Pucaj!
Реци, кажи. Чешће је коришћено у ситуацијама кад је оно што саговорник треба да чује опасно по његово ментално стање, па се он ваљда психички припрема за говор.
-Ћале, мораш да ми даш паре за екскурзију. Само да видим колико ми треба.
-Пуцај ћеро! Опељеши ме, ајде.
-Драги морам нешто да ти кажем у вези браника, мислим онога што је остало од њега.
-Пуцај! Докрајчи ме.
-Душо, морамо да попричамо о нашој вези.
-Пуцај!
+118 -10 = +108
