Oduzimanje rekvizita
"Стара школа" међу родитељским начинима за деморалисање клинаца, популарно названим казне. Стоји раме уз раме са осталим класичним методама, као што су чупање за зулуфе пред целим друштвом са малих голића, вербално јебање целе мушке стране родбине после родитељског састанка (иако се народ још није разишао), или у маниру америчких серија "терање у кревет без вечере".
У преводу, када као клинац направиш тешко срање, које се не може васпитно-дисциплински покрити шљакерским "спољашњи фелш" шамаром, по следећем доласку из школе, затећи ћеш празно ћоше у којем иначе стоје лопта и копачке, телевизор пребачен из дечје у бабину и дедину собу, и Сегу без адаптера и џојистика. Иста ситуација се може одиграти и у случају санки, уколико си покушао да матору комшијску џукелу искористиш као хаскија. У нешто познијем периоду, када су се под дејством мултиплејер игара кечеви ухватили у коло к'о на влашкој свадби, па ти због тога ћале преко телефона у маниру вокалисте скандинавског метал бенда, псује и бунар и авлију, од чега пуцају Телекомови сервери, миш тастатура и модем, завршавају у старом добро познатом штеку иза одела, које је ћале обукао једном, и то кад се женио.
А: Кево, да ми ниси запленила рекете кад сам имао осам година, сад би ме Ђоковић имитир'о, и увлачио би ми се у дупе преко медија.
В: Да умукнеш, бре! Ја те зовем на ручак, а ти удараш оног мученика металним рамом по потиљку.
А: Јеби га кево, ја сам лепо рек'о да није био аут.
Da ga udariš kolima i da ti ne bude žao ni njega ni kola
Kaže se za neku bagru, kretena idiota kojeg bi najradije ubio.
Pljuvanje prolaznika sa prozora
Savršeni eksperiment u kome je verovatno pionir u ovoj vrsti zajebancije, Njutn testirao mnoge svoje zakone.
Ogled 1: Njutn posmatra prolaznike sa svog visokog prozora. Neki stoje, neki se kreću ravnomerno pravolinijski ka njegovom prozoru. U pravo vreme ispušta šlajmaru koja slobodno pada 5 sekundi postepeno ubrzavajući usled sile zemljine teže. Pogađa jedno telo koje se šeta konstantnom brzinom, pri čemu ono u momentu delovanja ove sile akcije, prekida sa ravnomerno pravolinijskim kretanjem i silom reakcije gleda gore, psujući majku nevidljivom pljuvaču. Njutn se smeje iza zavese.
Zapisuje u svoju svesku:
*** Prvi zakon inercije ***
"Svako telo će ostati u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok na njega ne počne da deluje neka spoljašnja sila... ehehehe, ma pre bi reko unutrašnja, iz dubine pete, hehehehe"
Ogled 2: Pošto je prošla opasnost, Njutn se opet naginje na prozor i posmatra druga tela koja se kreću. Skuplja šlajm i pravi amebu. U
odabranom trenutku izbacuje pravolinijski hitac naniže na jedno telo koje trči konstantnom brzinom. Telo pogađa sav potencijal vektorske veličine šlajmare, direktno posred čela, tako da glava uprkos velikoj masi nastavlja da se kreće u smeru sile F(u)! Usled akcije telo na koje je delovala sila ispoljava odgovarajuću reakciju psujući celu bližu i dalju rodbinu Njutnu koji je ovog puta čučn'o pored prozora.
*** Drugi zakon sile ***
"Do promene brzine tela ili ubrzanja može doći samo usled međudelovanja (interakcije) sa drugim telima. Veličina koja karakteriše jačinu međudelovanja jednog tela na drugo naziva se sila. Sila je vektorska veličina što znači da ona ima jačinu, pravac i smer. Obeležićemo je slovom F (skraćeno od hjaaaak-fu!), a ja sam merilo te sile, naročito kad me usere. Ubrzanje koje dobije telo direktno je proporcionalno sili koja deluje na telo, a obrnuto proporcionalno masi tela."
Ogled 3: Posle nekog vremena, Njutn opet proviruje odozgo. Primećuje da su se tik ispod prozora okupila tela koja stoje i nešto razgovaraju. Sada ga izvlači iz detinjstva, toliko da se zgadio čak i sam sebi. Kako bi obezbedio sebi vreme za sakrivanje, ispaljuje svoj ogavni hitac naviše. Barica posle 2 sekunde ravnomerno usporava, do trenutka kada staje u vazduhu okrećući se samo oko svoje ose usled spoljašnjeg felša sile inercije. Njutn je fasciniran i zatečen! Zaboravlja da se skloni sa prozora. Počinje da prati svoju tvorevinu koja sada nezaustavljivo pada, postepeno dobijajući sve veću i veću brzinu pod dejstvom gravitacije. Konačno pogađa jednog sagovornika i rikošetira prskajući ostale. U trenutku se sreću pogledi dole popljuvanih sa Njutnovim izgubljenim pogledom bačenim naniže! Tela uleću u zgradu da mu pokažu vektorske veličine zbira reakcionih sila. Olešiše ga ko vola u kupusu. Poplaveli Njutn puzi unaokolo, pronalazi jedan iscepan papir i olovku i zapisuje:
*** Treći zakon akcije i reakcije ***
"Ako jedno telo podjebava druga tela, pljujući ih sa prozora, bolje da zna da uvati šprintaricu kad zatreba, jer će u suprotnom da najebe od strane tih drugih tela, silama iste,... ajooooj leđa, ma šta iste, mnogo veće jačine, al suprotnih smerova."
Stadijumi zagorelosti
Последице које сексуална апстиненција оставља на ум мушке јединке. Сврстано у неколико шематски описаних фаза.
Уводни стадијум
Ниси ништа, заиста дуго времена, што проузрокује стрес који те омета у свакодневним активностима. Шириш круг риба, које су по теби прихватљиве за сексуално општење. Редовно млатиш мајмуна. Сексуалне фантазије ти се своде на прсате плавуше, поред базена. Не морају све рибе да буду баш манекенке. Ипак, не би јебо ружне, дебеле и рибе са сељачким именима.
Стадијум "Висока резолуција"
Са класичне редтјуб варијанте прелазиш на скидање порњаве високе резолуције. Када си у друштву, коментаришеш сваку девојку која прође. На позадини твог телефона постављена је слика, обнажене, вампир-фуфе готичарке. Иако твоји критеријуми у стварном животу драстично опадају, у паралерном свету твоји укус и машта се развијају. Фантазије ти садрже, савршено обликоване црнке и риђокосе на дивљем пропланку. Зар је битно како се девојка зове? Јебо би Радојке и Живадинке. Не би јебо дебеле и ружне.
Стадијум "Активно ангажовање"
У својој машти додељујеш позу и локацију, свакој девојци која прође. Твоја потреба за пичком, постаје сразмерна наркоманској кризи те губиш и задње клице стидљивости и повучености. Дрско и нападно стартујеш гомилу риба. Услед недостатка социјалних вештина, испадаш будала. Нема везе, најбоље се учи из искуства. Одлазиш кући, пушташ вести Б92 и дркаш на Роксанду Ђорђевић. Замишљаш прљаве секси амазонке, које за потребе твоје фантазије имају обе сисе, у некој чудноватој џунгли. Ако су дебеле, боље да љуља него да жуља. Не би јебо ружне и циганке.
Стадијум " Нервни колапс"
Имаш колекцију од 148 гига порњаје на компу. Примећујеш да она матора са другог спрата, која стално претура по подруму има добро дупе. Устајеш у рану зору, како би га издркао. Дркаш док ти се муда не претворе у суве шљиве. Сексуалне фантазије укључују киборг-рибе, секс робиње у некој футуристичкој грађевини. Јебо би и ружне, али да имају оба ока. Не би јебо баш ружне, бабе и циганке.
Стадијум " Емоционално везивање за трсиони објекат "
Заљубљујеш се у рибу која изгледа, као да су је пустили из млетачке тамнице. Машташ о томе како је дрндаш, док од ње само кости не остану. На вест да је умро матори комшија помишљаш:"Ау, жена му је сада сама. Биће тршње!". Сексуалне фантазије постају све бизарније и укључују рибе са две пичке, у какакомбама испод Јерусалема. Коме је битно на шта личи риба? Теби није, јер би трсио и рушевине које су под заштитом УНЕСКА. Не би јебо циганке и бабе.
Предфинални стадијум
Јебо би и циганке.
Финални стадијум
Још неутврђен. Незванично се доводи у везу са бабама.
Asoc
Асоцијална (недруштвена) особа. У основи за асоца, људи најчешће сматрају неког морбидног лика, који не излази из своје собе и по цео дан игра (онлајн шах нпр.). То је неко кога би у данашње време назвали нолајфером и није тема ове дефиниције.
Како човек зависи од друштва из којег потиче, интеракција са другим људима, за асоца је непожељна, али и неизбежна (посао, образовање, обезбеђивање средстава за живот). Асоцијалне особе често имају проблем са самопоуздањем (што ипак није свеопшти случај), интровентне су и контакт са људима, поготово упознавање нових за њих представља фрустрацију. У свету људи се одређена слаба тачка јединке, као и међу животињама у дивљини лако препознаје, те асоци упадају у сукобе са људима, а немају вештину комуникације да тај проблем реше и често прибегавају коришћењу силе. Препун клуб или дискотека, за асоца представљају гилљотину на којој ће остати без главе. За асоца су карактеристичи параноични напади, због којих има утисак да гомила људи (који заправо не региструју његово постојање), има нешто против њега, шаље му зао поглед или му се подсмева.
Асоцијаллне особе често имају таленте, за које остатак њиховог окружења не зна. Неретко су склоне музици или ликовној уметности. Како су асоци читав живот провели као део заједнице, а заправо су били изван ње, људски животи и међусобни односи су се појављивали и ескалирали пред њиховим очима. Од тог непосредног, неактивног присуства и обзервације асоци су развили невероватну способност психоанализе, свих могућих врста људи. Сакупили су невероватно знање о самом друштву, људском понашању и социјализацији, које не успевају да примене у пракси.
Један окорели асоц, на смо пет минута од како је немилице ушао у простор где борави и дружи се двадесетак људи, моћи ће да класификује односе међу појединцима и саме појединце. Ко је богат, спортиста, дрчни комплексаш, дежурна мила, чедна и тиха девојка, лака женска, лакрдијаш и сл. Ко се коме свиђа, ко кога мрзи, ко жели кога да искористи. Асоцово веома малобројно друштво(уколико га уопште и има), састоји се од пар дугогодишњих, стандардних пријатеља и других колега асоца. Из тога несумњиво закључујемо да ће асоц, у великој групи људи прво запазити брата по недруштвености.
Асоцијалност је иначе појава, која је карактеристична за адолесценте. Она се са годинама потискује, због појављивања осећаја усамљености и све интензивније потребе за сексом. Ипак, постоје људи који особине асоца, носе са собом у гроб.
А: Е Пеђа, дођи овамо да пијеш са нама. Што бре, чамиш, сам у ћошку?
В: Пусти га, видиш да је тешки асоц. Ко га јебе, нек труне тамо.
Више о техникама асоцијалног понашања у наредним дефиницијама.
Asocijalni "Ćošak" zabod
Једна од техника коју користи недруштвена особа, приликом прослава и седељки у затвореном простору. Асоц ће протутњити кроз просторију, немилице се поздравити са ближим познаницима, и пронаћи најзабаченије место на коме ће провести остатак вечери.
У том мрачном углу, асоц ће густирати своје пиће, погледом мржње стрељајући људе који се добро проводе. Он презире музику која је на репертоару и људе са којима тренутно дише исти ваздух, само због њихове потребе да међусобно комуницирају. Као и сви мушкарци, овај усамљеник такође има сексуалне потребе. Посматра распеване и разигране девојке, које у тим тренутцима постају актери његових најбизарнијих сексуалних фантазија. "Оне су зиљаве дропље и сељанџуре." то је мисао која му пролази кроз главу. На тај начин објашњава разлог због којег их не стартује и шаље свом уму оправдање, уместо да призна да је пичка и зентара.
Од силног испијања пива, асоца бешика приморава на пишање. На путу ка клоњи, среће прелепу девојку. Већ помало припит и драстично загорео, покушава да пронађе начин да јој се обрати. Како му недостаје најосновнија рутина комуникације, прибегава концепту "ма она је глупа зиљава пичка", хвата га зент и хитро се повлачи ка ћошку, свом уточишту.
Остатак вечери, асоц ће провести циркајући, забоден у свом ћошку, давајући свима до знања да је ту под присилом и да сматра да су сви око њега куртони...
Post-ispitni psiho napadi
Бољка која мучи особе, које сматрају да су све активности не везане за студије потпуно небитне, и за које је разлика између деветке и десетке непремостива. Представља нагле изливе различитих емоција, радости, олакшања, беса па и агресије. У таквим ситуацијама "будући академски грађани", зависно од оцене које су добили на испиту, практикују различите методе доказивања окружењу, да им бела кошуља не гине, не зна се само на коју ће страну бити везана. Здравом посматрачу, овај призор личи на "Самит шизофреничара југоисточне Европе", и доказује му да преокупација било којом активношћу, не утиче добро на ментално здравље појединца.
Чекају се индекси са уписаним оценама, студентарија режи, сикће, и хаотично шетка по просторији. Асистент прилази са оценама, а маса се дивљачки отима о индексе, к'о гладни четници о масну гибаницу. Како су дограбили индексе, започиње спринтерско листање до странице са оценом, налик на некадашње прелиставање "Беобанкиних" штедних књижица, од стране старијих госпођа. У зависности од резултата, губљење и понижавање поприма различит облик.
У прву категорију спадају безживотни апстиненти, који су се надали деветци, а ипак, гле чуда, добили десет. Модел понашања за ову прилику, преузели су од шампиона Пинковог серијала "Звезде Гранда". Након неартикулисаног вриска, следи бацање на колена и благо подизање руку. Фале само Сале, Брена и бљештава бина.
Другу категорију чине људи којима је наводно лакнуло јер су прошли испит. Надали су се већој оцени, али свесно играју на карту којом заваравају себе, и безуспешно покушавају да заварају окружење. Лице им је украшено киселим фејкованим осмехом, а када сазнају да си добио већу оцену од њих, видећеш ту злобну слику у њиховим очима. Слику која говори да би ти најрадије одгризли уво, к'о Спиридон Ташку Начићу у филму "Давитељ против давитеља". Настављају да се кисело смеју и праве хаотичне покрете рукама, који одликују феминизиране мушкарце, док покушаваш да се од њих спонтано удаљиш.
Носиоци треће, а уједно и најзајебаније катеогорије су надркане недојебане девојке, које не свршавају од курца, већ од десетке. Незадовољне нешто нижом оценом, ослобађају огњени гнев. Уколико примете да иако си добио идентичну оцену, не сматраш да је дошло до интергалактичке турбуленције, и да заправо није уздрман склад закона у космосу, њихов гнев ће бити усмерен ка теби. Да могу, ухватиле би те за гркљан и подигле к'о столицу на јеврејској свадби.
У оваквим ситуацијама, предлаже се појединцу, да покупи свој индекс са медиокор оценом, шмугне што пре и остави хијене да реже и сабирају утиске. Онда се уз пиво у јефтиној рупи, може одморити од испитног рока, размишљати о свакодневници и стварима које додају бар мало боје у наше сиве, смушене животе.
Uvaljivanje kurca upotrebom smajlija
Веома заступљена дисциплина, у домену неусмене комуникације. Корисно да се неком виртуално најебеш читаве фамилије, а притом испадеш шмекер и антихејтер, јер си тобоже ставио смајли, што треба да значи да си се само зајебавао. Одличан метод за пласирање увреда, којим би на улици, и највећу зентару испровоцирали и навели на физички сукоб. Може се користити и као средство за синхроно подјебавање, а уједно и увлачење у гузицу, јер "Овај лик ми иде на курац, сад ћу да га напљујем, али ставићу смајли, па ће он мислити да смо добри, јер се другарски прозивамо. Јебем ли му дете у дупе."
Перо, пичко једна одвратна. Цркни! :)
=
Перо, пичко једна одвратна. Цркни!
Неки распали чет...
Dunjitza Swatkitza connected
Car_Momchilo: Ево је Дуњица моја мамица. Мама ја имам Едипов комплекс:)
=
Нисам се зајебавао. Немам појма како изгледа, нити да ли је можда педесетогодишњи службеник раковачког предузећа "21. мај". Свеједно сам толико загорео, да бих је од јебачине размонтирао к'о девојчица Пертини шпорет.
СМС порука
Немам времена да се видимо, сад за викенд. Имам превише обавеза :(
=
Не, тај тужни смајли не значи да јој је заправо жао што неће изаћи са тобом. Мисли да си банша. Неће радити ништа за викенд, сем можда масирања клиће на Белосвитца из серије "Чари".
Gastarbajterska uključenja u domaći program
Телефонски позив из диаспоре, упућен режији РТСове емисије "Једна песма, једна жеља" или других емисија забавног карактера. Маратон присећања на Саву и Дунав, рецитовања Јакшићеве "Отаџбине", жалопојки јер унуци не говоре српски језик, и изрицања глорификованих говора, какве ни председник Странке српског јединства не би успео да састави две недеље пред парламентарне изборе. Овим наводним изливима најдубљих осећања, Станко из Брисбејна/Рада из Ајове, дају нам до знања колико је у ствари њима живот срање, а нама до јаја. Приликом оваквих ситуација, водитељ емисије слаже насмејану фацу, док у себи жали што се није запослио на МТВ Адриа где овакве ствари не би морао да слуша, ликови којима је плаћено триста кинти да блеје на снимању тада преврћу очима, камерман баца пеглу од превелике дозе патетике, а тонац доживљава трансфер блама, због чега покушава да саботира пријем са телефонске мреже, упркос претњама из режије.
Ако је овде толико добро као што кажу, зашто су који курац одлазили?
Aj me upiši
Саржај највећег броја порука, које стижу у инбокс телефона једног студента. Убедљиво води, испред распитивања око резултата теста, "Кад имамо вежбе?", и цимања за литературу. Од тренутка поласка на предавања, до изласка из аутобуса, број порука овакве садржине, расте као број литри испијеног расола на културолошкој манифестацији "Купусијада". Другим речима, на концерту / утакмици / у локалној биртији, била је општа хаварија, ти што сада ниси уморан или мамуран вежбај мало краснопис. Наставак поруке често гласи: "и за прошли пут, ако није прецртавао по списку".
Неко те понекад, позове и на пиво...
Lepša nego pre
Још једно од неписаних правила тумарања кроз живот, које заслужује да уђе у законик. Учитељев прут, шамарчина која оставља црвенило облика политичке карте Индије. Феномен који обележава сретање бивше рибе/неуспелог покушаја, чију је дотични корпу теглио к'о израелитски роб камен за Џосерову пирамиду, а служи за лупање ега о патос, и претварање у кашу, муком узгајаних набубрелих муда.
Како просечан човек себе заварава, да су период од шест месеци до годину дана, пар бљештавих крпица купљених у метросекс шопу, зимске гуме и спојлер на Заставином моделу преузетом од ћалета, и скупљање бројева пар седамнестогодишњакиња, од њега направили велесветског шмекера, сусрет са бившом руши темеље крхке куле од карата.Све до поновног сусрета, у мислима једног мачомена, она је историја, збабила се к'о Јованка после Титове смрти, неће је ни надничари што висе на скели, вероватно се ради бруфеном којем је истекао рок. Толико се распала, као Кенедијева глава у Даласу. Ултимативна моша, на сцену ступа у виду девојке која изгледа као да је оробила гајбу Верице Ракочевић, зготивила се са Пањковићем, докторирала на државном универзитету, на Бингу покупила премију са све Декијем Пантелићем и Сузаном Манчић, и јахала четири тамнокоса латино пастува. "Хедшат у главу" моменат који треба цензурисати, и у којем новопечени шмекер добија жељу да неко одозго пусти рекламе. Стари, муком истерани чир се поново враћа, а из крша се поново вади касета хрватских поп-рок "плачем и тугујем" хитова.
Признај, десило ти се. Уколико није хоће, ја се већ психички припремам.
Starija (neuspela) deca
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)