Play-Pause-Stop. Zlatna sredina u ovoj jednačini sa dvoje poznatih i eventualno, nepoznatim brojem nepoznatih. Razlog za pauzu zapravo i nije bitan. Ono što je jeste bitno i što je karakteristično za pauzu je to da se njome, kada se neko pozove na nju, jednostavno privremeno zaustavlja protok vremena. I, kao i na filmu, radnja staje, likovi nepomični, čekaju da neko ponovo pritisne Play i da oni nastave sa onim što su radili. Sa svađama, npr.
Takođe, pauza u vezi, kao i pauza na filmu se aktivira onda kada vam dosadi ta komedija, drama ili sav taj horor. Želite vani, ne želite više to da gledate. Želite da pogledate neki drugi film. Ljubić neki npr. Švedski akcioni, što da ne. Avanturistički neki.
Nakon svega, ispostaviće se da je Pause samo uvertira pred Stop, da je glavnim likovima već dozlogrdio taj dugometražni film u kome si bili i junaci i tragičari, naizmenično i protagonisti i antagonisti, te da će se sigurno okušati a možda i pronaći u nekom drugom žanru.

Žig kojim te označe još u ranom detinjstvu samo zato što ne želiš da se valjaš po prašini, niti da pikaš lopte sa ostalim klincima koji, ruku na srce, nisu na tvom intelektualnom nivou.

Druga polovina stare srpske: "Tvrd je orah, voćka čudnovata!", izrečene pod "gasom".