Младић пореклом из древне лозе Љанчестерових, сиромашне али неугледне породице која се одментула у иностранство крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века у потрази за бољим животом. За њих кружи легенда да су директни потомци оног првобитног баљоза и његове полусестре из првих племенских заједница који сам себе удара мочугом у главу кад га нико не гледа.
Велики су поштовалаци комунизма, капиталистичке кинте и Јужног Ветра. Глава породице Љанчестер обично фура стајлинг Драгија Јелића из ЈУ групе с почетка '80тих.

Најгора багра коју можеш да затекнеш на неком предавању. Оно, лик/ликуша помно прати сваки покрет кредом по табли, сваку изговорену реч, а није ни искључено да уме и да чита с усана, тј. ако је превелика галама у давно учмалој просторији.
Рећи ће нешто и прекинуће галаму из горњег дела амфитеатра бар на тренутак, као гром из ведрог неба, као Торова муња правац у дупе предавачу. Добродошао у Валхалу, професоре! U GOT PWNED! Е, сад ми дај бонус 5 поена на конто присуства на часовима.
Да, упамтиће га професор без јебемти, није спорно, сетиће га се на испиту, похвалиће га због тога у фазону: Браво бре јеботе, који си ти цар! Радим овај посао двајспет године и ти си ми можда трећи студент за живота који ме исправио док сам уместо ''-x'' написао ''-1''! Узећу те за асистента, беш ми матер ако те лажем! Ма каки аистент, то је за пичке, за зета! Ало бре, за зета бре!

Ма, јееееестеее....

Студентски атеншн хор.
Мислим, кога још стварно боли курац да исправља распалог професора у току неког усраног предавања. Мене? Тебе?

Најмногољуднија ћоманска земља.

Део аутомобила који се најчешће страда по Јамајци.

Роба у штеку лердија, сортирана по квалитету и платежној моћи грађана.

Кад би певаљка знала да пева, била би певачица.
Кад би јебаљка имала критеријуме, била би јебачица.
Алузија је јасна.

Спортски еквивалент свима добро познате умотворине на тренутну ситуацију у домаћем фудбалу. Јебало се, пардон, играло се квалитетно и код нас раније, причао ми човек.

Хладни рат, шпијуни против спавача, Америка против Совјета, ЦИА против КГБ-а, запад против истока, трка до свемира и назад. И до савршеног мес дистракшн оружја. Увод.
Да би се уопште схватио значај једне такве епрувете, мора се прво скапирати географски положај бившег СССР-а и мањка ресурса у виду нуклеарних елемената. А управо тај дефицит ресурса су луди и виспрени Руси надокнађивали тако што су убацивали своје људе на америчко тло, инфилтрацијом у њихова нуклеарна постројења и истраживачке лабораторије, све легално и регуларно. Наиме, те стамене, али луде и вероватно болесне у мозак особе, људи и жене, рескирале су своје животе и читаву шпијунску мрежу и систем мајке Русије, па самим тим и пун потенцијал војне снаге Црвене Армије да буду откривене, испитиване, мучене, убијене. Све због идеологије. Кажем, болесне у главу особе. А сад, како ће једна таква индивидуа заслепљена идеологијом да пренсе то украдено 'благо' у комуњарску утопију? Где ће да стрпа тих 7 грама Плутонијум 65 пробног елемента ако не у - епрувету. Незаштићену, на врху пластиком запечаћену, стаклену епрувету. Са Плутонијумом 65 у гаћама, чарапама, анусу или вагини, ко чиме располаже наравно, опрезно излази из истраживачког постројења надомак малог градића у Колораду, седа у свој Бјуик, вози рутом 66, стиже до бензиске пумпе у Минесоти, и после тајног распознавања предаје ту епрувету другом шпијуну који одмах улази у препун Грејхаунд бус који пичи до Чикага, проверава да ли га је неко у међувремену пратио и оставља садржај у ормарић на станици ког ће покупити неки тамо трећи анонимус који ће проследити даље до Њујорка, Бостона или где већ, сести на авион, прекоокеански брод, возити се и несвесно озрачити околину свуда око себе, све док не стигне у Европу. А ту путу једне епрувете није крај. Цела Европа се треба прећи без проблема на исти начин да би се коначно стигло до тла Источне Немачке, која је такође била препуна контра шпијунима, агентима и професионалним убицама.
Кружи проверена легенда да је једну руску шпијунку под сумњом, у Лајпцигу претресао један жандар који није ни слутио шта ова има у свом скривеном штеку. Наиме, пре самог чина претреса, почела је да глуми и опонаша цурење из носа и кијање, и док јој је овај претресао ташну и личне ствари, документацију, џентлменски јој понудио извадивши из њене торбице кутију марамица коју је ова оберучке прихватила, истресла пар вештачких слина у марамицу и вратила му назад. Наравно, овај то није хтео да узме у руке. Пустио је не нашавши ништа. А шта мислите шта је било у тој кутији марамица? Јесте, епруветица из Јуријевог чмара с Плутонијумом 65 која је прешла већу километражу од Јованчa Мицића.
А то је само један банални пример, хладни рат је трајао више од тридесет година. Хехе, луди Руси.

Култна графа међ' домаћом гејмерском публиком, што због ондашњих перформасни, што због прихватљиве цене за домаће услове, и индиректан је кривац што се мрак код младежи скидао у малчице познијим годинама (прим.аут). У свету познатија као GeForce MX 4000, појавила се почетком овог века, воздижући њу ејџ дрнадње тастатура и мишева на један напредни, нови ниво који је само пре годину-две уназад био не-за-ми-слив: ГТА 3 си могао да цепаш сада на чак 1024x768 без проблема са све укљученим сенкама, Воркрафт такође, Кантерицу без јебемти, док си Диабло двојку уништавао на високим резолуцијама да не сецка, ич да не сецка кад се окупи око тебе сворм крвожедних креатура, а ти истовремено бациш неку чејн-лајтнинг мађију и извадиш прангију у виду Берзеркр екс +200 демиџ са 30% дедли страјком! Бес и крв у свом изворном облику. И док соба вришти у лудилу боја, комшије мисле да си полудео и да вариш неку металну сталажицу у 2 сата ноћу питајући се што не идеш у град да се дрогираш за викенд ко сва нормална деца. Е па јесам се дрогирао. Диабло је био мој хорс, ЏиФорс 4 мој шприц од чак 64мб.

Фраза која се најчешће може чути управо у њима.

Место у које шаљеш одређену особу по заслузи.

Архаични и помало заборављени назив за све врсте јакни које падају преко појаса. Сам назив је вероватно потекао као сложеница речи ''Wind'' (eng. ветар) и домаће речи ''Јакна'' (која у слободном говору означава примарни део одеће која се махом носи зими), па је услед гласовних промена ''јотовање'' и ''губљење сугласника по слободном избору'' настала и ова сложеница.
Ако је винђака мајка свих ондашњих јакни, ветровка јој онда дође као нека ћера.

Нешто најјаче и најбоље што нацкли може да има пред неки велики фудбалски догађај. Уједно и јединствена прилика да играчи на тим сликама испадну ретардирано што је више могуће, горе него на фоткама личне карте гарант.

Мршава и жгољава цура. Да је 5 кг лакша, не би постојала.

Од миља* заслужен назив за руски модел аутомобила ЛАДА 1200, некада омиљеног службеног а и приватног возила готово свих ''наследника'' Седам секретара СКОЈ-а, јер све што је долазило из Русије у оно време морало је да ваља. Бар на -20°C.
Неуништив ауто који је преко 30 година одолевао модификацијама, харао је друмовима и вукојебинама источне и југоисточне Европе без јебемти, попио готово пола капацитета нафтних деривата Сибира прошлог века, количину вероватно довољну да се комотно истражи Сунчев систем све до Алфе Кентаур, свраћајући на кафицу код Оптимус Прајма у повратку. Вероватно би и то било могуће само да је Лајка имала крила и квалитетно грејање унутар. Или бар добро дихтовање, што је ипак била привилегија немачких возила, мислим тај комфорт и томе слично.
Четири точка, петоро врата, минимум 10 литара бензина и јелкица на ретровизору је сасвим довољан услов за привођење од вотке олешених девушки по тазе асфалтираним путевима ОРЕ после концерта на Хајдучкој чесми.

*Свака сличност са оним псом је намерна. Верна кучка ауто звани Лајка.

Један од последњих правих махера народне музике, лоза која полако одумире (и буквално) под налетом некаквих Полументи, некаквих Џенаса и некаквих Цобија, Динчи, Капора...све у свему, једног широког спектра културних хибрида.
Наиме, глас господина Топаловића је како му име само каже, мекан и нежан као душа, али у комбини са зиком има екстремне разорне моћи на чуло слуха и свест уопште. Оно што су Морнфул Конгрегејшн за гробљанску думчину, тo je Добривоје за народну музику. А Слеја нека буде Шмркас, па ви сад видите о чему говорим.
Чувена је једна његова реченица која на прави начин карактерише овог естрадног уменика, раме уз раме са самим Тозовцем: ''Moжда ми је једина грешка што приликом одабира песама никад нисам размишљао да ли ће се песма свидети публици, већ мени.''
Добривоје Топаловић = Bино, Жена, Kафана, Tуга, Чачак, Чаша. Србија.

Строго чувана војна тајна Српског института за развој нуклеарног наоружања у (POVERLJIVO) надомак (POVERLJIVO). Наиме, ради се о интерконтиненталним нуклеарним бојевим главама изузетне разорне моћи, према којима она у Хирошими изгледа као петарда од једног цвоњка. Назив је добила по бившем председнику Србије, Синиши Михјаловићу, као одавање поште за његов успех у трећем припајању Косова Србији и коначном посрбљавању Shqiptarëtа, уз милозвук Боже Правде на свим медијским јавним сервисима у сада већ послератној, делимично обновљеној Албанији.
''Михајловић ЦЗ 11'', од миља названа од стране новинара и као ''Михина Левица'', сматра се коначним средством Армагедона, као главни вид одмазде вековима оспораваног и угњетаваног српског народа од стране проамеричких, прогерманских, происалмистичких и осталих, проназадних нација.
Продоминација. Коначно.

Шаљива доскочица супруге на мужевљеву мисао да и вечерас посети омиљену му кафану.

Цура за једно или највише пар ''виђења'', чисто да се подмире основни нагони. Допуна познате '''зна се шта се јебе а шта се жени''.

Пеер (де лухе) је паста за бријање и представља комунистички технолошки козметички врхунац некад славне Мериме из Крушевца. Најбољи однос цене и квалитета у ондашње време, пена за бријање радничке класе. Кружила је легенда да је наш најпознатији психолог и сексолог, др. Јован Марић, лично учествовао у справљању најлепших арома за овај револуционарни препарат за бријање, додавајаући чак феромоне из вагиналних излучевина госпође Рушке Јакић и знојних жлезди Слузане Манчић. Па онда није ни чудо што је физикалац неког ЈКП-а слабо умакао у том периоду...
За жене, у пару са неприкосновеним Брионом, смртоносна комбинација од које се натапају памучне бубрегаре; за мушкарце, експлозија мириса која прикрива чак и воњ канализационих радника на плус 35 целзића. Биће да је само ово друго тачно.