Fenomen koji dozvoljava ženama da apsolutno zloupotrebljavaju polne razlike, i da se istovremeno, sasvim legitimno, žale na to.
Rečnik / autori
AJ
Ajvarnaleba
2× u prvih 100na Vukajliji od decembar 2011.viđen 5. feb 2017.
379 definicija30 odabranih20.820 poena
Sabij iz flaše to što je ostalo.
- E, eno gleda te ponovo. Pokaži joj biceps još jednom, pa da palimo. Ajde, bre, primila se. Odigramo tiket, pa se vratimo, složimo neku spiku ovo-ono. Brate, tvoja i Božja, ja kad ti kažem.
EKV je odlična grupa.
Njihova muzika je izvanredna, nešto sasvim drugačije i - hm, ajde-de - pametnije od onoga što se ovde konfekcijski proizvodi. Kao takva, EKV je zacementirana kao majlstoun u ovdašnjoj muzici i verujem da je to stav svih koji ih vole.
E, kurac! To nije dovoljno!
Vi koji imate ovakav stav pokazujete koliki ste mediokriteti, mali ljudi, zatvoreni za Arhiestetiku, Arhiharmoniju, Arhimetafiziku i nejasno je kako se usuđujete da kažete da "slušate EKV" a da time ne skrnavite Milanov i Magin Sveti Lik!
Vi, ljudi jedni najobičniji, ne razumete i nikada nećete razumeti sve valere i nijanse Milanove Poezije! Vidite, EKV se ne "sluša", EKV se ŽIVI.
Ako ste to razumeli, stoko sa najprimarnijim emocijama, da nastavimo dalje.
Na ovom svetu ne postoji, niti je postojao, niti će postojati niko - NIKO - ko je pametniji, inteligentniji, načitaniji, jednostavniji, a opet tako komplikovaniji od Milana, koji nije bio čovek, kako to vi mislite, nego Nadbiće.
Ako ne razumete zašto je to tako, nema svrhe ni govoriti, to znaju naše Izabrane Duše u koje je ušla Svetlost. Milan je nepogrešivi Prorok, svaka Njegova Reč odiše Mističnom Maglom Nejasnoće iz koje izranja Smisao - avaj! - tek kad se događaj koji predviđa dogodi.
Takođe, ako vam se njegova muzika čini monotonom i dosadnom, to znači da bi trebalo da se terate u pičku materinu i jebo vas Bajaga, što ćemo vam glasno dobaciti u sebi.
A ako ne razumete nijednu Njihovu pesmu, nema vam mesta među Nama, koji razumemo čak dvadesetinu Opusa. Stravično ćemo se namrštiti na vas ako kažete da je Milan umro, jer On NIJE umro, nego je jednostavno izvršio Apoteozu!
Još ako pomislite samo da se Magi overdozirala, onda ćemo se na najužasniji i najokrutniji način izbečiti i prevrnuti očima jer Ju je zapravo Milan pozvao!
To što tražimo ulicu za Milana je Naše iskušenje da bismo došli čisti pred Njegove Oči, to je najmanje što Mu pripada i doći će dan kada iz svakog zvučnika i sa svakog ekrana gledati na Nas Njegovo Sveto Delo a vi, stoko neslovesna, ćete gledati u Nas - Mudrace i nećete Nas više zajebavati zbog Naših neskladnih lica i zbog Našeg Devičanstva (koje čuvamo za Milana, a ne zato što smo "uobraženi skrndelji i iskompleksirani smarači")!
Mislim da su svi imali bar jednom u životu susret sa Izabranima.
Lik Čarli Šina kada bi glumio u nekoj seriji Radoša Bajića
Radašine, ovo je Čarlišin.
Znam Milašine sreto ga u zadruge ima droge zajebao vek
Niskobudžetni demo koitusa ovekovečen kao kliše domaće kinematografije.
Intimni susret dva napaćena bića koja je socio-ekonomsko-politička situacija spojila i maltene primorala na to. Taj... Čin. Dvominutni nemušti grč poluodevenih protagonista. A-kapela groteska sa užitkom u tragovima.
On je hipster, neprihvaćeni, letargični mangup, navijač Metalca, šiptar. Lice mu odaje muku nad neodložnom obavezom, glađu koju mora da utoli. Kratkim i odsečnim pokretima se gotovo krišom primiče i odmiče, uz prigušeno dahtanje. On ne jebe, on tužno voli.
Ona, u suštini fina devojka biranog imena, možda Iva ili Sofija, lomi karmu na pola i daje se, gotovo da statira, poput prinešene žrtve. Stenje kao ranjenik. Njen pogled se suprotstavlja njegovom, a zatim gubi fokus.
Sve traje kratko, insektski kratko, seks je prejaka reč za ovo instant trenje. Završni potez i kratka stanka. Njegovo telo poput leša svaljeno uz nju. Kraj. Duvanski dim. Jedinke se razilaze uz oblačnu melodiju domaćeg kantautora.
Igraju i: bubregare, razbarušena kosa, razmazana šminka, dvosed na razvlačenje, paklica Veka, sise.
- E, a imamo ovde jednu vruću epizodu.
- Hoćeš Jokovićku?
- Ali nije silovanje, brate! Nego ono, kviki u stojadinu, konotacija petooktobarske paradigme bunta i razmeđe generacijskih ideologija, kapiraš?
- Znači, Jokovićku.
- Pa i to što kažeš, zovi je.
Danak neiskustvu.
Šanker na pivskoj točilici.
Jedan od najčuvenijih komentatorskih izliva emocija tokom Velike Juge, kada ju je na splitskom Poljudu uskliknuo legendarni Mladen Delić u meču protiv reprezentacije Bugarske, nakon što je Safet Sušić rešio da u važnoj utakmici ocarini loptu u situaciji kada je imao mnogo bolja rešenja.
Ova neprikriveno pristrasna i totalno neprofesionalno navijačka sugestija od strane velikog vizionara, po mnogima je verno oslikala i najavila crnu sudbinu država bivše SFRJ, a Sušičeva solo akcija na kraju nije donela željeni rezultat, već samo gubitak lopte. Mada je kasnije uterao bugarskim ciganšturama dva komada.
Danas se koristi u slengu kod nešto starije populacije i jugonostalgičara za svaku radnju koju tvrdoglavi pajtos uporno obavlja solo, bez prihvatanja tuđe pomoći.
- Divi Gavajo, leđenda, sâm samcijat nosi klavir. Alo, pa ne sâm, Safete!
- Ćuti, tebreks, to je Ostoja, jedan jedini. Ti bi mu samo smetao.
--------------------------------------------------
- Tamo gde diplomatija prestaje, tu počinje rat!
- Pa ne sâm, Safete! Evo, da ti se priključimo Japanci i mi, može?
- Tako je, Musolini, mađijo! Živeo Trojni pakt!
--------------------------------------------------
- Slobodane, čujem da si obnovio svoju porno produkciju?
- Da, gađam sada na bivše SFRJ tržište, snimam dabl penetrejšn filmčić, radni naziv "Ne sâm, Safete".
Lik koji je nahranjen hamburgerima i nadojen koka-kolom. Urbanost mu izbija iz svakog pokreta, svake reči, svakog pogleda. Znoj mu je urban. Mokraća mu je urbana, izmet mu je urban. On je urbanost na dve noge. On je urbaniji od urbanosti.
Šmeker, baja, car, kralj, prvak u skoku u dalj. Šta god on bio u nekom filmu ili seriji, on je urban. Uvek isti, sa uvek istim forama, gestikulacijama, frazama. On je mister urbanost.
Ako je u pitanju komedija - on je tu da pokaže da može prosipati fazone i fore bolje i nadasve urbanije nego u "Američkoj piti".
Ako je u pitanju serija posvećena žiteljima sela, on je glavni baja koji je ispred vremena, prostora i svoje njive - on je urban. (Ovo sa njivama nije podjebavanje zemljoradnika i nema nikakve veze sa njima).
Ako je u pitanju horor - on je i dalje urban, čak i kada ga kolju, on krvari urbano.
Da, njegovo ime je Sergej Trifunović - čovek koji će nas spasiti neurbanosti.
Čuvena spoljna antena za vatanje zemaljskih kanala, prepoznatljiva po obliku riblje kosti. I dan danas misteriozno, u velikim količinama, ovo nekadašnje čudo tehnike čuči na krovovima stambenih zgrada.
Svojevremeno je masovno korišćenje bilo opravdano, jer su, za razliku od drugih antena, nudile fantastičnu mogućnost da ne moraš ručno, mrdanjem levo-desno, remetiti njen savršeni ugao setovan za Dnevnik 2 na Radio televiziji Beograd, samo kako bi što jasnije video ćega Duške i Nataše na 3K dok najavljuju kuda će te sve voditi, samo da im kažeš 'de. Elem, omogućavale su savršenu sliku na sva tri programa bez da je mrdaš.
Danas su trn u oku rukovodećim kadrovima kablovskih operatera, posebno u ruralnim predelima, gde su glavni razlog loše prodaje TotalTV rešenja, a sve zbog toga što Loga 3 sa obaveznim pojačivačem nudi čistiju sliku od najboljeg digitalnog kanala, čak i po nevremenu. Naravno, povrh svega, TotalTV risiveri omogućavaju špijunima da znaju tačno kada gledaš posle ponoći filmove na TV1000, pa čak i za koga ćeš glasati. Sve zbog piplmetra, koji ti se sa njim ugradi u zidove, mater im njihovu kapitalističku.
Urbana je legenda da se većina ubistava u gradovima događa nakon sugestije komšija iz potkrovlja ovima sa nižih spratova, kako im je Loga 3 nepotrebna. Nakon toga, priču u medije, da je razlog svirepog ubistava komšije sa poslednjeg sprata preljuba/droze/sekta, plasiraju članovi masonske lože, povezane sa arhitektama ponovoizgrađenog tornja na Avali.
- Bruse Vilisže, zašto nećeš da snimamo novi deo Umri muški u Beogradu? Pa tamo su nam najjeftiniji statisti!
- Esi ti lud, da u akcionim scenama pri skakanju s krova na krov iscepam siledži'ku o one prošlovekovne antenčuge, forkrajstsejk?!?
- Pa pitaćemo građane da ih sklone privremeno.
- Nema šanse, već smo probali, pa smo ostali bez pola predviđenog budžeta za film.
- Kako bre?
- Producent je već išao tamo, gledao lokacije i usput pitao nekog dedu da raščiste krovove za potrebe snimanja. Odsekli su mu glavu i okačili na antenu, a na vestima je javljeno da nećemo snimati u Srbiji zbog birokratskih prepreka.
Izraz kojim se konstatuje statusni pad devojke u očima drugih i na hijerarhijskoj lestvici kojom ribe ocenjuju jedne druge, izazvan neosnovanim tvrdnjama muškaraca da se dotična satire od kurca gore nego jedina grupi devojka osrednjeg demo benda iz gornje Vukotrsotine.
Elem, mi samoproklamovani alfa mužijaci po difoltu od trenutka kada nam prepone zasvrbucka prva stidara, uživamo u pečatiranju devojaka. Jednostavno, žigošemo ih nazivima: dobra pička, radodajka, ne bi dala Pitu ni stidnicu da joj omiriše, itd, sve zarad lakše identifikacije seksualne komunikacije dotične sa spoljnim svetom, pa se gubljenje vremena na muvanje onih koje glume nedodirljive smanjuje na minimum.
Ipak, u tom procesu neminovno je doći do greške, pa će se uvek naći neki slinavi, otrcani džudža, koji će se pohvaliti da je otrsio neku jadnicu koja se kurca stidi i na posteru, preveći od nje kurvu par ekselans. Priča se brzo proširi, i ispadne da je devojka stišćala među nogama više palamara nego što ih je u životu videla.
-Oh, ta izvolite Marija Tajuška Vasiljevič.
-O, kako ste draga Sonja Teofilović Gogolj?
-Ta, sedite prvo, čaj da ispijemo, pa da vam se izjadam.
-Pričajte, odmah, pričajte.
-Zatekoh sinoć svoju jedinicu kako sa sve tri zadignute podsuknje u svojoj sobi besomučno zabija sebi u pičku nogar od noćnog stočića.
-Tja, šta joj je draga Sonja Teofilović Gogolj, zar ona nema momka?
-Nema, nikada i neće imati, pade mi dete pod kletvom jezika zlih, neki isprefigovani oficirčić se rastorlokao kako je životinjski kundačio za vreme njenih studija u Moskvi, te se priča, avaj, pronese i u našu čaršiju.
-Jadno, dete, stvarno, ostade tako mlado bez kvalitetnog, bogatog kurca.
-Da znate, draga gospođo, samo je neki propali službenici zagleduju a ovi gabaritnijeg buđelara neće sramotu na sebe.
-Strašno.
-Strašno, draga moja Marija Tajuška Vasiljevič, zar u najboljim godinama bez dobre jebačine?
-Žalim jadno dete... Nego 'oćeš da ti pričam kako sam guženje doživela sinoć, još mi treperi čmarni kolutić?
-Ta, pričajte Marija, tako vam Romanovih, pričajte.
Možda su rođeni s tim, od oca Džonsona i majke Džonson, sa Q10 enzimom u ćelijskom jedru i misijom da redefinišu pojam intenzivne nege kao kozmetički izraz.
Oni su lepi i blistaju. Cakle se od miksa papuanskog bisera i vučjih bobica, koje prodiru duboko u epiderm, štite i podmlađuju. Đavolja mast im obavija zglobove, a vlaške golosemenice sežu u ligamente i oni postaju ljudi od gume, kadri da izvedu 41. pozu iz Kama Sutre. Satima.
Oni trepću svojim ekstra-volumenom od trepavica. Usporeno na pet FPS-a, izazivajući plimu vlažnih emocija oba pola i terajući Imlekovu kravicu da padne u depresiju i overdozira se rosnom lucerkom.
Oni se stalno mažu. Kremu nose svuda: na plažu, u kafić, na utakmicu, na planinarenje, na plaštenje. Njihova koža ima neverovatnu upijajuću moć i stalno ište još, još, a kutija je magična i kreme uvek ima, što je prirodno kad je krema regenerativna.
Oni su plemeniti i žele da pomognu. Svima dele po kutiju preparata: sisatoj ribi sa sprata, bubuljičavom klincu na igralištu, a starcu u parku, sa borama ko homoljske izohipse, tutkaju onako u spustu na rolerima, a on sa zadrškom od tri ateroskleroze maše u znak zahvalnosti.
Svi odmah postaju lepši i bolji ljudi. Klinac izgubi bubuljice i poraste, te oženi ribu sa sprata (koja je konačno povratila vlažnost i pH), a starac iz parka se podmladi za 20 godina, proda kuću u Borči i postane poznati klaber.
- Potvrdilo 84% korisnika*.
* Testirano na uzorku od 17 radnica pakeraja čačanske čipsare.