Mladić poreklom iz drevne loze Ljančesterovih, siromašne ali neugledne porodice koja se odmentula u inostranstvo krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka u potrazi za boljim životom. Za njih kruži legenda da su direktni potomci onog prvobitnog baljoza i njegove polusestre iz prvih plemenskih zajednica koji sam sebe udara močugom u glavu kad ga niko ne gleda.
Veliki su poštovalaci komunizma, kapitalističke kinte i Južnog Vetra. Glava porodice Ljančester obično fura stajling Dragija Jelića iz JU grupe s početka '80tih.
Stari deda Ljančester je nekad imao jednog vepra koga je vukao sa sobom svuda po selu, dok njegov unuk sada imitira takvog vepra u najnovijem Audiju austrijskih registracija, obično kad su ferije.
Brejsjorself avgust, Ljančester iz koming.
Najgora bagra koju možeš da zatekneš na nekom predavanju. Ono, lik/likuša pomno prati svaki pokret kredom po tabli, svaku izgovorenu reč, a nije ni isključeno da ume i da čita s usana, tj. ako je prevelika galama u davno učmaloj prostoriji.
Reći će nešto i prekinuće galamu iz gornjeg dela amfiteatra bar na trenutak, kao grom iz vedrog neba, kao Torova munja pravac u dupe predavaču. Dobrodošao u Valhalu, profesore! U GOT PWNED! E, sad mi daj bonus 5 poena na konto prisustva na časovima.
Da, upamtiće ga profesor bez jebemti, nije sporno, setiće ga se na ispitu, pohvaliće ga zbog toga u fazonu: Bravo bre jebote, koji si ti car! Radim ovaj posao dvajspet godine i ti si mi možda treći student za života koji me ispravio dok sam umesto ''-x'' napisao ''-1''! Uzeću te za asistenta, beš mi mater ako te lažem! Ma kaki aistent, to je za pičke, za zeta! Alo bre, za zeta bre!
Ma, jeeeeesteee....
Studentski atenšn hor.
Mislim, koga još stvarno boli kurac da ispravlja raspalog profesora u toku nekog usranog predavanja. Mene? Tebe?
Ako su svi studenti pičke, ispravljači profesora su hipsterske pičketine (znam, pleonizam).
Najmnogoljudnija ćomanska zemlja.
Kažu da jedan dim dođe na 5 stanovnika, nevera.
Deo automobila koji se najčešće strada po Jamajci.
- Miljenko, bongina!
- Ma kak'a bongina jeb'la te bongina da te jebe!
- A Miljenko! Bongina...
Roba u šteku lerdija, sortirana po kvalitetu i platežnoj moći građana.
Kad bi pevaljka znala da peva, bila bi pevačica.
Kad bi jebaljka imala kriterijume, bila bi jebačica.
Aluzija je jasna.
- Hahaha brate, juče na trafici kupujem boks L&M, pitam onu ribu što šljaka tamo el primaju evre, ona kaže da, pružam 20, očekujem nekih 500 kinti kusura, kad ona jebote, vraća mi celog crvendaća hahaha!
- Sneža prodavaljka? Opet će da popije otkaz nepismena seljanka, drugi za dva meseca. Mada, ne verujem da će joj teško pasti to, navikla ona već s dopičnjakom da upada u automobile sa stranim tablicama tamo kod stare robne kuće, ako me kapiraš.
Sportski ekvivalent svima dobro poznate umotvorine na trenutnu situaciju u domaćem fudbalu. Jebalo se, pardon, igralo se kvalitetno i kod nas ranije, pričao mi čovek.
Hladni rat, špijuni protiv spavača, Amerika protiv Sovjeta, CIA protiv KGB-a, zapad protiv istoka, trka do svemira i nazad. I do savršenog mes distrakšn oružja. Uvod.
Da bi se uopšte shvatio značaj jedne takve epruvete, mora se prvo skapirati geografski položaj bivšeg SSSR-a i manjka resursa u vidu nuklearnih elemenata. A upravo taj deficit resursa su ludi i vispreni Rusi nadoknađivali tako što su ubacivali svoje ljude na američko tlo, infiltracijom u njihova nuklearna postrojenja i istraživačke laboratorije, sve legalno i regularno. Naime, te stamene, ali lude i verovatno bolesne u mozak osobe, ljudi i žene, reskirale su svoje živote i čitavu špijunsku mrežu i sistem majke Rusije, pa samim tim i pun potencijal vojne snage Crvene Armije da budu otkrivene, ispitivane, mučene, ubijene. Sve zbog ideologije. Kažem, bolesne u glavu osobe. A sad, kako će jedna takva individua zaslepljena ideologijom da prense to ukradeno 'blago' u komunjarsku utopiju? Gde će da strpa tih 7 grama Plutonijum 65 probnog elementa ako ne u - epruvetu. Nezaštićenu, na vrhu plastikom zapečaćenu, staklenu epruvetu. Sa Plutonijumom 65 u gaćama, čarapama, anusu ili vagini, ko čime raspolaže naravno, oprezno izlazi iz istraživačkog postrojenja nadomak malog gradića u Koloradu, seda u svoj Bjuik, vozi rutom 66, stiže do benziske pumpe u Minesoti, i posle tajnog raspoznavanja predaje tu epruvetu drugom špijunu koji odmah ulazi u prepun Grejhaund bus koji piči do Čikaga, proverava da li ga je neko u međuvremenu pratio i ostavlja sadržaj u ormarić na stanici kog će pokupiti neki tamo treći anonimus koji će proslediti dalje do Njujorka, Bostona ili gde već, sesti na avion, prekookeanski brod, voziti se i nesvesno ozračiti okolinu svuda oko sebe, sve dok ne stigne u Evropu. A tu putu jedne epruvete nije kraj. Cela Evropa se treba preći bez problema na isti način da bi se konačno stiglo do tla Istočne Nemačke, koja je takođe bila prepuna kontra špijunima, agentima i profesionalnim ubicama.
Kruži proverena legenda da je jednu rusku špijunku pod sumnjom, u Lajpcigu pretresao jedan žandar koji nije ni slutio šta ova ima u svom skrivenom šteku. Naime, pre samog čina pretresa, počela je da glumi i oponaša curenje iz nosa i kijanje, i dok joj je ovaj pretresao tašnu i lične stvari, dokumentaciju, džentlmenski joj ponudio izvadivši iz njene torbice kutiju maramica koju je ova oberučke prihvatila, istresla par veštačkih slina u maramicu i vratila mu nazad. Naravno, ovaj to nije hteo da uzme u ruke. Pustio je ne našavši ništa. A šta mislite šta je bilo u toj kutiji maramica? Jeste, epruvetica iz Jurijevog čmara s Plutonijumom 65 koja je prešla veću kilometražu od Jovanča Micića.
A to je samo jedan banalni primer, hladni rat je trajao više od trideset godina. Hehe, ludi Rusi.
- I, si je jebao na kraju, a?
- Beži bre, nju je prešaltalo više tipusa kroz prangiju nego buljuk Rusa epruvetu iz perioda hladnog rata.
Kultna grafa međ' domaćom gejmerskom publikom, što zbog ondašnjih performasni, što zbog prihvatljive cene za domaće uslove, i indirektan je krivac što se mrak kod mladeži skidao u malčice poznijim godinama (prim.aut). U svetu poznatija kao GeForce MX 4000, pojavila se početkom ovog veka, vozdižući nju ejdž drnadnje tastatura i miševa na jedan napredni, novi nivo koji je samo pre godinu-dve unazad bio ne-za-mi-sliv: GTA 3 si mogao da cepaš sada na čak 1024x768 bez problema sa sve uključenim senkama, Vorkraft takođe, Kantericu bez jebemti, dok si Diablo dvojku uništavao na visokim rezolucijama da ne secka, ič da ne secka kad se okupi oko tebe svorm krvožednih kreatura, a ti istovremeno baciš neku čejn-lajtning mađiju i izvadiš prangiju u vidu Berzerkr eks +200 demidž sa 30% dedli strajkom! Bes i krv u svom izvornom obliku. I dok soba vrišti u ludilu boja, komšije misle da si poludeo i da variš neku metalnu stalažicu u 2 sata noću pitajući se što ne ideš u grad da se drogiraš za vikend ko sva normalna deca. E pa jesam se drogirao. Diablo je bio moj hors, DžiFors 4 moj špric od čak 64mb.
I da citiram na kraju jednog ortaka:
''Imaš pentium 4 bez DžiFors četvorčice? Ajde beži tamo, bogohuliš! To ti je brate kao da kasniš 2 levela od ostalih u partiju. U Diablu.''
Fraza koja se najčešće može čuti upravo u njima.
Planeta Zergos, 3021.
Dolf Lundgren i Džet Li dele poslednju pljugu i zbijaju šale pred misiju spasavanja Šarliz Teron iz kandži do zuba naoružanih odmetnutih kolonijalaca humanoidnog oblika.
D.L: - I šta kažeš Kimi? Za dž si joj opravio kazanče na vodokotliću nadajući se kasnijoj snoški?
Dž.L: - Aha brate, i ne samo to, već joj dao ključeve od mog mezimca da odvede sina u školu pošto njen hoverkar nije teo dupali, bilo neko ladno jutro, dizel...
D.L: - Ahahaha, a ona ti ga posle slupala zakucavši se u dragstor a ti naivko, nisi teo ni zlot da joj uzmeš da bi dobio još koji poen kasnije kod nje? Hahaha!
Dž.L: - Ma ćuti tebra, ispala veka bila, tek kasnije sam saznao da je jebena sajborg-šimejlka, anblivbl!
D.L: - Hahaha, nisi mi rekao za to! Ahahahah!
Dž.L: - Blam me bilo brate, ovo prvi put pričam bilo kome, poslednja moja misija, red je da olakšam dušu.
D.L: - Stvarno, blam jebeni hahaha!
Dž.L: - Pojma nemaš! Zamisli facu mojoj ženi kad sam joj rekao da mi ukrali klinci neki, a preko suda nisam mogao da tražim odštetu jer znaš i sam da je bio prekucan, i to loše odrađeno baš.
D.L: - Al tebe neće maćori e! Hahah, šta je ovo koji kurac? Smejemo se ko budale neke, šta si mi dao bre ovo da čurim?
Dž.L: - E pojma nemam. Dao mi Sergej Trifunović pre nego ga pojeli oni leteći vodozemci, ja mislio cigara obična, pakla Morave, jebemliga šta je.
D.L: - Ahahah jebote, pa mi se navarili ko majke izgleda, de sad da idemo da sejemo smrta, si normalan!?
Dž.L: - U jebote, pa ovo ima samo u filmovima hahahaha!
Mesto u koje šalješ određenu osobu po zasluzi.
- Pinceru, još jednom progovori nešto ružno o mojoj curi u mom prisustvu i polomiću ti sve kosti, kapiraš?!
- Možete oboje da mi ga pofafate maćori!
- Tako? A bio sam baš dobre volje i planirao da te pošaljem ''samo'' u Malu Moštanicu, znaš?
Arhaični i pomalo zaboravljeni naziv za sve vrste jakni koje padaju preko pojasa. Sam naziv je verovatno potekao kao složenica reči ''Wind'' (eng. vetar) i domaće reči ''Jakna'' (koja u slobodnom govoru označava primarni deo odeće koja se mahom nosi zimi), pa je usled glasovnih promena ''jotovanje'' i ''gubljenje suglasnika po slobodnom izboru'' nastala i ova složenica.
Ako je vinđaka majka svih ondašnjih jakni, vetrovka joj onda dođe kao neka ćera.
Miša Tumbas nosi vinđaku.
