Promocije na pumpama
Талас сморног нуткања, које надилази чак и бабин ревносни нагон за репетирање унука сармом.
Бензинска станица, једна од многих филијала компаније за експлоатацију мртвих биљака, животиња и људи. Напољу се пуни резервоар, а ти си ушао само да би платио гориво. Ништа више. "Број тај-и-тај, безоловни, да, сачекаћу".
Али, то "само" није само. Јер радница за пултом има мисију и твој боравак у пумповном амбијенту улази у продужетке. Узалуд је у самом старту извештаваш да нећеш ниједан од шатро-повољних артикала крај касе. Она је бот у уштирканој униформи, програмиран да изврши свој алгоритам до самог краја.
- Да ли сте заинтересовани за ове изузетне мирисне јелкице по цени од само двеста деведесет динара?
- Не, хвала, не треба ми ништа..
- А шта кажете на нове Соконадаштарколаде? "Кад сам гладан, нисам сав твој?"
- Ама, нећу, бре, само да...
- А Дурекс три у један: лубрикант, паста за бријање и бусола? Поклон пригодни це-де Сергеја Ћетковића.
- 'Оћете бре да вас запалим сад све бре овде, а?
- На акцији имамо и Зипо, кожица за лаштење гратис!
Bilo je tako kad sam došao
Покушај кривца да се извади из загуљене ситуације фразом која га аутоматски с места догађаја, у тренутку прављења срања, баца на концерт Триа тамбураша у "Златном буренцету".
Јер, реално, није он нешто засрао, таман посла, он је куршлус затекао када се вратио са семинара о побољшању прехране нерасти у тимочком округу.
Чује се коментатор, лопта, жвакање гирица, локање пива и мумлање у позадини... Улази жена у дневну:
Жена: "Жико, уморна сам, цео дан стојим, измасирај ми жуљеве и курје очи, очију ти..."
Жика: "Не мере, жено. Утакмица."
Жена: "Ајој, јеб'ла те утакмица... Само седиш ту и дрвиш, ништа паметно да урадиш. Мушкатне орашчиће ниси купио, сигурна сам, како деци да правим шибенскурски колач. Хеј, тај рецепт се генерацијама преноси с колена на колено!"
Жика (не гледајући): "Дај колено, ови у овом нападу неће ништа урадити..."
Жена: "Јој, и глава ме боли, не'ш јебати вечерас, чисто да знаш; Жико, сунце му јебем, шта је ово?! Откуд деца с чарапама у устима везана за лустер Луја XVI, знаш колико он кошта, бре, а деца немирна, обориће...?!"
Жика: "А, то... Било тако кад сам дош'о..."