To je obično lik koji pušta muziku, pravi plagijate od poznatih pesama tako što ih pretvara u ispiračinu mozga sa bezbroj ponavljanja određenih delova pesme uz pojačan bas i stvara nadrkanu atmosferu na žurkama. Živi dosta nezdravim životom - danju spava, noću radi, a često konzumira i razne vrste droga da bi mogao budan da izdrži celu noć. Njegov dolazak se često najavljuje od strane jebozovnih promoterki kao nešto spektakularno što se nikako ne sme propustiti, a grad obavezno bude izlepljen plakatima sa njegovim imenom za koje u najvećem broju slučajeva niko nikada ranije nije čuo, a blam ga je da to javno prizna da ne ispadne out. Na njegove žurke dolaze uglavnom mladi ljudi ne toliko zbog ljubavi prema takvoj vrsti muzike koliko zbog potrebe da budu viđeni u urbanom društvu, a mnogi od njih su takođe prinuđeni da sami sebe siluju sa narkoticima da bi bili u stanju da se opuste.

Жена заробљена у телу мушкарца који се наводно бави 'квалитетном' поп музиком. Најбољи примери су:
Владо Георгиев - прва класична поп плачипичка на овим просторима, Црногорчина врло иритантне појаве и још иритантнијих песама, које су узгред све снимљене на исту пуцкајућу мелодију, са минималним изменама текста. Као и свака Црногорчина живи и ради у Београду;
Саша Ковачевић - ретензијска гејина која копира Црногорчину Георгиева. Поред тога што је сав женскаст, има и женски глас;
Бојан Маровић - надувена Црногорчина са две песме које му је написао његов земљак Георгиев, репрезентативан примерак класичне поп плачипичке;
Сергеј Ћетковић - још једна Црногорчина на нашем естрадном небу (па докле више?!), иако изгледом подсећа на Конана варварина у ствари је латентни геј плачипичкастог усмерења;
Жељко Васић - шлаг на торту. Овај шаптач у микрофон оставља утисак као да из дупета вади речи, последњим атомима снаге. Море, што не пустиш мало гласа, да те чујемо коначно?
Песме класичних поп плачипичака су толико сличне да их је скоро немогуће разликовати, одликују се суицидним текстовима, мелодијом која се скоро не чује и редовно је шумеће/пуцкајућа, као и певачевим шаптањем у микрофон које просечном човеку изазива сраћку. Музику класичних поп плачипичака слушају клинке на прелазу из основне у средњу школу, као и латентни гејеви. Сва петорица класичних поп плачипичака, кад би се којим случајем сабрали у Арену, не би успели да је напуне.