Veče je, bezbrižno se spuštaš Zmaj Jovinom, kad ispred tebe izleće klinac, 10-12 godina plafon, i pita te da li bi kupio ciglu koju drži pred tobom u rukama. Pogledaš malog musavog prcvoljka, nasmeješ se i prošišaš pored njega, dok te on, za svaki slučaj, još jednom pita: "Da li ste sigurni?" Nakon što to uz osmeh još jednom potvrdiš, iz okolnih štekova izlazi nekoliko manje naivnih lokalnih baraba koje ti prethodno pomenutu ciglu daruju besplatno - u vugla.

Sledeći put daješ klincu 50 đunti i brišeš, blago ubrzanim korakom, dok prolaznici sa funjarskim osmehom gledaju u drečavo narandžasti kvadar u tvojim rukama. Izbijaš na Cara Dušana, kad na tebe naleće entuzijastična devojka sa šarenim čestitkama u rukama:
- E, ćao, hoćeš da kupiš čestitku, skupljamo novac za decu iz Zbojštice!
- Hoćeš ti da kupiš ciglu?