Сећам се раније (пре виртуелног доба) колика сам будала био. Сваког дана сам ишао бициклом по 60 километара само да бих је видео, био макар на кратко са њом.. Дан сам буквално проводио на улици. У неколико наврата када је снег био до колена нисам хтео да одустанем, него грабио сам напред, а воља и упорност су ме "водили" ка своме циљу, није било лако прећи пут од 60 км по снегу. Али знао сам да ме тамо чека она. Данас видим ове клинце неће прећи 50 метара за цуром пешака ако немају кола, скутер.. Лако је данас сести за рачунаром и изјављивати љубав путем линкова. Деца ова 97 годиште, разочарана у љубав а још млечне зубиће имају. Време да се врати не може. Ово сам написао само да види данашња омладина како се раније живело, да се могло све постићи и без овога што имамо данас. Да је битна воља, жеља и наравно вера.