Proces ljudskog bića koje izađe van svoje sobe posle 20ak dana kako bi do njega dopreli sunčevi zraci, i mogao nastaviti život u istom.
NN: Brate vidi ovog Mićka nisam ga video 2 nedelje, jadan presavio se ko prazna pekarska kifla od 25 dinara.
- Maa, vidiš i da je prebledeo sve isto, strašno..
NN: Ne, ipak adekvatna reč koja se može upotrebiti za njega je kućna biljka.
- I to što kažeš brate, sigurno je izašo na fotosintezu.
Reč koju izgovore sve drevne pijanice kada ih pitate da li žele da popiju neko alkoholno piće.
NN: Majstore može li po jedna žuta ljuta?
- Maa ne znam, do prek'sutra dva dana kako ne pijem.
Jedini kulturan načina da stavite do znanja liku koji se overio od alkohola da vas realno za to zabole ku*ac.
N.N: Šefe sinoć sam prepio, doš'o sam kasno sinoć, spavao samo 2h.. Ustao za poso.. Jel mogu da dobijem slobodan dan, odradiću u nedelju.. (sav srećan očekujem očekivan odgovor)
- Paaa.. da ti je od Boga i da te žalim. A u nedelju svakako ćeš raditi.
Jedan od retkih meseca u godini 'de možeš videti veći broj cigana u centru grada kako se juri sa inspekcijom.
N.N: Ajmoo petarde, bombice, bombice, petarde, bombice (nailazi inspekcija) ajmooo ćarape, ćarape, ćarape.
N.N: Raketice, upajači, dinamiti, žžce, žžce ( nailazi inspekcija) krišobrani, kaćketi i ostali predmeti. Bombice, bombicee! Begaj Ćerime!!!
Srpska kombinacija. Ali ne kladioničarska već poslovna kombinacija.
05:55 č: Zvoni alarm.
N.N: O da ti jebem mamu baš.
06:03 č: Ustaješ iz kreveta ne znaš na koju stranu biješ. Umijaš se, oblačiš.
06:15 č: Krećeš na poso.
06:45 č: Stižeš.
07:00 - 10:30 č: Period u kome sekunde postaju sati. Sve usporeno ide.
15:00 č: Dolazi šef, o kako si Milane!?
- Evo radno nije loše, Vi kako ste?
Gledaj moraš da ostaneš i u drugu smenu Slaviša ima kućnih problema. Nije valjda problem, odmaraćeš sutra.
- Ma nije problem ostaću.
Ajde onda vidimo se kasnije.
- Vidimo se.
15:20 č: (u sebi) jebem li ti sve na svet, pičko jedna. Jebala te druga smena, aaaa, polako sve se vraća sve se plaća.
21:00 č: Večnost je prošla.. Idem da se odmorim da vidim defke na vuki, da smirim živce.
21:01 č: Zvoni fiksni u firmi. Kad sam se javio i kad sam čuo glas znao sam. Košmar tek sledi.
21:02 č: E Milane šta radiš, kakvo je stanje u firmi.
- Evo ništa radim, varim. Stanje je ok. Sve je pod kontrolom, Vi šta radite, jel dolazite?
Znaš šta?
- Ne, šta?
Moraćeš da ostaneš i u trećoj smeni iskrslo je Moši, mora da vozi taštu u bolnicu.
- Uzdah, donji otišo u 250 (pritisak).
- Nije problem taman posla, naviko sam ja.
Ajde vidimo se sutra.
21:30 č: Mamu ti jebem jebem ti sve smrdljo jedan, nabijem ti ga majke. Vole jedan pa tebi mašina toliko ne radi kao što ti ja radim jaooooo (psovke upućene šefu, dok sedim sam u radionici)..
05:55 č: Oooo zdravo Milane.
- ZDRAVO!
Kako bilo u trećoj!?
- Šefe ja sam umoran ja bih da idem kući, čak i ovi iz drakstora mi zavide.
Ajde šta se žališ samo, čuo sam se sa Slavkom dolazi oko 11 č.
- Ma da se nosiš u pičku materinu sa svem Slavka, jebo te Slavko!!! NABIJEM TI GA MAJKE MALOUMNE!!
Sećam se ranije (pre virtuelnog doba) kolika sam budala bio. Svakog dana sam išao biciklom po 60 kilometara samo da bih je video, bio makar na kratko sa njom.. Dan sam bukvalno provodio na ulici. U nekoliko navrata kada je sneg bio do kolena nisam hteo da odustanem, nego grabio sam napred, a volja i upornost su me "vodili" ka svome cilju, nije bilo lako preći put od 60 km po snegu. Ali znao sam da me tamo čeka ona. Danas vidim ove klince neće preći 50 metara za curom pešaka ako nemaju kola, skuter.. Lako je danas sesti za računarom i izjavljivati ljubav putem linkova. Deca ova 97 godište, razočarana u ljubav a još mlečne zubiće imaju. Vreme da se vrati ne može. Ovo sam napisao samo da vidi današnja omladina kako se ranije živelo, da se moglo sve postići i bez ovoga što imamo danas. Da je bitna volja, želja i naravno vera.
alternativni naziv za svaku skolu u Pancevu.
I u saobraćaju je pocelo kao i u školi - skupljaš bodove da bi polagao..
Vukajlija ili Vujaklija?
Kucas na Google-u: Vu.. Zastanes.. I ne mozes da se setis dal bese Vukajlija ili Vujaklija.. Strasni bug! To se barem meni desava..
To je ono kada se vracas kuci mrtav pijan sa namerom da udjes u svojoj sobi sasvim neprimetno kao da nista nije bilo, uz nameru da napravis sto manje buke, ali to bas ne polazi za rukom jer rusis sve pred sobom sto se nadje, otvaras polako svoja vrata od sobe, a zatvaras tako da ukucani misle da se srusio deo kuce.
- Vracas se kuci, sve sposobnosti su ti svedene na minimum.. Dolazis do kapije, ne mozes se setiti gde se nalazi rajber, trazis guras guras.. Nista, resenje je samo jedno preskociti ogradu! Preskaces je, skontao si da ti se leva nogavica zakacila za siljak ne znas sta ces vuces vuces i padas na beton, lezis ali zulja te mobilni telefon i ostali predmeti koje imas po dzepovima. Sve vadis nekako i bacas pored sebe.. Posle nekih desetak minuta razmisljanja ustati ili ne ustati, resio si da ustanes.. Okrenes se na stomaku ruke pored tela stavis podizes se rukama, bacas pogled ka kuci, ali sve se okrece navise, ni jedan predmet ne miruje.. Kreces polako, ispred vidis jedno 15ak stepenica koje vode do sprata.. Puzis po njima jedno 20ak minuta odmaras se na svaki drugi stepenik. Stizes do ulaznih vrata pokusavas da otkljucas nekako sa namerom da ne napravis buku, ali ne ide za rukom ne mozes pogoditi rupicu. Konacno ubodes nekako, vidis svetlo upljeno, naravno ugasices kao sto uvek cinis kad se vracas trezan.. Ali ispred vratima je prekidac za zvono i svetlo.. Ne znas koje za sta sluzi.. I ti naravno ubodes zvono prvo, pa onda svetlo.. Ulazis u kucu polako vuces ulazna vrata da zatvoris bez buke ali ne uspeva.. Lupio si ih tako da se i sused probudio! Ides dalje oslanjas se na zid laktom, dolazis nekako ispred sobe sapleces se od sobnih papuca padas, hvatas se za komodu gde se nalazi fixni!!! Naravno pored fixnog stoje stakleni predmeti.. Obaras sve to.. Ustajes brzo otvaras polako vrata od svoje sobe ulazis zatvaras opet stvaras detonaciju! Upadas u krevet (sa dva sprata) lezis muka ti je povraca ti se a i ujedno pisa.. Ustajes nekako odes do WC-a cucnes pored solje naprezes se da povracas, ne uspeva ti, guras prste ma ni govora.. Ispisas se samo.. Dolazis do sobe, lezis skontao si da nisi skinuo patike i odecu.. Ali sposobnosti za ustajanje su nestali, ustanes nekako skines patike sve sa sebe bacis pored kreveta, legnes.. Zatvoris ocis hvata te muka, povraca ti se, ne mozes da ustanes okrenes se kulturno na stranu i izbljuvas u krevetu.. naravno posle toga ti je malo lakse ali kiselina ona unutar tebe i na krevetu ubija!!! Odlucujes da ustanes odes na drugi sprat kreveta, penjes se nagnuo si se unazad povlacis krevet sa sobom padas, i krevet pada preko tebe poklapa te.. Budis sve po kuci.. Ulazi cale u sobu i kaze "Eeee moj Milane, majke ti ga pijane" i izadje iz sobe zatvori vrata.. A ti ne mozes da izustis nista prevrces jezikom..