Ситуација вађенка у 4 ујутру након комбиновања рубинштајна и "Мерака" на загревању код лика у шибици од гајбе и ђускања без пребијене паре у клубу где си добио педалу од ње у стилу Милице Милше.

Нешто најпријатније што ти падне на памет у ситне сате јер те испрао алкохол, а последња кинта је резервисана за црвени Бонд стотку на комад уз јутрарњу кафу. Злата вредна студентаријска фора јер још ако имаш пола паштете коју си тог јутра отворио за доручак, на коњу си. Ако немаш, јебига, грицкај окрајак или правац фрижидер и умачи у мајонез.

"Свуд' кратко, а позади реп" фриз, са светског шампионата у Америци '94, који је постао популаран захваљујући жабарском трагичару, фудбалском магу Роберту Бађу, најомраженијем лику у чизми исте године, а и много касније.

Представљавши мастхев сваког иоле алфа мужјака деведесетих, овај феномен у последње време бива мало заборављен. Данас исту фурају шампиони у брзом цепању чворноватих пањева тупом секиром, Мексиканци и по који студент филозофије прохипстерског погледа на свет.

Уметница у свету филмова за одрасле, азијског порекла, која се одрекла жбуна међу ногама, за разлику од својих колегиница са Далеког истока.

Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.

Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број "Блиц жене".

Манифестација коју организује групица новопридошлих студената на иницијативу потенцијалног алфа мужјака са празном гајбом, под изговором "ајмо неку мирнију варијанту да се боље упознамо". Скуп тотално различитих ликова, али са идентичном жељом за присуством што већег броја нових колегиница које би се одазвале позиву.

Како време одмиче, стидљива блеја се претвара у хаос и систематско уништавање стана. Док власник јазбине чупа косу и псује сув лебац, питајући се кој' га је курац натерао да зове багру, стондирана екипа већ увелико дрема, румени шабан у "Беки Бекић трубјут" шуљи по десети пут смара да се пусти "Медени месец", нудећи се полупијаној готичарки да јој држи главу изнад шоље како би је изватао за дојке, а прегорела два брђана крећу са испијањем домаће брље, контајући да ниједна од цава није у фазону за кратак блајв у тоалету.

Кад се амтосфера утиша, светла попале и маса схвати да је сутра нови дан, испод јакни се буди лик који је први оверио, тражећи телефон да напсује кеву што му је пресолила послате сарме, исфрустриран јер је ружно сањао.

Њушка од четрдесет па навише, без обавеза и много посла. Један од цењенијих мештана, поготово од стране својих љубимаца из клуба, јер је у своје време предводио екипу чак до општинске лиге, али даље није могао да напредује јер му је стари средио посао конобара у хотелу са три звездице. Није смео да одбије.

Лик чија реч бодрења има већу моћ од говора авганистанског муџахединског вође. Истовремено и спонзор клуба који је продавши своју најбољу свињу обезбедио тим талентованим младићима дресове за текме, два пара голманских рукавица и лопте за тренинг. Кад се добије меч, не бацају тренера у ваздух, већ њега, једног од десетак навијача на пољанчету.

Утакмице обично прати у друштву двојице пријатеља, такође угледних пољопривредника, са дозом озбиљности и шатро професионалношћу као да се ради о скаутима каквог европског гиганта. По завршетку, обичаји су увек исти. Правац задруга и сабирање утисака уз пиво и чајну кобају за набости. На рецку.

Период у љубавној шеми између двоје људи различитог карактера и схватања, фаза која након пар месеци бубилисања наступа у односу "ја 'оћу децу-он меће куртон" и имагинарни зид који се ствара, одбијајући све мање преосталих варница, исувише висок да би се прескочио.

Једна страна на све то гледа са дозом озбиљности, стидљиво планирајући будућност, идеју коју не успева да подели са другом којој је села прича само још једна авантура. Обоје би да се врате на почетак, али карта је купљена само у једном смеру. На крају, остаје се празних руку, што је и била цена да се дође до мало више ваздуха.

Неки тамо древни обичај који су практиковале удаваче са кафом која је била намењена потенцијалном мужу, јер се веровало да ће је након тога драги страствено волети, чувати, али и држати се подаље међуножја других жена.

То је онај лик из екипе коме је куробоља друго име. Лаганезе, тотална опуштенција, све му равно до Свазиленда. Будалетина са дебелим живцима.

И док остали трипују неку параноју, он увежбава отварање пива левим јајетом. Док се смишља повад из жешћих гована, он замишља сношај са пијаном готичарком којој је једном држао главу и дрпао за сису док је бацала пеглу. Када су пиздарије из неких млађих дана у питању, иста ствар је била са казнама у виду забране тв-а, одузимања џојстика и адаптера и ембарга, пропраћених ћалетовим изливима беса као последица стајања у реду за зејтин.

Јудејски одговор у упитном облику на позив у кафану, кир-јањска љигавост којом рачунџија наговештава да ће заборавити новчаник и покушај инстант доласка до жељене информације која ће у многоме утицати на одлуку пити или не пити.

Питање које шири смрад "Око ми ископај, ал' ми у џеп не завируј" мота, тврдичлука и јасног става о непотребном трошењу. Што се тиче односа са екипом, једном ногом је давно прешао преко прага толеранције, али ту је и друга која симболизује дугогодишње познавање и одржава истог за столом са неплаћеним пићем испред себе.

Засвирати најмању виолину на свету саговорнику на увце, извлачењем тотално небулозног закључка из смарачке приче истог, којим постављаш бодљикаву жицу испред себе као превентиву против наставка конверзације.

Неодређена сума новца која се шоферу буса меће у џеп од шешуље.

Инстант истребљење јевреја.

Императивни облик изражавања жеље за женским друштвом на фестивалу кобаја. Код ортака на гајби, на кеју или на клупи у парку, реченица која у паузи за испијање пића прекида дискусију о тандему Ковачевић-Кавечи из Сосиједада, прелазећи на тему доступних женки које би евентуално својим присуством разбиле монотонију класичне седељке.

Предлог који даје обично најзагорелији припадник дружине, идеја са којом ће се остале дркаџије сложити јер знају да је у подсвести оригинално значење фразе "Нађимо нешто за стиску". Када се након мозгања и вршљања по именику дође до закључка да су јединке са вагином на мањку, инстант прелазак на гејмерски вид блеје је неминован. Менаџер тринаестица и потенцијални вундеркиндови, док лик коме је комп срање и даље смара са Вајналдумом као најбољом инвестицијом из осмице.

Филозофија коју финансијски поткована руља примењује у (не)васпитавању свог јединца. Популарна фора међу оним арбајтерима који су се градећи кућице и бришући избљувке швапским пензионерима уздигли из беде до газди са троспратницом у селендри.

Да се мушко не мучи, јер зашто би се кувао и знојио на сунцу кад су матори већ обезбедили капитал. Ако му се дигне бобан да окине пар акорда, купиће тата "Џексона". Кад куре постане пунолетно и положи, деда ће одрешити кесу за неку добру играчку па ће цице да се ређају једна преко друге, кад ће ако неће сад. Имаће све. Неће наследник да физикалише, има да ужива јер здрав, неистрошен човек треба да носи то цењено презиме.

Он ужива и пуца му за све док расипа ту крваву кинту. Ћале поносан јер мали уме живи, а не мучи се. И не треба, други су се мучили за њега и зато нека ужива, нек' троши док има, а онда кад рулет, курве и луксуз однесу свој део, ти чупај косу јер си створио јебеног друштвеног паразита, неспособног за самосталан живот и без идеје како се зарађује бели динар.

Понашати се неурачунљиво, сељачити се и шабанисати у маниру мангупа из краја чији дан пролази у блејању испред зграде и прелажењу преко терена клинцима који пикају фуцу на школском.

Проузроковано вечитим титрањем од стране ближњих, буџењем девизама пре сваког изласка и поштеде од било каквог вида физикалисања, "Да се куре не мучи", џиберисање одликује Крис-Голубовић-ми-на-десктопу типа павијана са подвијеном ногавицом, самопрозваног јебача и зналца који након неуспелог барења преплануле пасуљарке из паба хвата пут до куће, пуста ТВ и гледа Карамелу у хајци на курваре.

Неки тамо фудбалски клуб који наступа у, назови, професионалној лиги Канаде, сачињен од пропалих првотимаца српских клубова које нису успели да умувају Шерифу из Тираспоља, потомака српских гастарбајтерчића и неколико Канађана који се исто тако осећају Сибирцима.

Мало познат широј народној маси, али због самог имена, грба и боја јако цењен међу сајбер патриотама, поготово имајући у виду да им је највећи ривал још један оћубудем клуб егзотичног имена "Торонто Кроејша", а колико је све то сјебано и небитно показује и чињеница да ћеш пре видети Николу Симића испред продавнице како наручује зидарац на рецку у мајици "Дугоушко је пичка", него име поменутих клубова у понуди за клађење широм државе.

Оно што је занимљиво то је да је велики Шеки каријеру окончао управо играјући за овај тим из лепе земље снега, хокеја и сепаратистички настројених франкофонаца.

Кађење спаваће собе непријатним испарењима као резултат раџиног геноцида над изнутрицама.

Севање прве јутарње чашице за добар поентерски учинак до краја дана.

Она дрљава цртица због које ујебеш целу ствар. Наизглед нека тамо небитна, неприметна ситница, а у ствари нешто од чега зависи крајњи исход. Секунд потеза оловком који сат времена труда и психичког самосиловања шаље у воду са картом у једном смеру.