а ретко дефинише. Кумовао развргавању многих кумстава и раскиду бројних љубави, почесто давао крила трудбеницима и пронео глас српског оружја кроз бројне ратове.

Бавити се потпуно бесмисленим хобијем од којега нико вајде видео није. Примера је безброј, човек само треба да погледа око себе и схвати каквим се глупостима замајавају ликови у његовом окружењу и на шта троше драгоцено време.

Nervira, živcira, izbacuje iz takta, ide uz kurac. Neko/nešto što strašno ide na nerve, što je toliko iritantno da bi ste to najradije zatukli govnjavom močugom. Jede bubrege.

Krivično delo iz člana 178. KZ Srbije.
U prenešenom smislu, ovaj glagol može označavati različite situacije, uglavnom vezane za radnje dvaju subjekata od kojih je jedan superiorniji i svoju silu iskaljuje na drugom.

Звонки прдеж, онај од кога се прозори тресу и зидови топе. Обично наступа након добро попасуљеног ручка, али може се јавити и као нуспродукт неких других ђаконија.

Израз којим се након полемике/расправе крунише осећај потпуне супериорности над одређеном особом. Након што сте доказали да сте бољи говорник, далеко упућенији у сваки појединачни предмет разговора, противника ваља дотући једним вербалним свршавањем у лице.

Naša mlada demokratija 5. oktobra proslaviće čitavu deceniju bez Slobe i ostalih zlikovaca. Lepa prilika da sumiramo rezultate demokratskih promena i požrtvovanog rada njenih nosilaca u proteklih deset godina:
- efektni planovi vaspostavljanja punog suvereniteta zemlje na celoj teritoriji i vrlo energična i odlučna reakcija na čin samoproglašenja terorističke države u Prištini
- osnažena ekonomija, oživljavanje posrnulih privrednih giganata i stotine novootvorenih fabrika, prodor srpskog kapitala u strane ekonomske tokove
- stotine izgrađenih kilometara autoputeva, desetine mostova (čak četiri u Beogradu!) i energetskih postrojenja
- obračun sa kriminalnim grupama, smanjenje nivoa korupcije na jedan od najnižih u Evropi (samo su Norveška i Finska ispred nas)
- normalizacija odnosa sa okolnim državama (civilizacijski iskorak gospodina predsednika Tadića kojim se izvinio za svu srpsku zloću i genocidnost ispratili su i hrvatski i muslimanski političari te su adekvatno i na sebi svojstven način odgovorili)
- svi negativni društveni efekti prethodne klerofašističke i zlikovačke diktature su potpuno eliminisani i odstranjeni (npr, za vreme Slobine vlasti navijači su unosili oružje na stadione, Beograđani su životinje sakatili i ubijali, anonimusi su u cilju proslavljanja otimali taksiste i opasani dinamitom pucali na policiju, srednjoškolci su se boli noževima, radnici su sekli prste itd.)
- dignitet srpske države doveden je do nivoa na kom srpski ambasadori direktnu utiču na svakodnevna dešavanja u pojedinim zemljama
itd.

Регистарска ознака за Призрен и уједно најбољи начин да проверите нечије познавање географије.

Прва љубав великог броја мушкараца, у народу позната и као Десанка Шакић. Помињање десне руке је увек ризично из простог разлога што са собом носи и ону безобразну конотацију, тако да фраза 'ти си моја десна рука' може бити схваћена веома погрешно.
Да ствар буде још компликованија, ту упада и Сека Алексић, (рођ. Рамизај), чији метарски билборди по Београду са слоганом 'моја десна рука' прво изазивају знатижељу, а после читања увода ('највећа балканска музичка атракција') и напад неконтролисаног смеха.

Čovek veoma sumnjivih karakternih osobina, smutljivih i čudnih stavova i sa jakom dozom egoizma u svojoj ličnosti. Prepoznaje se po tvrdnjama koje prosečan slušalac uglavnom karakteriše kao bezobrazluk ili neupućenost, te neverovatnoj sposobnosti da isprovocira sagovornike najbanalnijim izjavama i nakon njihove opravdane reakcije od sebe napravi žrtvu. Govnjara redovno misli samo na sebe i svoje prohteve, dok ga tuđi problemi ne dotiču, niti on shvata da čudan splet okolnosti ponekad ume da dovede do onoga na šta niko nije ni pomišljao.

Нешто што је за дивљење, поштовање; најбоље, најлепше, највеће, најскупље, најјаче; импресивно, јединствено.

Medijski javni servis evropske Srbije. Vaše pravo da znate sve.
Da prevedemo: propagandni gebelsovski servis Evropske unije, naša dužnost da vam isperemo mozak i napunimo ga govnjarijama, po receptu iz '1984'.
Neki bi RTS nazvali i Trećim kanalom HRT.

Reč kojom će u Srbiji biti kršten svaki gost iz Republike Srpske bez obzira na to što se ista sastoji od više geografskih regiona (istočna Hercegovina, Semberija, Ljuta Krajina, severna Bosna) a ne samo Bosne. Prosečan Bosanac se uglavnom buni ukoliko ga se tako oslovljava (veliki su Srbi) i najčešće ruši stereotip o priglupom i neotesanom Bosancu iz viceva. Bosanci su redovno skromni, nenametljivi, veseljaci i obično veoma duhoviti. Nekad znaju delovati sirovo, ali to je uglavnom zbog neiskvarenosti i patrijarhalnog vaspitanja koje se tamo još uvek ceni.

Tužni odraz naše svakodnevice, bogata cirkuska menažerija koja bi po potrebi mogla da posluži i za razna sociološka istraživanja. Krase je divni, vredni i pre svega karakterni poslanici. Krenimo redom, po strankama:
klub poslanika DS - zastupnici interesa SAD, Evropske unije, srpskih tajkuna, bosanskih muslimana, Republike Hrvatske, čileanskih indijanaca i arktičkih medveda, ukratko svačijih sem opštenarodnih
klub poslanika G17+ - zastupaju sopstveni i isključivo sopstveni interes. Velika je misterija kako su uopšte ušli u parlament, odnosno ko glasa za njih uopšte
klub poslanika SRS - gomila nesposobnih galamdžija, večita opozicija koja pre svega zastupa Vojislava Šešelja, što otvoreno pokazuju belim majicama sa njegovim presvetlim likom
klubovi poslanika nacionalnih manjina - peta kolona
klub poslanika SPS - najveće interesdžije u istoriji srpskog parlamentarizma, vratolomni preokret kakav su oni izveli teško da je ikad viđen u mnogo većim evropskim demokratijama. Para vrti gde burgija neće
klub poslanika SNS - nastao mutacijom Vojislava Šešelja i Borisa Tadića a oličen je Tomislavom Nikolićem. Čovek se preko noći opametio i postao evropski nacionalista, i pokazuje šta zapad želi od nas
klub poslanika LDP - mešoviti albansko/hrvatski klub, zastupaju interese geyeva, narkomana i mađarskih separatista
klub poslanika LSV - kombinacija LDP i DS
nezavisni poslanik Riza Haljimi - mitska ličnost, bujanovačka legenda, epski natčovek koji je postao poslanik države koju ne priznaje i po tom pitanju je nadjebao i Čaka Norisa.

Жена заробљена у телу мушкарца који се наводно бави 'квалитетном' поп музиком. Најбољи примери су:
Владо Георгиев - прва класична поп плачипичка на овим просторима, Црногорчина врло иритантне појаве и још иритантнијих песама, које су узгред све снимљене на исту пуцкајућу мелодију, са минималним изменама текста. Као и свака Црногорчина живи и ради у Београду;
Саша Ковачевић - ретензијска гејина која копира Црногорчину Георгиева. Поред тога што је сав женскаст, има и женски глас;
Бојан Маровић - надувена Црногорчина са две песме које му је написао његов земљак Георгиев, репрезентативан примерак класичне поп плачипичке;
Сергеј Ћетковић - још једна Црногорчина на нашем естрадном небу (па докле више?!), иако изгледом подсећа на Конана варварина у ствари је латентни геј плачипичкастог усмерења;
Жељко Васић - шлаг на торту. Овај шаптач у микрофон оставља утисак као да из дупета вади речи, последњим атомима снаге. Море, што не пустиш мало гласа, да те чујемо коначно?
Песме класичних поп плачипичака су толико сличне да их је скоро немогуће разликовати, одликују се суицидним текстовима, мелодијом која се скоро не чује и редовно је шумеће/пуцкајућа, као и певачевим шаптањем у микрофон које просечном човеку изазива сраћку. Музику класичних поп плачипичака слушају клинке на прелазу из основне у средњу школу, као и латентни гејеви. Сва петорица класичних поп плачипичака, кад би се којим случајем сабрали у Арену, не би успели да је напуне.