Šta se, bre, ovo danas dešava
Nekako je priroda odredila da nam se roditelji penju na grbaču od puberteta (kao da pišem za neki tinejdž časopis, jeb'o me pas) , pa dok neko nekoga ne otera na gredu... naravno, taj koji krene na tu istu gredu mora sa sobom poneti i jedno parče kanapa dimenzija 170x3,5 cm, jer ako je malo tanji, prodaće te i završićeš sa prelomom karlice, a to se posle namešta kroz bulju, tako da vodi računa, he he.
Elem, roditelji su nas uvek pitali kako nam je to generacija u kurcu, kako smo tako nikakvi ispali, u njihovo vreme je bilo 'vako, 'nako, a naše kurcu ne valja i to se, nekako, prenosi sa kolena na koleno. Svaka nova generacija je veći škart od prethodne, nekadašnje norme su valjane, a ove danas su Bože ti sakloni i tome slično. I to jeste tako. Sve što je nekada bilo, bilo je bolje nego danas. Sapun je bio samo jedan, a ne hiljadučetr'stojedan (čitaj ovo ženo, seme ti ludo jebem) i bolje je skidao mašinsko ulje sa ruku! Šampon je bio jedan, a ne ovi danas emulžn senšns terapi od kojih imamo sve manje kose, a sve više pene na glavi. Momci su prilazili devojkama šmekerski lagano, a ne k'o danas, aduju se (šta im to znači, pas ih jeb'o drogeraški), pa tek onda popiju korpu. Korpa nije korpa ako te ne obruka pred celom kafanom, pa posle moraš da umlatiš pola flaše Rubina i lokalnog pajdomana da bi ugasio tugu, a danas se samo izloguješ ili kako već. Bolje je bilo nekad, jeb'o ga pas...
... *i pod sjaaaajeeeem, ružičastih zvezdaaaa, želim večnooooo da te ljubim jaaaaa*...
-'Ajd dođi, 'leba ti...
-Što me cimaš sad, taman sam izložio ovu malu da mi Šako burazer od tetke...
-Brate, šta pevaš to, koji kurac?!
-Ma, onu staru proverenu... ružičaste zvezde i to... mala neka romantična, pa sam se nešto iskenjao o poeziji...
-Čekaj... pričali ste o poeziji i završili tako što arlaučeš "Dišem za tebe", Budva 2003 na uvo klinki kojoj je tad ispao prvi mlečni zubić?
-Brate, ne ide da je muvam uz Aleksu Šantića, jebemu mater...
-Ne ide meni uopšte što ti muvaš, al' 'ajde, danas sve nekako naopako... brate, divi kroz prozor što ludi Laza 'oće skoči sa terase...
-Aaaaa, do jajaaaa...
On mi bira dečka
Muški je izbor da li će da meće ili da ga se deda sa nebesa stidi.
Nije nepoznato da muška čeljad rade sve zarad onog malog što sija, ali ovo je ono kad se pretera.
Ova fora nije u startu osuđena na propast, teško se izvaljuje, donekle je i delotvorna, jer njom svoju nesvesnu žrtvu odvajaš od ostalih mužjaka u krdu, a da ona misli kako joj ti u stvari činiš. Čak te i njene drugarice gotive, jer si, Bože moj, dobar momčić. Ha, ćurke glupe. One nisu svesne da si ti vuk u jagnjećoj koži i da si već na samom početku namastio ražanj... he, he...
... jaoooj, Una... kako je sladak... Bože, prilazi mi... jaoooj... upiškiću se!
- Vuk, sam za sebe: *Deluj, smuđu! Ovaj, ako dve reči progovori, odvede je u svog novog Audija... ha, ha... Audi, moj mu naudi... Bože, ja se još sprdam, a on je na metar od nje* ... Anči, sad igraj sa mnom, da vidimo kako će da se ponaša... meni se čini da je to neki mamin sinčić... ako zaplače, nije za tebe... *Au, majko moja... kako da ga nateram da zaplače?*
- Ali, ovaj je presladak... vidi mu oči...
- Jebeš oči... u'vati me oko struka i natačinji se... ovaj, ufff... prilepi se za mene... to sam 'teo da kažem...
... *glavati majmun vidi da je izigran, okreće se i odlazi u mrak*...
- Jaoooj, pa tačno sam znala... uvek se neki metiljavko uhvati za mene... sva sreća, pa imam tebe da mi uvek pokažeš pravi put...
- Vuk, sam za sebe: *Tako je, pacijentu... odjebi! Tri godine se mlatim, a ti bi za jedno veče da rešiš stvar...*... khm, rekoh ti ja... a sad ga blajvi... ovaj, ohhhh... a sad ćemo da šinemo po još jedan Mojet, jeb'o ga ćaća!
Čkapi za oči
Boginja lično! Nešto što nije dostižno ovozemaljskom muškarcu, slično Galati u gostima, blizu ti je, ali nikako da uhvatiš...
Lepa je i kada je našminkana i kada je bez šminke. Lepa je dok riba parket u svom stanu koji joj ostavio muž kad je zapalio preko granice. Lepa je dok merka da li da kupi jogurt sa 0,5 posto masnoće ili onaj od jedan i po. Lepa je dok sprema brokoli, koji ne bi jeo ni za živu glavu, ali bi je rado gledao dok ga bari, he he.
Nju ne jebeš... sa njom bi vodio ljubav, gledao Ričarda u Nju Jorku, plakao na klipove o slatkim bebama koje povraćaju kašicu i batalio fudbal u balonu subotom. Zašto sve ovo govorim u potencijalu? Zato što se ništa od toga ne očekuje već eto, tupiš zube. Ionako si žanru za nju, tako da, jebiga...
- Bratić, je l' si ti nekada video Atinu da izađe na ulicu bez šminke, u treši, samo veže kosu gumicom?
- Da, brate... kakva je to čkapi, 'leb ti jebem... i kao takva puca!
- Ko to jebe?
- Ja poznajem dvojicu koji sigurno - Ne!
- Pa, da... je l' imamo neke pare za singl? Večeras PSŽ, zgranuće Kavani sto posto...
I mala deca to znaju
Nešto što je već više puta dokazano i nema potrebe da se dalje dokazuje. Ćale će te olešiti kaišem ukoliko odvališ komšijinog tristaća ciglom po šoferci, medved će te raskomadati iako se praviš mrtav, Galatasaraj ne dolazi iz dvojke ukoliko staviš deset soma na njega. Tačka.
-Čiko, je l' tata udario mog Grigorija po glavi motikom samo zato što je hipster, protiv nasilja i vegan?!
-Znaš, pile čičino, tvoj tata je sišao sa Rudnika pre samo dvadeset godina... šta si drugo očekivala?! Da mu pohvali kapu na glavi usred leta i pantalone koje izgledaju kao da se usr'o u njih?
-Ja od njega nisam ništa drugo ni očekivala...
-Pa, o tome ti pričam...
Pajkiti
Nekako je priroda odredila da muško postane totalno flafi kad uđe u svete vode braka.
I to nije nepoznato. Činjenica je, jebeš ga. Sav onaj testosteron koji si lučio pre bračnih voda, pretvara se u jedan potočić kojim dominira estrogen.
Nekada si, posle naporene večeri u gradu i nekoliko hektolitara piva koji su ti obuzeli dušu i um, dolazio kući samo da prespavaš, zabodeš, zakuntaš, a danas... danas odlaziš da pajkiš, jeb'o li te ćaćin ćaća. Deda te gleda sa nebesa, đavole...
-Ćaoooo svima... Ema? Otkud tvoje drugarice večeras?
-Pa, došla Ana da nam pokaže slike iz Paralije, vodio je Vlada na medeni mesec... da vidiš koji šouuuu...
-Mhm... ljubavi, odr'o sam dupe danas na poslu, odo' da se prevrnem u krevet, ne vidim na oči... zamolio bih vas samo da budete tihe...
-Dušice moje, izvinite me na sekundu... a, ti... dođi do kuhinje da te nešto pitam...
-Kaži? Ako 'oćeš jedan na brzaka, nema vajde u startu... stigla neka roba, otegla mi se muda do papaka...
-Ne! Seljačino, kako možeš pred ovim guskama da mi kažeš da ideš da se "prevrneš"? Ja sam im rekla da si kulturan momak, a vidi tebe... kao iz prašume...
-Moja kuća, bole me đoka... nemo' da uzmem pajser, pa da razjurim...
-Nema kuvanog tri meseca... Patelina će ti biti i otac i majka...
-Dobro... ucenjuj...
-I nema dogija do sledećeg leta...
-E, devojke... ja se izvinjavam što vas prekidam, rado bih vam pravio društvance, al' moram da odmorim... šalje me moja kuca da pajkim...
-Glavate kučke u glas: Jaaaaaooooo, pa kako ste vi slatki... laku noć! Lepo nam spavaj...
-He, he... hvala...
-Deda, oprosti... i sam si vid'o odatle sa kakvim akrepima ja delim 'leba... sva sreća pa si umro na vreme da ne gledaš ovu bruku...
K'o eskadrila četr'es prve
Slika školskog dvorišta srednje ekonomske škole u očima mladeži iz srednje metalostrugačke ili pak, neke tehničke škole čiji je broj ženskadije ekvivalentan broju zuba kod domara Tiosava, dakle, četir'.
-Matori, što mi nismo upisali neku medicinsku, neku ekonomiju, ovo-ono?
-Pa, jebem li ga... valjda da nas ne bi maltretirali u kraju... kapiraš, jedino nas dvojica smo četvrti stepen, pa nas i zato jebu... a zamisli da smo tek u ekonomskoj? Preseljenje u najavi...
-Ali jebote, vidi ti njihov veliki odmor? 'Noliko riba nije bilo od osnivanja škole kod nas... smor mi neki, kapiraš?
-Jebiga... sve štuka do štuke, k'o nebo nad Beogradom četr'es prve...
-Ma, šta ima veze? Biće riba na faksu...
-Haaa! Idi reci Šlomi Bugarinu da ćeš da upišeš faks... kladio se sa Maretom da će nekoga da baci u kontiš za sto dinara, taman da dobije, pa idemo posle na plejstejšn...
-Može... al' nemo' da me baca u onaj kod pekare...
Šporet mi bez drva, a sekira bez ruku
Nekako je priroda odredila da kada si mlad, raspušten pastuv, neke žene se jednostavno lepe za tebe. E, jebiga. To je uvek nekako uz kurac, da izvinu ova deca što slušaju, baš onda kada ti žensko ne treba ni na vidiku, a ni ovako, ako me razumeš.
Ovom rečenicom će ona probati da te pridobije samo za sebe, tj. za celu svoju ludu familiju, jer, opšte je poznata ona stara: "Taj u našoj familiji služi samo za jahanje"...
-... nešto sam htela da te pitam...
-Pitaj slobodno... neću se ljutim...
-Znam, ali... meni ti ne deluješ kao čovek tog tipa, znaš...
-Kaži, slobodno. Jebiga, ne okolišaj kao mačka oko slanine. Ud'ri direkt u vugla, pa 'de pukne...
-Znaš, mi smo već dugo zajedno... 'ajde, oprostila sam ti onih par ispada sa onim klinkama...
-Ako si raspoložena za svađu, zajebi me... stvarno nisam u elementu...
-Ma, ne to... mislim da ti je vreme da se smiriš...
...*pogled kao ka flešskoru kada vidiš da ti je na poslednjoj utakmici falio samo gol za prolaz*...
-Ne gledaj me tako, plaši me to... i da... moja mama kaže kako ona naša sekira ima devet kilograma, a kome je ta sekira teška, taj nije za mene... zašto me tako gledaš?! 'Oćeš li prestati?!
-Na kom spratu živiš, beše?
-Care, zajedno smo četiri godine... dobro znaš da je peti sprat... ne foliraj sad kada ozbilno razgovaramo...
-Jebeni peti sprat... visoko, mamu mu...
Aleko
Jedna od najvećih legendi srpskih drumova. Nastao pre cirka tri'estak godina in Sovjet Raša, što bi rekli agresori. Spoj ruske vodke i trećeg stepena mašinske struke.
Tada nije bilo potrebe za dodatnim opremama, tipa, električni sistem za kontrolu proklizavanja, električni sistem za kontrolu parkiranja i ostalih kuraca koji nam se plasiraju sa raznih strana, a sve u cilju otimanja para na fin i galantan način. Od dodatne opreme si mogao da dobiješ jedino naslon za glavu ili desni retrovizor i to samo u slučaju da je majstor gadno nadrljao to jutro od poslovođe, pa u cilju da što više ošteti firmu dodao i tu finesu u makinu.
Svaki poštovalac komunizma morao je da bude i vlasnik Aleka. Jer, jebiga, lepo reče Ilija Čvorović: "'De to ima bolji auto od Moskviča?".
Vozeći Aleka izazivao si toliko poštovanje, da su žene prilikom prolaska pored njih same zadizale suknju, a ortaci u kraju ti nisu zamerali što si iskopirao Ipčeta sa frizurom.
... danas, Aleko služi za skladištenje starih akumulatora i sekundarnih sirovina, za slučaj da prođu *"Stari akumulatori i marinie kupujemo, veš mašine i šporete"*, a tebi fali novca za prelaz na Galatu i tri plus Šalke...
Da ima ljubavi
Eee, da ima ljubavi lakše sve bilo bi, reče jednom veliki mag muško-ženskih odnosa, Svevišnji Rade.
Odavno ti je ćaća govorio kako moraš voleti ono što radiš, jer jebiga, ne moš raditi domaći iz matematike, ako tvoj otac ne voli tvoju nastavnicu matematike, jeboga ti. Da je engleski, pa 'ajd čovek da razume, mlada je, tek završila fakultete i ono, moš joj orah o dupe skrcati. Al' 'de nađe onu matoru, izanđalu babetinu koja dostiže vrhunac na Venova rešenja jednačina sa dva razlomka u njoj, 'ćer mu poljubim? Ne ide to nikako...
Eto, uzmi za primer ćaću svoga. Čovek nikad nije voleo školu. Naučio zanat, da l' što voli ili što mora, jebem ga, ali posvećen je tome i to ga čini koliko-toliko zadovoljnim. Naravno, ako izuzmemo to što vodi onog šegrta sa sobom, pa ga mali uvek izjebe da singlira Šveđane, al' to da ostavimo za drugi put.
Deda a.k.a Đed. Čovek odrastao i ostario na selu. Ovce, krave, kokoši prepisao babi, jebiga, đe si ti video da se muško bakće živinom. Vidiš da to čovek voli, čim onako umilno tepa ovčici po imenu Belka... ma, o čemu da ti pričam kad i sam znaš da je milion puta pričao kako ti je oca ostavio da prenoći u drugom selu, jer mu se krava telila, pa nije otišao po njega. A i ko ga jebe kad juri žene po drugom selu, zar ne?!
Dakle, da rezimiramo... moraš voleti ono što radiš da bi bilo neke koristi. Ne računamo to što voliš 'leba bez motike, pa računaš da Rozenburg može da dođe 3+ prvo...
.. da sledeći put znaš *ej, bi, si, ef, dži* k'o Oče naš, jebem li ti sto majki!
-Dragane, ne tuci dete po glavi, sto puta sam ti rekla!
-Ništa neće da mu fali! Delikvent, ne zna najprostiju stvar na svetu! Ufff, kad te ja do'vatim...
-Odoh na posao, ne mogu da gledam ovo... ne možeš ni da učiš sa njim, a da ga ne mlatiš, sirovino... *tras*...
-Ćale, 'de je mojih soma dinara što sam se pravio da ne znam?! I po stoti put, ide: *si, di, i, ef, dži*...
-Ko mu klacka koske, k'o da je bitno... drži, ljubi tajo šiljokurana svog!
-Tata?!
-E, kurče?
-A, što ti toliko voliš da ideš na otvorena vrata kod moje engleskinje?
-Razumećeš jednog dana, lepi...
... dvadeset godina kasnije...
... i razumeo sam ga... jes' dobra bila, mamu joj...
Žena i po
Tvoja životna saputnica, kako bi to stručnjaci rekli i njena majka koja ti se privali na gajbu, đavoli je privalili.
-Dakle, kolega čestitam. Odbraniti doktorat u vašim godinama je stvarno veliki podvig...
-Hvala vam puno, profesore. Znate, kad sam se već u'vatio u to kolo, da to odradim na vreme, pa Bože moj...
-Vidim imali ste lepu damu u publici, da se tako duhovito izrazim... znači, potvrdili ste onu staru: Iza svakog uspešnog muškarca stoji žena...
-Da, ali iza mene stoji žena i po...
-Ohohoho, pa lepo je kad toliko cenite vašu saputnicu u ovom svetu... zato ste i doktorirali. U ime cele komisije, čestitam vam i dodeljujem...
-Ne! Niste me razumeli... ona stoji uz mene, plus njena majka je na mojoj grbači i za vratom, a to sa ovom platom ne mogu da izdržim... dakle, bilo je ili doktorat ili ona greda noseća...
-Aham... razumem vas... dakle, ovo ste sve uradili da biste se rastosiljali tašte...
-Tako je. Ova dama u publici je moja saputnica na ovom svetu, a njena majka, kao Nečastivi lično, je moj pratilac na ovom i onom svetu u svakom slučaju. E, sad. Može li odma' ta diploma, pa da idem da Mračnoj sili natrljam na nos i tako je oteram u Kovin?!
-Kolega, vi ste jedini preostali borac za muška prava na ovome svetu i ja vam se divim! Bićete vi veliki stručnjak! Neka sila bude s vama!
Izgledala je malo čudno, u kaputu žutom, krojenom bez veze
Vapaj oca kom je 'ćer upisala školu za dizajn.
-Ženo, dođi 'vamo krv ti jebem!!! Šta je ovo?
-Tvoja kabanica iz vojske...
-Znam, zato i pitam... koji će mi ovaj rukav na dupetu? Ko mi ovo isekao?
-Aaa, pa naša Mica spremala performans... to je sada, kako ono kažu deca, in...
-Šta bre in? Znaš da me vojska ganjala tri godine za tu kabanicu što se nisam razdužio... i vidi sad? Šta da proturim ovde?
-Pa, rep....
-Rep? Jebeš ti mene?
-Pa, to ti ona spremila da obučeš kad budeš dolazio na njenu prezentaciju... znaš da psiholozi kažu da je...
-E, dovedi ti meni tog psihologa da obuče ovu kabanicu... a kroz ovaj rukav ću ja nešto da mu proturim, ako me razumeš...
Žmićkati
Namigivati, tj. nekontrolisano treptati usled posledica nesavesnog korišćenja aparata za varenje. Ili... što bi naš narod rekao: Kad si kriv kurac, pa ne znaš da radiš njim, da izvinu ova deca što čitaju...
-I kažem ti, pašo... uz'o da zavarim ovom mom malom onu poniku, razjeb'o je niz potok... moš misliti ludaka... uz'o da se spušta sa onim malim Mitrovim niz potok, a stavio onog bucka na šipku. Sjebaše 'neko biciklo...
-Znam, ali to nije razlog da namiguješ kumovoj ženi... videće te kum, a ima tetejca za pasom... satreće te k'o ono kerče što mu živinu podavilo. Bio nišandžija u vojsci, pa ti vidi... ne moš te promaši... pogotovu sa tolikom glavom...
-Ma, ne namigujem joj, nego me oči jebu, pa rasturaju, da 'prosti ovaj astal... zajeban mi onaj aparat, pa me u'vatio var...
-A zbog vara, kažeš?! Pa, na njenim sisama odmaraš oči... nemo' da te vidi ovaj, ljubomoran je k'o ker, lepo ti kažem...
-Baš se primećuje, a? Al' ima nedra, jeb'o majku... kad je vidim, dođe mi da udavim onu moju kod kuće...
Taj kao da je malo dirnut u glavu
Lud. Prespojio na masu, što bi rekao naš narod.
Dolazi sa godinama, ne odlazi nikada.
-*Ica fajnal kaunt davn.... trrrrrm, trrrrrrmmmmmmtttttmmmmm... trrrrrrnnnnnn, trrrrntnrnnnn....*
-Majka, šta se dešava ovo sa Mićom?! Šta se dere gore po spratu?
-Eee, sine moj... mnogo toga se promenilo od kad si ti otišao iz kuće... kako ode u penziju... ne skida se sa onog tvog starog kompjutera, đavoli ga skinuli. Našao neku igricu, mlati po ceo dan...
-*Erdeleziiiii, savo romaaaa dajeeee... eeeee, eeeee, Đurđevdan je.... odi, jebem li ti pogačicu....*
-Da ga nije dirnulo što je otišao u penziju, pa se sad povukao u sebe?
-Ma, dirnut je on u glavu, samo što to do sada nismo primećivali, jer je bio van kuće...
-*Ajm in Majami bič... zpce, zpce, zpce... Idemo raš na B...*
-Budi Bog s nama...
-Vidiš o čemu ti pričam?! Sa kim ja delim 'leb...
-Ma, ćuti... dobro je dok ne počne da sadi napolitanke po bašti...
-Ćuti, dete... daleko bilo! Pu, pu!
Šegrtsko uvo
Davno zaboravljeni običaj čupanja ušiju neznalici, početniku i mlađem radniku od sebe kad nešto zajebe. Represivna mera koja je stvarala prave ljude i majstore. Lepo reče onaj dečko sa ju ćuba: "Ne biju majstori više k'o nekad čekićom, samo koja ćuška za'vrat". I to ne valja, tu je graška.
Danas odeš kod majstora, on ti uvali svog mladog pomoćnika koji ti umesto bregaste, zbog koje si došao, promeni alternator ili klinasti kaiš.
Da je ono vreme, kako bi to moja baba slikovito rekla, taj mali bi već imao levo uvo veće od desnog ili desno od levog, ukoliko je majstor levoruk.
Po difoltu, šegrtsko uvo je bilo pokazatelj tvoje majstorske stručnosti i osposobljenosti. Kao crni pojas u karateu ili nekoj zajebanoj džiju džici - nindžici.
-Dobar dan, majstor Božo... jebe me nešto ova raga. Daj pogledaj koji mu je... ujutru neće da upali, pa da ga jebeš...
-Nema to što majstor Bole neće da sredi... daj nateraj ga na kanal i otvori haubu.
-Evo vidiš... verglam i jok. Pu jebem ti sudbinu. Daj kantu benzina da zapalim govno i ratosiljam se bede!
-Mali! Ooo, Mali...
-Eee, majstore?!
-Pod jedan! Ne kaže se "Eee, majstore"... nego, "Molim, učitelju Hamato Joši"...
-Majstore, pa vi niste Hamato Joši, a ja nisam nindža kornjača...
-E, skini šlem da ti zuznem jednu macolu što sumnjaš u moje majstorske veštine...
-Izvinite, sensei...
-Eto, tako je već bolje... si video ti majstor Miću koliko uvo ima?
-Jesam... to je degenerativni poremećaj... učio sam to na faksu dok nisam batalio...
-Ne! To uvo sam ja stvorio... sa ovih deset prstiju...
-Alo, momci. 'Oće neko da pogleda ovo moje čudo ili da ja tražim nekog drugog majsotra?
-Čekaj bre! Imamo preoperativne konsultacije... ovo je konzilijum, dečko! Nisi ti došao kod nekog ošljara, već u ordinaciju... nego, Mali? Jesi me razumeo?
-Da, sensei... origato!
-Origato!
-Budi Bog s nama, 'de ja dođoh...
Konj-konjasti
Demo verzija onog muškaraca koji će se maziti posle seksa. Daleko mu lepa kuća, rekla bi moja baba i pljunula tri puta uz zvučno pu, pu.
Svaki trenutak života posvetiće svojoj mezimici, neće se libiti da to šeruje na fejsbucima, instagramima i ostalim đavoljim rabotama, ako je za verovati, opet, gore navedenoj mi babi.
Od njega ne treba očekivati ništa. Prodaće te kad to najmanje očekuješ. Otkazaće ti termin za fudbal u deset minuta do početka, pomeriće godišnji pomen dedi zbog premijere novog francuskog ljubavnog filma *"Požuri! Ne mogu da izdržim više bez tebe, militze"*, jer ga je na to naterala ova njegova i sve tako u krug.
Al' opet. Kad ga bude škartirala zbog asistenta iz **stranog jezika II**, vratiće se u svoj čopor, a na vama je da mu milozvučno vičete - **njiiii**.
-Cigani, kao i prošle godine. Ona bakuta me zvala da pita je l' ostaje i ove godine kod nje u Prčnju?
-Ma, nećemo, bre... Smor, daleko plaža.
-Idemo, bole nas kurac. Mom klincu se svidelo. Šiki kad se odvalio, mali ga gađao strelicama za pikado u butinu. Svidelo se detetu, a žena mi ionako nije tu. Idemo obavezno!
-Ide se i meni... nemo' da kenjate. Ima iza ono poljanče, da opet pikamo na male goliće.
-Što se mene tiče, idemo! Gde vi, tu i ja.
-Ide se i meni...
-E, ja neću ove godine sa vama... Natašini idu u Egipat, pa bi hteli da i ja letujem sa njima...
-A, duvaj kurac... jedan'es' godina letujemo zajedno i ti sad sviraš kurcu?
-Moram, obećao sam njenoj mami... a i rođendan joj je tada... rešio sam da na **naslovnoj strani** stavim jednu sliku koja sadrži porukicu i da je tako zaprosim...
-Čekaj? Je l' si to rekao **zaprosim**? Ono čudo da prosiš?!
-Bratić, meni je um zablokirao kad sam čuo reč **porukica**...
-I meni isto... si postao derpe? Kak'a bre porukica? Š'a pričaš ti?
-Moram... izvinite... ako ste pravi drugari, skapiraćete me...
-Radi kako 'oćeš... mislim da grešiš...
*...par meseci kasnije...*
-Matori? Šta bi za Prčanj? Idemo?
-Zar ti nisi rekao da nećeš sa nama?
-Ma, raskantali smo se... to jes'... šutnula me... jebiga, nije kraj sveta...
-A veridba? Svadba? Egipat?
-Ma, sve uz kurac...
-I? Šta ćemo sada?
-Ne, znam... izvinite, jebiga...
-Znaš kako ćemo? Večeras u kraju, doneseš sedlo i jebiga... **đaaaaa, konjino! Prske, ojsa!**
-Može... **Prskeeeee**!
-Eee, konju-konjasti... 'ajd vidimo se večeras!
Moram da živim s tim
Savršen izgovor za nešto što nas potpuno slama, ne prija nam i to svi vide. Bez uvijanja, što bi rek'o naš narod.
-Miliceee...
-Ženska glavo, petstoti put ti govorim... ne zovi me tim ženskim imenima, dobijam svrab u donjem delu od toga...
-A slatko mi da te tako zovem...
-Da se ne zajebavamo... šta ti treba?
-Kartica... i ključ od kola...
-Neću da pitam za šta... dolaze tvoji, je l' tako?
-Daaaa... pa, idem nešto da nakupujem da nam spremim večeru...
-Mhm... da rezimiramo... svratićeš u neki restoran da me oderu kao prošli put? Pošto sam za ovih godinu dana skapirao da ti jedino znaš da uključiš fritezu za pomfrit...
-Pa, da... otvorio se jedan sjajan ovde kod nas u komšiluku, a nisu ni skupi...
-Naravno... ne jebu tebe ovi iz banke, jebu mene, sve kul...
-I ako može još jedna mala molbica? Da se obriješ i ošišaš... Hoćeš li moći sve to?
-Naravno... kad je moj deda mogao da prihvati da mu unuk neće služiti vojsku, mogu i ja da živim sa tim...
-Znala sam da ću te promeniti. Ti si moje srce i ja te obožavam...
-Jebe mi se tačno...
Taštinog mi zdravlja
Rečenica zbog koje nas neće gristi savest ako slažemo. Nema potrebe za pikovima iza leđa.
-Dragi, je l' mogu da te pitam nešto al' da mi iskreno odgovoriš?
-Kaži, srce...
-Koliko sam dana bila odsutna od kuće?
-Ovo što ste bili na seminaru u Pragu?
-Da!
-Sedam dana...
-Sedam, tako je... šta sam ti ostavila od obaveza?
-Samo da ti hranim ovo kučište pogano i da ne zapalim kuću kad grejem onaj gulaš u limenkama što si mi tako divno spremila, hehehe...
-Nije vreme za ironiju... zašto je Flafi ovako oslabila? Vidi joj dlaku... nema više onog sjaja i sva je ućebana...
-Pa, hranio sam je... doduše, nisam joj davao onu njenu 'ranu što je skuplja nego moja, ali je jela...
-Pa šta je jela?
-Sve što meni ostane... ako se ja nisam ućebao od onih konzervi, ni njoj neće ništa da fali...
-Je l' si je šetao? Četkao? Kupao?
-Aham... i čitao sam joj Mačka u čizmama, znam da je na njega slaba... ipak, mačak isp'o keršme u priči, a ribe se lože na to... je l' me ložiš ti?
-Je l' ste joj davali nešto ti i oni tvoji kreteni?
-Nismo, evo da Bog da tvojoj mami oči ispale ako lažem...
-Skote, znaš da sam sujeverna... moram sutra mamu da vodim na kompletan pregled...
-Ne lažem, svega mi...
-Tako si se i prošli put zakleo u moju mamu, pa žena dobi upalu pluća u julu mesecu... znala sam da ćete joj opet potapati hranu u votku... kakvi ste vi moroni, pa to je strašno... bolje da sam je sestri ostavila... dođi, sice moje maaajo...
-Pa, bolje i meni sestru da si ostavila, hehehe, ako me razumeš...
-Prekini, kretenu...
-E, da vidiš kako se prevrće kad se napije... ja sam plak'o!
-Nisi ti plak'o! Ti si malouman...
Zaboravio sam da dodam
Nekako je priroda odredila da žene uvek imaju nešto više od potrebnog da kažu... da li je to zbog njihove plitke pameti ili zato što su jednostavno baksuzi, ja ne znam ili, da ga jebem, da izvinu ova deca što slušaju.
E, sad. Ako si, koliko-toliko pametan, dodaj ti nešto pre nje, pa je majndfakuj, jeb'o li je onaj ko je doveo u kuću, da se tako lirski izrazim.
-Dobro... sve razumem... i to da već mesecima pokušavam da te naučim kako se koja stvar zove u kući i to da si pre mene bio samo sa nekim pavijankama, ali da ti čoveče, prospeš onaj smrdljivi razređivač u lavabo, ruke od farbe opereš nad mojom ciklama majicom...
-Nisam hteo... mislio sam da...
-Stani, molim te... u spavaću sobu si nam uneo zimske gume...
-'De da ih ostavim, majke ti? U podrum dole? Da mi ih ukrade onaj pajdoman sa četvrtog i da proda za kvoter četiri Mišelina? Si poludela majci? Prošle godine ih zavaljao, sva sreća pa mu Šiki valja, te me čovek nazvao i vratio mi... zamisli da je neko od ovih klinaca? Osta ja suva kurca, ako me razumeš...
-Ma, jebale te, čoveče, zimske gume... pazi, ako nisi bio spreman za život u dvoje nisi ni trebao da se ženiš...
-Ma, jesam, nego...
-Nego **ŠTA**?
-Nego, ne mogu da se setim šta je to ciklama, mamu mu jebem...
-Idiote, ti mene ne konstatuješ sve vreme?
-Ako ćeš iskreno, zamislio sam se kod onih ciklama boja... je l' to ona svetlo plava, kevu joj jebem? Ja mislio to ona krpa za pod, tako mi izgledala... još sam je i uzeo da ispoliram auto...
-Ti?! Pa, ja ću te ubiti...
-I da dodam...
-Nemoj dodavati ništa, samo mi se skloni sa očiju...
... *sam za sebe*: To, mađijo!...
Vrdalama
Sutra ovako, juče onako, pa prekosutra sve opet ispočetka.
Vrdalama je ortak u kog ne smeš da se pouzdaš ni dva posto. Prodaće te kad ti najviše treba, biće tu kad ti ne treba ni za kurac. Nije on go kurac od čoveka, ali je tako nekako nakrvio nasađen, pa da ga jebeš.
-I eto... dvadeset puta se čujem sa njim, zovem ga od utorka, a on opet nije došao. I šta sad? Igramo čet'ri na pet, a? Ma, jeb'o mi pas mater i kad sam ga zvao...
-A, čekaj... je l' me ložiš da si se stvarno mislio da će on sigurno doći na termin? Brate, on ti je kao zlatna ribica... pamti najviše tri sekunde i onda radi kako mu dune...
-A, jebaću mu mamu kad ga vidim...
... **par sati kasnije**...
-Eee, ćaoos... nema te da se javiš, keru jedan! Rekao si da ćeš me zvati, a ne javljaš je... da ti se nisam smučila?
-Uuu, pa 'de si ti? E, u jurnjavi sam po ceo dan, baš sam planirao da te okrenem sutra, ako me razumeš... 'de ćeš sad?
-Ma, izašla da prošetam Flafija... hoćeš posle do mene da ti pokažem što sam odradila tet na donjim leđima, hehe...
-Ozbiljno?! Pa, pazi, to su neki novi momenti... ono, može...
...* sa trećeg sprata, dve zgrade levo*: **Ahahahahaha, rođeeeeniiii!!! Je l' to ona kurva što si prič'o da dobro puši? Oderi je od kurca, rođeeeniiii!!! Ahahahahaha!!**
-Je l' ti ono neki ortak što se dere sa prozora? Meni se čini da tebi priča...
-Maaaa... narkoman neki, jebeš ga! Išao sa mnom u srednju, teraj ga u kurac...
-Ne bih baš rekla da sam ti pušila u srednjoj... 'ajde čibe, paore...
-**Šiiiikiiii!!!**
-**Eee, matoreeeee?!**
-**Saću se popnem gore do tebe da ti dislociram vilicu na pupak!!!**
-**Ahhahahaha, matoreeee, nemo' si mi besan zbog fudbala, jebeš fudbal, imam novi teken, dođi se lešimoooo!!!**
Tašta je čoveku vuk
-Jaooo, Jecooo... pa, na šta ti liči ovo stan?! Ti si bre bila uredna dok si živela kod mene i tate...
-Mama, nisam više sama. Imam muža... ako ga ne voliš, to ne znači da on i ne postoji...
-Ooo, dobro jutro, peti Jahaču Apokal... *zgaz*... Pa, šta radiš, krv ti jebem?!
-Mislila sam da si prestao da psuješ od kako si sa njom... taman sam se nadala da te je ona malo pripitomila i dovela u red, ali...
-Jao, izvin'te gospoja Zoro... mora da sam ustao, kako ono kažete, na levu nogu...
-Ja, kao prvo, nisam gospoja, već gospođa...
-Ma, znam bre, teta Zoro, zajebavam te...
-Strašno!
-Užas! Srce, pa kako se to ponašaš?!
-Što bre, pa mi smo stari ortaći, zar ne, teta Zorka?
-Da, da... eee, donela sam ti one orasnice što ti najviše voliš, a znam da moja 'ćera ne mesi...
-Hah! Pa, dobro ste je naučili, mislim, ako me razumete... nego, je l' nisu otrovne, k'o prošli put?! Jedva sam pretekao...
-Pa, ne pričaj gluposti, ljubavi... nije mama namerno...
-Naravno da nisam... otrov za bubašvabe, mrave i sitne glodare je slučajno upao, ako me razumeš, što bi ti rekao...
-U potpunosti... Al', prvo vi da probate... hehehe!
-U, mamu ti jebem... 'ajd u sto evra da su dobre?!
-'Ajd u život da nisu?!
-O tome ti pričam, hehe!