Очекиван, али незаустављив. Сви знају да ће се десити у скорије време, али и поред тога је нерешива енигма за противнике. Наиме, шабачка контра је термин познат у кошарци. Обавезно један играч, нижег раста, најбрже што може одлази на противнички кош, чим противник упути шут ка његовом. Ако дође до дефанзивног скока, следи бејзбол пас ка играчу у ,,офсајду'' и долази до лаког поентирања.

Лик у друштву који је увек у запећку. Неприметан. Резервиста. А онда кад улети на терен, поцепа све што може, најебе се кеве противнику и оде да слави са екипом, опет као другопозивац и резерва, иако је иначе херој.

Овај бивши играч Манчестер Јунајтеда се никада није наиграо, али је увек забијао голове и још по нешто. Није оверио једино Фергијеву жену, па се спекулише да ли је разлог његовог одласка из Јунајтеда тај или то што се ваљао са Роналдовом вереницом.

Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.

Представници овог покрета су фудбалери окупљени око Јелен супер лиге и нижих рангова такмичења. Нову српску авангарду карактерише одбацивање традиција европског течног и јужноамеричког лепршавог фудбала као и сваке могуће мешавине тих традиција. Ови фудбалски уметници осећају презир и гађење према афричким и азијским тимовима који се труде да имитирају већ поменуте традиције.

За Нову српску авангарду својствено је негирање природе позиције фудбалера, односно места које играч заузима у тиму. Бекови без центаршута и крила без агилности. „Десетка“ са техником једног дрвосече. Нападачи који имају осећај за аут, док они неуспелији имају осећај за гол-аут.

Најпознатији правац у оквиру Нове српске авангарде је везаризам чији су заговарачи везни фудбалери који за циљ имају фантастичну идеју о постизању гола користећи искључиво пасове уназад.