Pa poenta defke je da se poštovanje ne stiče godinama, već delima. Si čitao ti ovo?

Za trenutnu situaciju se mogu kriviti samo stariji, jer su njihova dela uticala na istu. Bilo bi glupo kriviti ljude koji tek sada mogu nešto da urade.

Ako bi neko trebao da ga poštuje za 40 god, samo zato što je stariji još 40 god, bez obzira šta uradio u životu, onda aupičkumaterinu.

А зато што су нацисти користили свастику значи да су Индијци расисти? Не може скрнављење нечега од стране некога променити његово изворно значење и намеру корисника истог. Демагогију остави за неког другог.
Ти људи имају једноставан народни говор и не треба да се стиде тога.

Шта није јасно у томе да реч "alo" постоји како у српском, тако и у енглеском језику у потпуно истом облику и са истим значењем, а то је поздрав особи којој уједно саопштаваш да желиш још нешто (када се јавиш на телефон желиш да се саговорник представи и/или каже зашто је звао). То што стицајем околности такву реч много чешће употребљавају дрипци и клошари не значи да човек из обезбеђења супермаркета истом ниподаштава некога.

И звучи и значи исто.

http://en.wikipedia.org/wiki/Hello, јебига, нема на српском.

А погледај у било ком речнику или укуцај на било ком преводиоцу и као превод речи "ало", са српског на енглески језик, ћеш добити "Hello!", што у слободном преводу може значити поздрав или здраво (узвичник је ту да укаже да је интонација речи таква да особа којој је упућена схвати да је ниси само поздравио већ желиш да уради још нешто).

Зашто би забога било увредљиво ако те неко здрави?

Може ли мени неко да објасни зашто би ја требао некоме да се обраћам у другом лицу множине (у даљем тексту ДЛМ), ако је у питању једна особа? За шта онда служи прво лице једнине? Да не треба случајно о себи да говорим у трећем лицу једнине, неки и то сматрају пристојношћу? То што неко има комплекс више вредности, мисли да вреди за више особа и жели да га ословљавам у ДЛМ је његов проблем, нека потражи стручну помоћ, а не да мени намеће своје комплексе.
А друго, поштовање се не заслужује годинама живота, нити се исказује речима, већ се обоје постиже делима.
Стварно не видим како ја некога вређам ако кажем друже (сама реч исказује пријатељску настројеност) или кажем 'ало (а када се овако јављате на телефон то није непристојно?) да би некога дозвао?
Па човек који је реформисао језик који користите је народни језик учинио књижевним зато што је сматрао да не вредите ништа више што користите језик који "обичан свет" не зна и да тај језик ништа мање вредним ни простијим не чини то што га користе сви. Најочигледнији пример Вуковог односа према језику је то што збирку народних еротских песама "Црвен бан" није сматрао простачком и некултурном, већ делом народне уметности и културе.
Да не ширим причу, али највећи проблем данашњег друштва је што свако поштовање почиње и завршава се на политички коректном говору. Е па кења ми се од тога. И не, то није била непристојна реч, такво нешто не постоји, то је само реч.