Odrešene ruke
Najviši stepen slobode koji se može dobiti. Česta posledica odrešenih ruku su vezane ruke.
Bivši direktor Javnog preduzeća Naftna Elektroprivreda Telekoma Srbije, koji je, zbog malverzacija, pre dva meseca uhapšen na Balearskim ostrvima, je na suđenju izjavio sledeće:
"Čist sam pred Bogom i narodom. Kad postadoh direktor, upravni odmor mi je dao 30 miliona evra i odrešene ruke da nađem način da izvadim preduzeće iz govana. I did it my way."
E, jeeeeeeeste sad!
Uzvik totalnog negodovanja na upravo viđenu nadrealnu scenu u filmu. Sajens fikšn u sajens fikšnu.
Završna scena u Terminatoru 2: Švarceneger se topi u pogonima Ju Es Stila u Smederevu i pokazuje palac na gore uplakanim Konorovima koji stoje na platformi iznad.
- E, jeeeeeeeeeeeste sad, ostala mu samo ruka neistopljena i on može da pomera palac. A video si da mu se mikroprocesor nalazi u stomaku. I šta, kao, nije se istopio na 3000 stepeni, ili možda ima rezervni u malom prstu. Ma, jeste kurac. E, što usraše na kraju, a baš mi bio gotivan film onda kad se voze na motoru a iza piči Ju kud bi maiaiaiain.
- Daj, brate, opusti se, to je jebeni film!
-------------------------------------
Scena u Boju na Kosovu: Murat zavaljen u svom čadoru, k'o Tadić u plavoj loži na nekoj tekmi, gleda bitku. Nezadovoljan razvojem situacije zove nekog lika i naređuje mu da skokne međ 100 'iljada ljudi, nađe Jakuba i da mu kaže da pregrupiše snage i napadne sa levog krila ( k'o Džajić nekad davno ).
- E, jeeeeeeeeste kurac, baš on može onako ležeći da vidi šta se dešava na bojnom polju, i kako će ovaj nesrećnik među onoliko ljudi baš Jakuba da nađe???
- Brate, opusti se, to naši skrpili film, ceo budžet bio 5000 maraka, šta si očekivao.
- Vidi, jebote, eno iza onog drveta parkiran IMT-ov tratktor 539 sa tanjiračom. Ma, ovi nisu normalni, gde je 1389. bilo vozila na motorni pogon?
- A, brate...
Rexona 48h
Najnoviji saveznik komunalnih preduzeća, društava za zaštitu voda i svih onih osoba koje je lakše naterati da pojedu sopstveni iser nego da uđu u kadu. Epohalni izum koji će pojačati njihov ionako jak animozitet prema hadvaou. Magična bela smesa koja se nanese ispod pazuha i u naredna dva dana nije potrebno prati kosu, ruke i dupe, promeniti gaće ili eventualno mortus pijani tampon.
- Jebote, za pola sata krećemo na žurku, a ti još radiš sklekove. Idi se kupaj i oblači, zakasnićemo.
- Ma jok, brate, neću da se kupam, keva mi kupila novu rexonu 48h, samo da se osušim 15 minuta i krećemo.
- Daj, ne zajebavaj, bar idi baci portorikanca, nećeš valjda na prljavo telo da mažeš to.
- Ko je rekao da ću da stavljam večeras rexonu, juče sam je namazao, to traje, batice. Vidi. :podiže pazuh:
- Mm, dobro, beži, bre, tamo. Aj obuvaj se i polazi napolje.
- Hm, da l da uzmem nove čarape ili ove braon. Ma, braon, stavio sam rexonu juče, kao što rekoh.
- Ajoj, kud te povedosmo s nama, kurac ćemo da na'vatamo ribe večeras, vonjaš k'o hijena.
Kvadratura kruga
Nerešiva enigma, zakukulj, zamumulj, perpetuum mobile i smisao postojanja Zorane Pavić u jednom. Nešto čemu se ne može doakati ni pomoću trikova. Najparekselanši nedokuč od svih par ekselans nedokuča.
- Jebote, ovaj tvoj komšija stalno voda neke ekstra cupike. A gle kakav je: nizak, debeo, ćelav, mator, živi u dva'es kvadrata, nema kola, nema kintu, ne verujem da može ni da jebe duže od 5 minuta. Tu nisu čista posla.
- Ma, ja sam prestao da se nerviram, on je kvadratura kruga za mene.
- Kubatura lopte, jebote.
Umetnost dokolice
Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.
Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.
Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.
Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.
Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.
Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.