Nekako je priroda odredila da nam se roditelji penju na grbaču od puberteta (kao da pišem za neki tinejdž časopis, jeb'o me pas) , pa dok neko nekoga ne otera na gredu... naravno, taj koji krene na tu istu gredu mora sa sobom poneti i jedno parče kanapa dimenzija 170x3,5 cm, jer ako je malo tanji, prodaće te i završićeš sa prelomom karlice, a to se posle namešta kroz bulju, tako da vodi računa, he he. Elem, roditelji su nas uvek pitali kako nam je to generacija u kurcu, kako smo tako nikakvi ispali, u njihovo vreme je bilo 'vako, 'nako, a naše kurcu ne valja i to se, nekako, prenosi sa kolena na koleno. Svaka nova generacija je veći škart od prethodne, nekadašnje norme su valjane, a ove danas su Bože ti sakloni i tome slično. I to jeste tako. Sve što je nekada bilo, bilo je bolje nego danas. Sapun je bio samo jedan, a ne hiljadučetr'stojedan (čitaj ovo ženo, seme ti ludo jebem) i bolje je skidao mašinsko ulje sa ruku! Šampon je bio jedan, a ne ovi danas emulžn senšns terapi od kojih imamo sve manje kose, a sve više pene na glavi. Momci su prilazili devojkama šmekerski lagano, a ne k'o danas, aduju se (šta im to znači, pas ih jeb'o drogeraški), pa tek onda popiju korpu. Korpa nije korpa ako te ne obruka pred celom kafanom, pa posle moraš da umlatiš pola flaše Rubina i lokalnog pajdomana da bi ugasio tugu, a danas se samo izloguješ ili kako već. Bolje je bilo nekad, jeb'o ga pas...
... i pod sjaaaajeeeem, ružičastih zvezdaaaa, želim večnooooo da te ljubim jaaaaa... -'Ajd dođi, 'leba ti... -Što me cimaš sad, taman sam izložio ovu malu da mi Šako burazer od tetke... -Brate, šta pevaš to, koji kurac?! -Ma, onu staru proverenu... ružičaste zvezde i to... mala neka romantična, pa sam se nešto iskenjao o poeziji... -Čekaj... pričali ste o poeziji i završili tako što arlaučeš "Dišem za tebe", Budva 2003 na uvo klinki kojoj je tad ispao prvi mlečni zubić? -Brate, ne ide da je muvam uz Aleksu Šantića, jebemu mater... -Ne ide meni uopšte što ti muvaš, al' 'ajde, danas sve nekako naopako... brate, divi kroz prozor što ludi Laza 'oće skoči sa terase... -Aaaaa, do jajaaaa...
Muški je izbor da li će da meće ili da ga se deda sa nebesa stidi. Nije nepoznato da muška čeljad rade sve zarad onog malog što sija, ali ovo je ono kad se pretera. Ova fora nije u startu osuđena na propast, teško se izvaljuje, donekle je i delotvorna, jer njom svoju nesvesnu žrtvu odvajaš od ostalih mužjaka u krdu, a da ona misli kako joj ti u stvari činiš. Čak te i njene drugarice gotive, jer si, Bože moj, dobar momčić. Ha, ćurke glupe. One nisu svesne da si ti vuk u jagnjećoj koži i da si već na samom početku namastio ražanj... he, he...
... jaoooj, Una... kako je sladak... Bože, prilazi mi... jaoooj... upiškiću se! - Vuk, sam za sebe: Deluj, smuđu! Ovaj, ako dve reči progovori, odvede je u svog novog Audija... ha, ha... Audi, moj mu naudi... Bože, ja se još sprdam, a on je na metar od nje ... Anči, sad igraj sa mnom, da vidimo kako će da se ponaša... meni se čini da je to neki mamin sinčić... ako zaplače, nije za tebe... Au, majko moja... kako da ga nateram da zaplače? - Ali, ovaj je presladak... vidi mu oči... - Jebeš oči... u'vati me oko struka i natačinji se... ovaj, ufff... prilepi se za mene... to sam 'teo da kažem... ... glavati majmun vidi da je izigran, okreće se i odlazi u mrak... - Jaoooj, pa tačno sam znala... uvek se neki metiljavko uhvati za mene... sva sreća, pa imam tebe da mi uvek pokažeš pravi put... - Vuk, sam za sebe: Tako je, pacijentu... odjebi! Tri godine se mlatim, a ti bi za jedno veče da rešiš stvar...... khm, rekoh ti ja... a sad ga blajvi... ovaj, ohhhh... a sad ćemo da šinemo po još jedan Mojet, jeb'o ga ćaća!
Boginja lično! Nešto što nije dostižno ovozemaljskom muškarcu, slično Galati u gostima, blizu ti je, ali nikako da uhvatiš... Lepa je i kada je našminkana i kada je bez šminke. Lepa je dok riba parket u svom stanu koji joj ostavio muž kad je zapalio preko granice. Lepa je dok merka da li da kupi jogurt sa 0,5 posto masnoće ili onaj od jedan i po. Lepa je dok sprema brokoli, koji ne bi jeo ni za živu glavu, ali bi je rado gledao dok ga bari, he he. Nju ne jebeš... sa njom bi vodio ljubav, gledao Ričarda u Nju Jorku, plakao na klipove o slatkim bebama koje povraćaju kašicu i batalio fudbal u balonu subotom. Zašto sve ovo govorim u potencijalu? Zato što se ništa od toga ne očekuje već eto, tupiš zube. Ionako si žanru za nju, tako da, jebiga...
- Bratić, je l' si ti nekada video Atinu da izađe na ulicu bez šminke, u treši, samo veže kosu gumicom? - Da, brate... kakva je to čkapi, 'leb ti jebem... i kao takva puca! - Ko to jebe? - Ja poznajem dvojicu koji sigurno - Ne! - Pa, da... je l' imamo neke pare za singl? Večeras PSŽ, zgranuće Kavani sto posto...
Nešto što je već više puta dokazano i nema potrebe da se dalje dokazuje. Ćale će te olešiti kaišem ukoliko odvališ komšijinog tristaća ciglom po šoferci, medved će te raskomadati iako se praviš mrtav, Galatasaraj ne dolazi iz dvojke ukoliko staviš deset soma na njega. Tačka.
-Čiko, je l' tata udario mog Grigorija po glavi motikom samo zato što je hipster, protiv nasilja i vegan?! -Znaš, pile čičino, tvoj tata je sišao sa Rudnika pre samo dvadeset godina... šta si drugo očekivala?! Da mu pohvali kapu na glavi usred leta i pantalone koje izgledaju kao da se usr'o u njih? -Ja od njega nisam ništa drugo ni očekivala... -Pa, o tome ti pričam...
Nekako je priroda odredila da muško postane totalno flafi kad uđe u svete vode braka. I to nije nepoznato. Činjenica je, jebeš ga. Sav onaj testosteron koji si lučio pre bračnih voda, pretvara se u jedan potočić kojim dominira estrogen. Nekada si, posle naporene večeri u gradu i nekoliko hektolitara piva koji su ti obuzeli dušu i um, dolazio kući samo da prespavaš, zabodeš, zakuntaš, a danas... danas odlaziš da pajkiš, jeb'o li te ćaćin ćaća. Deda te gleda sa nebesa, đavole...
-Ćaoooo svima... Ema? Otkud tvoje drugarice večeras? -Pa, došla Ana da nam pokaže slike iz Paralije, vodio je Vlada na medeni mesec... da vidiš koji šouuuu... -Mhm... ljubavi, odr'o sam dupe danas na poslu, odo' da se prevrnem u krevet, ne vidim na oči... zamolio bih vas samo da budete tihe... -Dušice moje, izvinite me na sekundu... a, ti... dođi do kuhinje da te nešto pitam...
-Kaži? Ako 'oćeš jedan na brzaka, nema vajde u startu... stigla neka roba, otegla mi se muda do papaka... -Ne! Seljačino, kako možeš pred ovim guskama da mi kažeš da ideš da se "prevrneš"? Ja sam im rekla da si kulturan momak, a vidi tebe... kao iz prašume... -Moja kuća, bole me đoka... nemo' da uzmem pajser, pa da razjurim... -Nema kuvanog tri meseca... Patelina će ti biti i otac i majka... -Dobro... ucenjuj... -I nema dogija do sledećeg leta...
-E, devojke... ja se izvinjavam što vas prekidam, rado bih vam pravio društvance, al' moram da odmorim... šalje me moja kuca da pajkim... -Glavate kučke u glas: Jaaaaaooooo, pa kako ste vi slatki... laku noć! Lepo nam spavaj... -He, he... hvala...
-Deda, oprosti... i sam si vid'o odatle sa kakvim akrepima ja delim 'leba... sva sreća pa si umro na vreme da ne gledaš ovu bruku...
Slika školskog dvorišta srednje ekonomske škole u očima mladeži iz srednje metalostrugačke ili pak, neke tehničke škole čiji je broj ženskadije ekvivalentan broju zuba kod domara Tiosava, dakle, četir'.
-Matori, što mi nismo upisali neku medicinsku, neku ekonomiju, ovo-ono? -Pa, jebem li ga... valjda da nas ne bi maltretirali u kraju... kapiraš, jedino nas dvojica smo četvrti stepen, pa nas i zato jebu... a zamisli da smo tek u ekonomskoj? Preseljenje u najavi... -Ali jebote, vidi ti njihov veliki odmor? 'Noliko riba nije bilo od osnivanja škole kod nas... smor mi neki, kapiraš? -Jebiga... sve štuka do štuke, k'o nebo nad Beogradom četr'es prve... -Ma, šta ima veze? Biće riba na faksu... -Haaa! Idi reci Šlomi Bugarinu da ćeš da upišeš faks... kladio se sa Maretom da će nekoga da baci u kontiš za sto dinara, taman da dobije, pa idemo posle na plejstejšn... -Može... al' nemo' da me baca u onaj kod pekare...
Nekako je priroda odredila da kada si mlad, raspušten pastuv, neke žene se jednostavno lepe za tebe. E, jebiga. To je uvek nekako uz kurac, da izvinu ova deca što slušaju, baš onda kada ti žensko ne treba ni na vidiku, a ni ovako, ako me razumeš. Ovom rečenicom će ona probati da te pridobije samo za sebe, tj. za celu svoju ludu familiju, jer, opšte je poznata ona stara: "Taj u našoj familiji služi samo za jahanje"...
-... nešto sam htela da te pitam... -Pitaj slobodno... neću se ljutim... -Znam, ali... meni ti ne deluješ kao čovek tog tipa, znaš... -Kaži, slobodno. Jebiga, ne okolišaj kao mačka oko slanine. Ud'ri direkt u vugla, pa 'de pukne... -Znaš, mi smo već dugo zajedno... 'ajde, oprostila sam ti onih par ispada sa onim klinkama... -Ako si raspoložena za svađu, zajebi me... stvarno nisam u elementu... -Ma, ne to... mislim da ti je vreme da se smiriš... ...pogled kao ka flešskoru kada vidiš da ti je na poslednjoj utakmici falio samo gol za prolaz... -Ne gledaj me tako, plaši me to... i da... moja mama kaže kako ona naša sekira ima devet kilograma, a kome je ta sekira teška, taj nije za mene... zašto me tako gledaš?! 'Oćeš li prestati?! -Na kom spratu živiš, beše? -Care, zajedno smo četiri godine... dobro znaš da je peti sprat... ne foliraj sad kada ozbilno razgovaramo... -Jebeni peti sprat... visoko, mamu mu...
Jedna od najvećih legendi srpskih drumova. Nastao pre cirka tri'estak godina in Sovjet Raša, što bi rekli agresori. Spoj ruske vodke i trećeg stepena mašinske struke. Tada nije bilo potrebe za dodatnim opremama, tipa, električni sistem za kontrolu proklizavanja, električni sistem za kontrolu parkiranja i ostalih kuraca koji nam se plasiraju sa raznih strana, a sve u cilju otimanja para na fin i galantan način. Od dodatne opreme si mogao da dobiješ jedino naslon za glavu ili desni retrovizor i to samo u slučaju da je majstor gadno nadrljao to jutro od poslovođe, pa u cilju da što više ošteti firmu dodao i tu finesu u makinu. Svaki poštovalac komunizma morao je da bude i vlasnik Aleka. Jer, jebiga, lepo reče Ilija Čvorović: "'De to ima bolji auto od Moskviča?". Vozeći Aleka izazivao si toliko poštovanje, da su žene prilikom prolaska pored njih same zadizale suknju, a ortaci u kraju ti nisu zamerali što si iskopirao Ipčeta sa frizurom.
... danas, Aleko služi za skladištenje starih akumulatora i sekundarnih sirovina, za slučaj da prođu "Stari akumulatori i marinie kupujemo, veš mašine i šporete", a tebi fali novca za prelaz na Galatu i tri plus Šalke...
Eee, da ima ljubavi lakše sve bilo bi, reče jednom veliki mag muško-ženskih odnosa, Svevišnji Rade. Odavno ti je ćaća govorio kako moraš voleti ono što radiš, jer jebiga, ne moš raditi domaći iz matematike, ako tvoj otac ne voli tvoju nastavnicu matematike, jeboga ti. Da je engleski, pa 'ajd čovek da razume, mlada je, tek završila fakultete i ono, moš joj orah o dupe skrcati. Al' 'de nađe onu matoru, izanđalu babetinu koja dostiže vrhunac na Venova rešenja jednačina sa dva razlomka u njoj, 'ćer mu poljubim? Ne ide to nikako... Eto, uzmi za primer ćaću svoga. Čovek nikad nije voleo školu. Naučio zanat, da l' što voli ili što mora, jebem ga, ali posvećen je tome i to ga čini koliko-toliko zadovoljnim. Naravno, ako izuzmemo to što vodi onog šegrta sa sobom, pa ga mali uvek izjebe da singlira Šveđane, al' to da ostavimo za drugi put. Deda a.k.a Đed. Čovek odrastao i ostario na selu. Ovce, krave, kokoši prepisao babi, jebiga, đe si ti video da se muško bakće živinom. Vidiš da to čovek voli, čim onako umilno tepa ovčici po imenu Belka... ma, o čemu da ti pričam kad i sam znaš da je milion puta pričao kako ti je oca ostavio da prenoći u drugom selu, jer mu se krava telila, pa nije otišao po njega. A i ko ga jebe kad juri žene po drugom selu, zar ne?! Dakle, da rezimiramo... moraš voleti ono što radiš da bi bilo neke koristi. Ne računamo to što voliš 'leba bez motike, pa računaš da Rozenburg može da dođe 3+ prvo...
.. da sledeći put znaš ej, bi, si, ef, dži k'o Oče naš, jebem li ti sto majki! -Dragane, ne tuci dete po glavi, sto puta sam ti rekla! -Ništa neće da mu fali! Delikvent, ne zna najprostiju stvar na svetu! Ufff, kad te ja do'vatim... -Odoh na posao, ne mogu da gledam ovo... ne možeš ni da učiš sa njim, a da ga ne mlatiš, sirovino... tras... -Ćale, 'de je mojih soma dinara što sam se pravio da ne znam?! I po stoti put, ide: si, di, i, ef, dži... -Ko mu klacka koske, k'o da je bitno... drži, ljubi tajo šiljokurana svog! -Tata?! -E, kurče? -A, što ti toliko voliš da ideš na otvorena vrata kod moje engleskinje? -Razumećeš jednog dana, lepi...
... dvadeset godina kasnije... ... i razumeo sam ga... jes' dobra bila, mamu joj...
Tvoja životna saputnica, kako bi to stručnjaci rekli i njena majka koja ti se privali na gajbu, đavoli je privalili.
-Dakle, kolega čestitam. Odbraniti doktorat u vašim godinama je stvarno veliki podvig... -Hvala vam puno, profesore. Znate, kad sam se već u'vatio u to kolo, da to odradim na vreme, pa Bože moj... -Vidim imali ste lepu damu u publici, da se tako duhovito izrazim... znači, potvrdili ste onu staru: Iza svakog uspešnog muškarca stoji žena... -Da, ali iza mene stoji žena i po... -Ohohoho, pa lepo je kad toliko cenite vašu saputnicu u ovom svetu... zato ste i doktorirali. U ime cele komisije, čestitam vam i dodeljujem... -Ne! Niste me razumeli... ona stoji uz mene, plus njena majka je na mojoj grbači i za vratom, a to sa ovom platom ne mogu da izdržim... dakle, bilo je ili doktorat ili ona greda noseća... -Aham... razumem vas... dakle, ovo ste sve uradili da biste se rastosiljali tašte... -Tako je. Ova dama u publici je moja saputnica na ovom svetu, a njena majka, kao Nečastivi lično, je moj pratilac na ovom i onom svetu u svakom slučaju. E, sad. Može li odma' ta diploma, pa da idem da Mračnoj sili natrljam na nos i tako je oteram u Kovin?! -Kolega, vi ste jedini preostali borac za muška prava na ovome svetu i ja vam se divim! Bićete vi veliki stručnjak! Neka sila bude s vama!
-Ženo, dođi 'vamo krv ti jebem!!! Šta je ovo? -Tvoja kabanica iz vojske... -Znam, zato i pitam... koji će mi ovaj rukav na dupetu? Ko mi ovo isekao? -Aaa, pa naša Mica spremala performans... to je sada, kako ono kažu deca, in... -Šta bre in? Znaš da me vojska ganjala tri godine za tu kabanicu što se nisam razdužio... i vidi sad? Šta da proturim ovde? -Pa, rep.... -Rep? Jebeš ti mene? -Pa, to ti ona spremila da obučeš kad budeš dolazio na njenu prezentaciju... znaš da psiholozi kažu da je... -E, dovedi ti meni tog psihologa da obuče ovu kabanicu... a kroz ovaj rukav ću ja nešto da mu proturim, ako me razumeš...
Namigivati, tj. nekontrolisano treptati usled posledica nesavesnog korišćenja aparata za varenje. Ili... što bi naš narod rekao: Kad si kriv kurac, pa ne znaš da radiš njim, da izvinu ova deca što čitaju...
-I kažem ti, pašo... uz'o da zavarim ovom mom malom onu poniku, razjeb'o je niz potok... moš misliti ludaka... uz'o da se spušta sa onim malim Mitrovim niz potok, a stavio onog bucka na šipku. Sjebaše 'neko biciklo... -Znam, ali to nije razlog da namiguješ kumovoj ženi... videće te kum, a ima tetejca za pasom... satreće te k'o ono kerče što mu živinu podavilo. Bio nišandžija u vojsci, pa ti vidi... ne moš te promaši... pogotovu sa tolikom glavom... -Ma, ne namigujem joj, nego me oči jebu, pa rasturaju, da 'prosti ovaj astal... zajeban mi onaj aparat, pa me u'vatio var... -A zbog vara, kažeš?! Pa, na njenim sisama odmaraš oči... nemo' da te vidi ovaj, ljubomoran je k'o ker, lepo ti kažem... -Baš se primećuje, a? Al' ima nedra, jeb'o majku... kad je vidim, dođe mi da udavim onu moju kod kuće...
