Najveća glumčina kakvu zemlja još ne pamti sa ovih postora. Takav talenat se ne rađa dvaput. Ako je Zoran Radmilović i Danilo Bata Stojković temelj, Laušević je krov moderne jugoslovenske kinematografije. A bez krova kuća ne može.
Glumac koji je svoju najpoznatiju ulogu odigrao u jednom podgoričkom kafiću. Bio je vrlo ubedljiv. Ubitačan. I po tome je poznatiji narodu nego po svim svojim ostalim ulogama.
Gnjida. Eto šta je. Glumio je Obilića a na kraju ispao Branković. Ajde da je to sve stoički prihvatio, ubiješ dvoje ljudi na čistaka, slučajno kako je sam tvrdio, i posle odeš u zatvor i odradiš te godine, pokaješ se i više ne sereš ništa po medijima o sebi od sramote i stida. Ali ne, mora ceo svet da zna kroz šta je i on prošao. Ne bi to bio Žarko da nije tako, ta glumačka stena, ''Oficir s ružom'', da ne mora kasnije da se hvali po medijima kako je njemu teško, te silne 4 godine provedene po tim prokletim ćuzama.
Pizda. Naime, tog 31. jula, Žarko nije ni znao da je poneo pištolj sa sobom. Neki dušmani su počeli da ga zajebavaju i on se iznervirao, njegov senzibilitet to nije podneo, izvadio taj CZ-99 i rastavio dvojicu sa dušom a trećeg teško ranio. I to sve sa 13 hitaca. Slučajno je l? On to nije prihvatio. Kao neka pičkica i zadnji Cigan, pravdao se kako se samo malo zaneo i kako nije imao sočiva, te nije gledao gde puca. Njegove žrtve su na mestu bile mrtve, koji će ti kurac sočiva Žare kad ti nemaš problema sa dioptrijom.
Sisa. Kada se pokaješ, dovoljno je da samo iskreno uradiš to i samo ti znaš za to, nije fora da svima pričaš i hvališ se time, da ističeš stalno svoju nenaklonjenu sudbinu. Pobegao je u Nju Jork i odatle nastavio da sere. Žarko je oborio nekoliko rekorada po broju prodatih knjiga u Novostima. Mnogo njih je čulo njegovu priču i poverovali su mu. To sranje namerno ne treba objavljivati, nije pošteno ni odležao, a uveliko populiše i plače nad sobom. E pa nije to, nego je željan pažnje. Hoćeš opet da glumiš a? E pa nećeš pička ti materina.
Ali najviše mi se kenja od ovih njegovih kolega glumaca kada se sete Žarka. ''Najveći čovek, najbolji drug, prosto, to je moralo da se desi, ali on je izašao jači nego što je bio. Ima moju punu podršku, Žarko volimo te, vrati se da glumimo opet kao nekad''... Nije mi dobro kada čujem ta sranja po vestima i novinama. On je jedno obično sranje koje je sebi dalo mnogo za pravo, i sada mu je žao. Hoće ponovo da bude glavni šmeker. Ne ide to više.
Ubica. Isti kao i svi drugi. Samo što je javna ličnost. I samo što je napisao tu nakaradnu knjigu. I odma u startu, njegov položaj je povlašćen. Jebeni Tadić ga je pomilovao. Zašto? Da nije možda zato što je u tuči pesnicama i flašama, on fino izvadio pištolj i započeo krvavi pir i odigrao Rigoleto usput? '' Slučajno, nisam hteo. Ubili bi oni nas.'' More murš!
Definicija pisana za Mizantrophi kup
