Pop muzika
Музика коју дечурлија из црквеног хора ствара, чија је примарна функција да се попу дигне... Кхм... Расположење.
Поп: Тако је, дечице моја! :игра џепни билијар: Ваши милозвучни гласићи ме испуњавају... Радошћу. Јеремија!
Јеремија: Да, оче Томо, реците!
Поп: Јеси слободан после?
Јеремија: Јесам, оче!
Поп: Идемо у моје одаје да ти нешто лепо покажем.
Јеремија: Радујем се томе, оче!
Mošti
Други назив за нечије коске - леш илити лешину, тј. распаднуто трупло што су му разне бубуљашке и црви појели изнутрице. Међутим, нису свачије коске мошти! Да би ти леш био називан моштима кад умреш, неопходно је да будеш неки курац, рецимо краљ. Или краљев син. Или неко ко им се на време увукао у рчма. Е, онда кад умреш, стичеш привилегију да нико не сме да каже да си се усмрдео од распадања, већ кажу да лучиш миро (миро је иначе мајсторска игра речи - шатровачки од Роми, јер Роми по дифолту смрде, а миро је супротно од Роми, дакле - мирише).
- Шта раде, бре, ови људи?
- Припремају мошти светог Василија острошког за литију.
- Хаха! Која некрофилија, јеботе!
- Срам те било! Прекрсти се одма'! И кажи ''Боже ми опрости!''
- Оћу, пуца ми туки. Него, реци ми, а што то раде?
- Пресвлаче му свете мошти. Његове мошти имају чудотворну моћ. Људи који му пољубе напрсни крст осете божанствен миомирис...
- Не сери да љубе леш! Човек прима сексуалне надражаје и постхумно, јеботе! Чуј, миомирис... Он је вероватно био од оних људи што су срали каранфиле.
- Како те није срамота!
- Што, је л' није богоугодно? Тако ћу и ја. Кад постанем неко и нешто, има да резервишем себи право на мошти.