Večita ženska istina, datira još od trenutka kada je prva žena u pećini odlučila da rizikuje i taj dan dobije batine toljagom kako bi lepše ukrasila kožu koju će da ogrne, a nauštrb ručka svog pećinskog muškarca.
Danas, u apgrejdovanoj varijanti, rasprodaja u tržnom centru i pet sati šopinga kvalitetnije je utrošeno vreme u ženskom shvatanju realnosti, nego kuvanje ručkova koje traje u proseku sat vremena, jer šta, svakako možemo da naručimo kinesku, a žena nije rob kuće ko njena baba što je bila. Ma šta ona da ti sprema uostalom bre, stoko muška, njena keva joj nije dala da skuva više od kafe, kod tebe će da dođe da je maltretiraš, sram te bilo kakav si to muškarac, ti muškarac, ti si veća žena nego ja.

*Odrastao Pikaču i Eš odluči da je vreme da izađe iz svoje poke lopte zauvek i konačno sam iskusi svet.*
-Pikaču, evo ti nešto love, nađi neki posao, dovoljno si star, ako se budeš ženio javi se da platim muziku.
-Pika pika, odgovori Pikaču tužno.
-Znam da želiš da pikaš loptu sa drugarima kao do sada Pikaču, ali ne može više. Poz.
-Pika pika, reče Pikaču, i ode.
*Lutao je Pikaču, smucao se svetom, sam, nikakav, nije umeo da se snađe, jer do sada se samo borio protiv drugih pokemona. Postade ogorčen Pikaču, na svet, na život, kinjili su ga ljudi, sve više se u njemu rađala mržnja. Jednog dana dok se šetao pored reke i pomišljao da načini genocid ubijajući jednim udarom struje sav žvi svet u vodi, srete zlatnu ribicu. Načuo je da te ribice ispunjavaju želje pa proba da je upita da i njemu ispuni neku, međutim ribicu je boleo kurac za to i reče mu:*
-Ajde mali degenčiću obrati se PETI, koja nevera je da nisi čuo za to jbt, ne smaraj me, odjebi.
*Pikaču ode u tu PETU, međutim pošto nije bio životinja, već pokemon, i oni ga odjebaše i rekoše mu da je biro rada pun i da mora da se snađe. Pikaču je bio na rubu propasti, tražio je bilo kakav posao, tada srete makroa Liju koja sasluša njegov bol i ponudi mu da se zaposli kao njegova kučkica. Pikaču pristade, iako nije bio siguran šta sve to podrazumeva. Postade dobar jebač Pikaču, sve životinje su ga želele jer je bio egzotičan, a i imao je taj izazovni udar struje mali, koji je pratio orgazam, ali zbog toga se uobrazi, nije želeo više da većinu prihoda daje Liji makrou već je želeo sve za sebe. Kad Lija za to ču, reši da ga skloni zauvek sa životinjske štajge, gde su se životinje prostitutke okupljale. Nabavi Lija poke loptu, i pokuša da uhvati Pikačua. Pikaču, domišljat kakav jeste, shvati Lijine namere i dopusti da bude uhvaćen. Razmišljala se Lija šta da radi, gde da ga zakopa, u koju rupu, i dok je tako išla stade da popije vodu, Pikaču kada to uoči iz poke lopte brzo se oslobodi udari najjače što može napadom struje u vodu koju je Lija pila i ona pade mrtva, a Pikaču zavlada svetom podzemlja kao neprikosnoveni kralj životinjskog bordela.*

Sklupčati se kod neke osobe, često ispod ćebeta ako je hladno. *Mogu li da se zakoturim tu kod tebe?* upitano je uglavnom molećivim glasom, a podrazumeva se potvrdan odgovor. 'Tu kod tebe' obavezno je kao sastavni deo pitanja, jer je poenta zakoturavanja upravo međusobno grejanje. Zakoturavanje, ako je u pitanju ljubavni par, standardno je propraćeno maženjem.

Trenutak spoznaje koitusne suštine prosečnog intelektualca, dostiže vrhunac uporedo sa dostizanjem najviše tačke u kojoj nos para oblake. Međutim, izostanak vrhunca u užem smislu utiče i na prvog među intelektualnima, te ovaj gnomski izraz postaje žal za propuštenim prilikama i ostajanjem suva kurca usled seksualnog snobizma.

Udri samo po Vučićeviću, nećeš pogrešiti.

Odličan način da se autori knjiga izreklamiraju za buduća pokolenja. Knjige koje su spaljene golicaju maštu, jer po pravilu sve što se cenzuriše uvek je umnogome interesantnije. Spaljivači su, kako i dolikuje, osuđeni kao zločinci protiv slobode misli, psihopate i divljaci koji žele da kontrolišu mase.

Uvek dostupna za has junaku čija draga još nije otkrila vaginalete.

Korisna višeznačna kovanica. Moguće je protumačiti je kao nešto pozitivno ili negativno u zavisnosti od konteksta u kojem se našla. Pomešiva sa rečju opervaženo.

Pesma koju si gotovo sigurno čuo na radiju ili ako si dovoljno retardiran da pustiš pink mjuzik u slobodno vreme. Pevačica, Kaliopi, poznata kao ona baba što peva zadnjih 20 godina *UU bato mogla sam leteti*, htela je da skrene pažnju na težak emotivni prtljag koji žene nosi sa sobom. Elem...

*Dobro jutro ljubavi, opet nismo spavali*- Ok, znači spavao ju je sinoć.
*Zadnje zrno kafe kuvam da nas razbudi*- Popizdela je jer mu je tog dana rekla da kupi jebenu kafu ali on se kao i uvek nije setio, a mogao je i uloške da joj uzme, libres pet kapljica.
*Neko nam je kriv za sve*- Našao si neku kurvu.
*Kažeš krevet tesan je*- Aha, znači sad sam i debela, to hoćeš da kažeš!?
*Sada je svejedno, zbogom mali anđele*- Zašto baš anđeo, da li nam poručuješ nešto Kaliopo? Kao antički hor, najavljuje dolazeće krvoproliće.
*Ja uvek nosim kofer ljubavi, veliki crveni
žu njemu njanjaju sad svi koji su me voleli*- O čemu drugom misliti nego velikom crvenom koferu, a crven je zbog sasušene krvi koja se iz njega izlila, koji je napunjen ostacima tela svih njenih bivših ljubavnika. I uvek ga nosi, znači to vonja za njom, a vonj je tu da upozori ove koji su budući kako će da završe ako se budu zajebavali sa Kaliopom.

Konstrukcija koja aludira na onu poznatu Sokratovu-znam da ništa ne znam. Naime Sokratovski tip štrebera pored višočasovnog guljenja knjižurde, obnavljanja gradiva do kasno u noć i izlizivanja jedinstvenog otiska prsta od silnog prelistavanja literature i dalje smatra da nema veze sa životom i da sledi potpuni fijasko na času. Oprez, posebno iritantni, jer će njihovo: -ništa ne znam, ništa ne znam- dovesti do blago do ekstremno agresivnog ponašanja kod ljudi koji zaista ne znaju ništa.
Naravno, produkt silnog neznanja bude petica ko vrata.

Kurac zamotan u šareni papir.
Utisak koji ova osoba ostavlja podseća te na bombonjeru. Pupoljak crvene ruže prekiriven kapljicama rose, odiše svežinom i lepotom, pored njega sočna Esmeralda, leži onako rasna na zelenoj travici, hoćnog pogleda i suptilno raširenih nogu, čisto da joj sevne butka. Sećanja iz detinjstva naviru, bombonjera je uvek bila zabranjeno voće, ono što se samo prosleđuje ali ga nikada ne dobijaš. Međutim razočaranje sledi kada si omote kojima je oblepljena pokidao bilo razgovorom ili palamarom. U trenutku kada zagrizeš ogavnu bajatu šećernu tablu, shvatiš da ti je bivša riba/dečko, Najlepša želja, žuta i dosadna spolja, ali vredna iznutra, ipak, najveća želja.

Ликовање. Радо га намешташ јер знаш да те заболе курац да раниш, једноставно ти је ћеф да га онако у сласт искључиш и наставиш да спаваш. Много је добро за лечење фрустрације проузроковане раним устајањем током недеље. Кад га онако скењаш и продужиш да џоњаш до два, чини ти се да си наплатио све оне дане кад си се пробудио раном зором.

Пиксла у кафићу где је забрањено пушење. Знаш да ћеш да се сјебеш ако запалиш, али изазов је јебачки.

Много јебачка справа која клинце тера у депру. Фора је да клинац види у америчком филму како главни лик, шмекер, отвара сеф банке, подморницу, свемирски брод или улази у зграду УН-а, и то све спајалицом коју раздрнда до жељеног облика.
Клинци прво сјебу руке док наместе спајалицу како треба, а онда кад тиме силују врата у кући разочарају се јер провале да неће да откључа, да га јебеш, а друго што добију батине ако заглаве спајалицу унутра па ћале мора да проведе попдне разјебавајући браву, уместо гледајући Орлиће како играју у Зимбабвеу.

Облик хране који изазива благи кез и жељу да се прождере одмах. Јавља се у природним и у фабричким производима. Најчешће је јужно воће у питању, као и грисине. Надалеко је познато да су грисине близанци најбољи у комбинацији крем+грисине, јер имају површину погодну за на'ватавање крема.

Зимница скривена у ''куповним'' теглама, тј. теглама које већ имају неку налепницу. Тако да имамо џемове од кајсије који су у ствари ајвари, пекмезе који су мешане салате, компоте који су корнишони и карфиол који је слатко од дуња...

Javlja se kod starijih žena, posebno kod onih koje su dobile na težini, i u godinama kada se više ne heftaju imaju sise čija bi veličina u prošlosti privukla mužjake u svim uslovima. Sada, pošto su otromboljene isto kao i kite muževa* tih starijih gospodja, sise samo prave štetu jer se na delu gde sisa naleže na stomak stvara odredjena količina znoja koja se usmrdi dok si rek'o keks. Uzdamo se u nove generacije da će pronaći lek ovoj gadnoj pojavi.

*ako su još uvek živi

Лик у бусу који стане код седишта на коме седите и потпуно вас заклони. Још ако је млад, нема ни гриже савести, милина!
Углавном, ту је у улози зида који вас одваја од агресивних посрнулих баба и деда који су спремни да се возе аутобусом пола сата само за везицу першуна. Штити вас од њихових бесних погледа и пружа немогућност приласка. Што је крупнији то боље!

Чудан осећај у стомаку, нема га кад спавам, тад ме муче ноћне море, и нема га у оним првим тренуцима кад се пробудим, знам да нешто не штима, али нисам сигурна шта, када укапирам, терет ми се аутоматски накачи на рамена и не пушта. Имам га цео дан, теглим га као коњ, ваљда да окајем грехе, јебем ли га. Једина ствар која га плаши је рад, када радим терета нема, нестаје час посла, али чим завршим ето га опет. Форсирам га уз музику, знам да ће још горе да постане али пробуди се неки мазохиста у мени шта ли, и морам да слушам та срања. А онда увече, кад коначно легнем да спавам, кад би требало да сам растерећена спремна да се препустим сновима, терет се огромном брзином подигне и спусти, лупи ме као никада до тада, сваке ноћи све више, од удара ми крену сузе, иду док не заспим, а блаженство ноћних мора траје све док се не пробудим и запитам: Што ли су ми слане усне? Што ли су ми образи стегнути, као да сам плакала....а ода се сетим, и следи дуго уххххх.....
Ево га опет, спреми бисаге...

Нешто што је ненадјебиво, савршено и најјаче. У говору оставља јак утисак да је то о чему причамо стварно, ствааарно одлично.