Прича о три прасета која су завршила код Матијевића.

Васпитни процес од рођења детета до свршетка истог.

Поступак којим се служи бармен у привођењу малолетница.

Особа пуна лове. *Огртач* многих спонзоруша. Некрунисани краљ међу кучкама. Он влада осталим кучкама на појилу и доноси декрете којима уређује живот "кучки".

...*Сви су ми говорили да си курва, а ја им нисам веров'о!* Ко ме јебе кад сам **папуча**. Боље да ме покојни Богдан тупим кухињским ножем заклао, н'о што сам му ћерку оженио. Нека му је лака црна земља, говно једно црвено!

Да си бар била нека домаћица, па да ти и опростим. Кад направиш **колач** ко маховину да једем, Боже сачувај. Ручак ил' га нема ил' загорео... Пасуљ без сланине, супа без бибера, сарма без меса, **ђувеч** без **паприке**. Ономад си ми заљутила кафу. Месец дана се борио са хемороидима, литре **вазелин**а сам потрошио. О војмиа оца и сина...

А швалер из **телефон**а. Антун Плетикоса. Да си ми рекла да је латински назив за отровну печурку, пре бих поверов'о него у причу да ти је рођак о којем не причате често јер је заостао у развоју. И да је провалио лепак са трин.. пардон: *ТЛИНАЕС'* година... *''Бок дећки, кај се збива? 'Ајмо пухат љепило па играт' ***ногомет***!''* Ма дај...

Е, скини тај **ланчић**, стави омчу и да се разилазимо.. Аупичкуматерину!

Најчешћи пропуст јефтиних презерватива.

*Србија*, мало место на брдовитом Балкану, не далеко од "*мрчне Црне Горе*"... Е јеби га сад, гуглај па се снађи... Или куцај "**Ђоковић**".

..У не тако далекој будућности, у тешким временима, у *мраку демократије* појавио се тај млади момчић по имену Новак. Србски **Но1**, светла тачка спорта, узор младима а пре свега идол старијој популацији.

Елем, израз наведен у наслову произилази баш из те старије популације која својом хиперболом описује *већ поменутог*, и самим тим шири позитивне иформације о нашој отаџбини почевши од реке Јасенице преко села Мрчајевци до града Горња Добрава све надалеко до Кечкемета, Транве.. Брауншвајга... И шире..

Велики број четника, шеика, Индуса, Палестинаца... узастопно прати мечеве нашег тенисера. Шта мислите зашто толики број Кинеза носи Србску заставу на мечевима Новака Ђоковића? Одговор потражите на: *www.jovanderetic.com*

Финални аргумент посвећен персони са вагином која упорно тврди да вас "*воли као брата*".

Скувати *сиктерушу*. Натоварити грдило кајмака, од тоза направити качамак, сипати три капљице рицинусовог уља и притом сервирати у прљавој шољици, по могућности са отиском кармина "бака Руже" чији је осмех надалеко познат- *два зуба пише, двае'с осам памти*...

Једноставно загорчати тај топли нектар и на најсуптилнији начин дати до знања, рандом индувидуи, да ни у ком случају више не свраћа у ваш "*топли дом*".

"Трип" који настаје услед узете обилне количине алкохола у организам и базира се на стриптизу.

Компарација која се поистовећује искључиво са персоном сличних особина које поседује и наведени субјекат у наслову. Елем, ради се о класичном њушкалу специјализованим изричито за једу област - трагању илити пак, *њушкању* одређене ствари. Његов главни адут јесте "*нос*", илити сама интуиција која преовлађује у његовом мозгу. Хмммм, да, мозгу...

Нељуди матори, нељуди!

Абгрејд од "прича сам са собом". Такође још један вид сенилности присутан код старијих генерација. Углавном код оних изнад четри банке или пак оних који су пролупали у климаксу.

Рецимо да је потпуно небитна особа у кафани. Слабо плаћен, нико га не јебе ни 2%, обавља све физичке послове у кафани, више чаша сломи него што их опере, редовно прими по коју шклемпу на почетку и на крају смене... Јеби га, кад је мали и убоги перач...

Поред карактерне особине, постоји и опција изговора чији ентитет са собом носи јасан бол у курцу. Не знам да ли ме разумеш..!? Просто и једноставно... На свако питање које са собом носи и трунку потребе за размишљањем, са задовољством изговара своје пуно одликовање, без имало срама...

Још као мали, док ме ђед Милутин водио на Мораве, имао сам „страшне бароније“. Страшне! Па ти не мо'ш ни замислит' моје улове. Еј! То су кедери били ка' лопате а мамци ки чварци. Их, о капиталцима да не причам. То сомови по сто кила, ни један мање...

Но.. Поодрасто ти ја, баталио пецање, и по ђедовој жељи, учланих се у Ловачко Удружење „Југославија“. Беше то најтрофејније удружење. Што по мојим заслугама, што по заслугама мојих другова ловаца...

Јесте, бејасмо најзаслужнији за то име. Чефке Бешпаљ из Призрена, Алија Мехмед Агић из Сарајева, Стипе Хорват из Задра, и наравно моја маленкост из Ћићевца. Фантастична четворка, нема шта...

Издвојићу неколико прича, само оне чија чаура и дан данас пушта мирис барута у мом сећању.

Иоле позната чињеница да у Србији влада вишепартијски систем, што представља сто различитих идеологија, сто различитих мишљења, и на хиљаде јебених мајмуна у оделима који ти скакућу испред *капиталистичке кутије* и вређа сваки домен твог малог света.

Поред тога, међ' тим истим мајмунчићима влада и велика нетрпељивост, чија је једина афирмација за стабилан однос, суверинитет и рентабилност, свакако та мистериозна *Томина љута*.

Политички **бек стејџ**. Прва, а можда и једина станица на *кружном току* Србије. Увод и епилог у свим одлукама везаним за будућност исте.

И за крај. То је једна, не сасвим обична локација, где се налази омања група државних руководиоца илити мајмунчића - како сам их то малочас лепо описао -, од старта прилагођена у свом природном станишту. **На поилу**!

„*Свукуд пођи, код Томе на ракију дођи!*“

Авада Кедавра!

..Тако је све почело. Мајке ми. Отворио сам очи, облизао усне, почешао се по буљи и кренуо ка светлости.

Био је то не тако мали отвор, таман толики да прође моја масна и бубуљичава буља. Кренуо сам ка њему, неким спорим и шантавим ходом. Уморан, не знам од чега, али свестан неког бола у себи. Да, то је био бол курца мога, као и увек. Успео сам. протурио сам своје дупе, баш онако како сам и предпоставио...

Изашао сам и угледао предиван врт, и дрво са искоришћеним кондомима. Испод тог дрвета је седела она курва, не знам је л' се сећате оне црвенкапе. Е јесте, баш она.. Седела је испод дрвета и пушила неки курац на месечини. Не, чек, био је дан. Углавном пушила је курац.

Поред мене, са десне стране су била паркирана нека зарђала, стара колица, нерегистрована наравно.. У њима је неко јебао. Дало се осетити по мирису који је хујио око моје главе... Сео сам у њих са надом да ћу се провозати који круг, али сам се потом улепио у, по укусу би се рекло, бикову сперму. Намазао сам зеру исте по фаци у нади да ћу полетети. И јесам. Летео сам. Летео сам у три лепе пичке материне.

Летео сам тако брзо да ми се лице осушило а потом сам и оћелавио. Ваљда због спермића, нисам сигуран. Осетио сам тај снажни дашак ветра који је шибао у моју фацу и од исте направио обичног кретина. Јеботе, ја и даље летим. У курац! Рекао сам у курац! Заборавио сам цигаре у оној јебеној рупи.. Ништа, рекао сам себи, пушићу на месецу. Чек, тамо је пепео... Ништа, оставићу пушење.

Издувала се гума. Али не. И даље сам летео, нисам одустао. Било ми је досадно гледајући оно срање од земаљске кугле, па сам онда гледао у Месец. Вау како је диван Месец, само што нисам стигао. Неко ме је тамо чекао. И јесте чекао ме, био је тоо... О Боже! Био је.. Пас! Керуша, чини ми се.

Сад сам потпуно сигуран да је керуша. Има пичку! А да, заборавих да кажем. Стигао сам! Јебено сам .. Вау, ја сам на Месецу! Пепео, керуша и ја. Чек, та џукела има огрлицу. Хммм.."ДОНА". Јебем ли је, мислио сам да је Лајка. Седео сам тако сморен на брдашцу пепела и чачко керуши пичку. У даљини је неко махао. Питао сам се ко је то.

Одједаред сам чуо и неке звукове. А да, нисам угасио приколицу у којој сам се возио. Након што сам је угасио опет сам чуо неке звукове. Неко је... Неко је... Неко је... О Боже што ме срамота да то кажем.. Неко је... Прднуо! Смрдело је јако. Уф како је смрдело. Керуша је цркла. Дао сам јој вештачко дисање, и оживела је. Опет је имала ваздуха. Чек, али тамо нема ваздуха. Нема везе, дисала је неваздух!

Одједном се појавио - "он". Онај што је махао у даљини. Вероватно и потенцијални прдатор који је замало убио Дону. Био је то, веровали или не, био је... Момчило Петровић. Први човек на Месецу. Бар он тако каже, ја сам тврдио да је први човек био Лајка, ал' тврди и даље супротно. Ма, ко му јебе матер. Углавном имао је траве. Пун курац траве у његовом Спеј Шатлу Х445ЊЊ/2.

Верујте ми, занимљив је овај Момчило. Јебен играч. Пушили смо више но Турци 1643. Рођаци, нисте ни свесни, какву смо димчину направили. Избушио сам задњу гуму, кер је јопе црко, а потом сам провалио да је сав пепео који је и дан данас на Месецу продукт Момчилове траве. Јебени наркомански сателит. Тако сам га звао. Надували смо се...

Био је страшан смор гледати цркнутог кера, па сам га мало попишао и нагутао пепелом. Замислите, то је била одлична мешавина за оживљавање. Пробајте и ви, мало ганџиног пепела и урина и вратите се из мртвих. До јаја. Е сморио сам се. Идем назад на земљу. Рекао сам Момчилу. То сам и урадио. Сео сам у сјебана колица, поново се намазао биковом спермом и полетео.

Земља је тако лепа кад је гледаш из висина. Вау. Види две Земље. У курац. Заборавио сам цигаре. Па да, нисам ни имао цигаре. Али све једно бар брже иду колица. Вау која брзина. Ово зајебало Ивана Гавриловића. Сморио сам се. Пустио сам радио Мораву.

♪♬ Црвено обуци нек' слути на радост, тугу нек ти покрије лепота и радост ♪♩♬

Ево ме. Ближим се копну. Јееееее! Упс. Шта који курац. Нешто се покварило. Кочнице отказују. Е јеби га. Сад морам да умрем због јебених кочница. Јоооој јебем ти Швабо мајку. Бум, трас, шккбум, фљас. Пао сам у исту рупу одакле сам изашао. Заспао сам. И кроз сан, чуо сам Хари Потера и оног Волдемора како се опет свађају ко је јачи.

Авада Кедавра!

..Тако је све почело. Мајке ми. Отворио сам очи, облизао усне, почешао се по буљи и кренуо ка светлости.

Опште је позната чињеница да та мајушна и не тако безопасна живуљка - **твор**, у сврхе напада или самоодбране испушта тај „гнусни смрад“ који прелази у компарацију са данашњим, сад већ, жаргоном који индентично описује поједине *непријатне мирисе* људске врсте.

Е сад, треба *решити мистерију:*

Иако смрад остаје доследан *рандом* присутне особе који се поистовећује са истим, и даље се питамо чему смо заслужили да се он брани тим гнусним чином?

**Изгледа да никада нећемо сазнати...**

*Реалност*? Да. То је тај, како неки кажу: „*Стварни Свет*“. Испуњен правдом и неписаним правилима која морају да се поштују. Закон који утиче на све нас а не доприноси ништа. Једноставно, из неког разлога мора да се поштује. Бар тако „неки кажу“.

*Е па види овако прика...*

**Реалност је курац**. Да, да.. КУРАЦ! Онај мој мали тврди курац од једанаес' центиментара, надигнут од раног јутра и окренут у леву страну са чежњом да пусти бар мало урина колико му није добро од те „*реалности*“.

Реци ми сад, ево примера ради... Да ли је за тебе реално да се пробудиш раног јутра, рецимо, у осам сати и да 'место цвркута птица илити звука буразеровог старог Југа, чујеш шкрипу кревета и стењање кеве, док је таслачи други комшија од вас, јер је први претходно завршио!?

Њој је вероватно реално, *ипак курац и није тако прецењена ствар*, док би ти истог момента да се, не дај Боже, нађеш у таквој ситуацији, прво мучио присутног а потом пресудио.. Не бих ишао у детаље, већ сам и превише рекао али надам се да си ме разумео...

Илити, рецимо, је л' ти реално да ти овог момента упаднем на гајбу, и из чиста мира те ишамарам мокром крпом и рандом гедором, а потом ти одерем буљу тупим ножем и турим пет кила соли и литар лимуновог сока на исту. Боли? Је л' да, да боли?

Е видиш пријатељу, и мене боли та ваша реалност. Реалност која ми не да да мислим, не да ми да маштам. Та реалност ми не да да јебем јер имам мали курац. Свега *једанаест сантима*. Што је л' мали? Јеби га пријатељу, то се зове хендикеп, и то само зато што се нашла нека паметна курава да ми попује како воли *два'ес и два без главе*.

Запамти! - *Реалност је илузија других који манипулишу са тобом зарад личне користи* -. Реално је само... **„НИШТА НИЈЕ РЕАЛНО“!!!**

Не, није *кошаркашки поен* нити *јебачина са две непознате*. Елем, мисли се на ланац од три карике од којих је само једна „**најслабија**“, стим да иста зависи од преостале две, које су за нијансу чвршће од ове претходне.

Добро де, да не тупим... Када би сликовито описао појам „тројке“, видела би се **три** контузована алкохоличара у свом природном станишту...

Дакле, први *- делимично пијан -*, гузећи ону другу карику *- најпјанију -*, истовремено стискајући му стомак и на тај начин убрзавао рад центрифуге, док последња карика налазећи се у међу стању већ поменуте двојице, једном руком се прислања на рандом ослонац и одржава равнотежу читавог ланца а другом руком придржава чело друге карике.

Хммм... Занимљив приказ једног ланца, ал' шта ћеш. Морамо се помагати у ова *злокобна времена*!