Nemoj.
Ne samo nisi dovoljno lud da dižeš čaponjke na sto, podriguješ automotosavezsrbije i šetaš se u gaćama u tuđem domu kao u glavu bangavi bukvalista, već ne dopusti sebi da naivno pomisliš da se osećaš prijatno u kući osobe koja zapravo kaže: OSEĆAJ SE KAO KOD SVOJE KUĆE.
Možeš da zakatančiš vrata po izlasku, usluga celom svetu.
jao mila draga uđi slobodno osećaj se kako kod svoje kuće izuj patike obriši ovom krpom i stavi na treću policu cipelarnika gore levo ne ne ne kod štikli stavljati starke jesi normalna oćeš čaj od brokolija ili sok od bolivijske zove jao pa nema ništa ništa ne služimo he he evo ti sok ne nije prljavo to su ti semenke za jačanje imuniteta vidim da kašljucaš ma jok kakva prašina to ti se možda čini od svetla pa ta plastika je preko troseda da se ne ošteti imaš tri nitne na farkama zamisli belaja da se nešto desi kako već ideš ko te zove kad ti nije zvonio telefon važi vidimo se taj neki dan
Osoba urokljivog pogleda i beživotnih pokreta, kalaštura prljave duše, još gorih namera.
- Navukao sam se, ne znam, ima nešto u njoj...
- Ima, u pravu si, čisto destilovano zlo. To se ne jebe, to se pali na lomači.
Poštedi nas svojih inovacija. Batali davanje ideja i vrati se na vegetiranje.
- ...i onda da mu kažemo da smo ga zajebavali da mu se riba udavila u kanalizaciji? Zamisli tu facu!
- Alo, Tesla, daj gasi lampicu da te ja ne bih ugasio.
Klinački izraz nezadovoljstva, korišćen u trenucima nedostatka alternative i kreativnosti.
Razočarao si me i kao čovek i kao komunista te ću pribeležit to u neku besposlenu sivu ćelijicu i zavesti pod pizde izdajničke da bih imao brz pristup u slučaju preke potrebe, jer si poremetio krhku strukturu krhkog odnosa zasnovanog isključivo na jedna tebi, jedna meni teoriji. (onako kako deca dele bombone)
- Mili, leđa mi izdepiliraj, leto sad će, osećam, već se linjam.
- Draga, volim te tako flafičastu, da izbegnem drugi termin, a i ne bih da zapatim krpelja, opasna džungla to je.
- Ajdee, što si neki!
- Ma jok.
- Neka, neka.
18 minuta (ili sati, nedelja, meseci, godina, svejedno, varira) kasnije:
- Ručak?
- Nema.
- Kako nema?
- Bejah zauzeta, a nisam gladna.
- A ja?
- Šta da ti kažem, snađi se.
Zamena istrošenih delova, neretko praćena dodavanjem novih da bi model izgledao bolje, radi postizanja dobre tržišne cene. Nešto jača od običnog farbanja, ali još uvek je to golo govno.
- E, ona u crvenom, što se se baca k'o da je kolju, što mi je poznata?
- Ana smrdibuba? Muvala te prošle nedelje, bežao od nje k'o ona od tuširanja. Neki začarani trougao, krug, jebemliga.
- Što bre, devojka izgleda skroz ok, sad ću da vidim šta mi bi.
- Znači, ne. To što vidiš su štikle, haljina, frizura, šminka i novi par čarapa u grudnjaku. Generalka. Nema tri čuke u glavi, a zuba još manje. Batali to, cepaj vops pa palimo.
Ključ koji upane u čupave, kožne, plastične i metalne zajebancije i izgubi se međ njima k'o Palma u kurtoaznom, ili uopšte smislenom razgovoru. Nose ga uglavnom dokone devojke kao javni dnevnik i izveštaj o dosadašnjem životu. Kače na njega sve, od glave svoje omiljene plastične kurve, čitaj barbike, preko kurtona, nosioca prve jebačine, do buđave čarape koju joj je ON ostavio za uspomenu i dugo sećanje, one kobne noći kad ga je gađala pikslom. I parče piksle. Tu su i mede, kuce, mačići, pačići i ceo zoološki vrt krznenih životinjki i ostalih živuljki koje se spominju uglavnom u deminutivu ili nekoj degeneričnoj formi hipokoristika. Ne izostaju ni gumeni ramovi napunjeni slikama, kao da ih u novčaniku nema dovoljno, gipsani izliv Ostroga međ stenčugama, privezak u obliku ključa (dobronamernog čitaoca molim za pojašnjenje ove ideje), pramen njene plave, crvene, crne i smeđe kose, mini japanka sa letovanja u Budvi i masa ostalih čudnih oblika čiji format moj mozak ne podržava.
- Pridrži mi torbekaru, viteže moj, da povratim krv u ovu šlog ruku, jebe me od celodnevnog ljuštenja karfiola.
- Devo jedina, za tebe sve na ovom svetu. Al' u ime sise tvoje, a ljubavi naše, reci mi zašto sirovine za otpad vučeš u ovoj torbici, nit smo grinpisovci, pa da nas je briga, nit smo u tolkom kurcu da skidamo poklopac šahti po gradu.
- Ai, zaštitniče, samo sam ključeve i mobilni stavila, ne znam o čemu govoriš.
- Mila, ili je mobilni pravio Rus, u kom slučaju te ženim, ili si ti kako ja vidim sastavila vizuelni podsetnik svih stvari zbog kojih ja ne vadim mač iz futrole na tebe. Sad paljba kući, i da vratiš mlađoj sestri taj hulahop što ti ta govna pridržava.
Abortirati.
- Ne seri da je Maja opet ošla pod kašiku?
- Pa kad onaj njen ni nož ne zna da koristi, a kamoli kurton.
I dok se Munk prevrće i vrišti u grobu, a meni se prevrće želudac dok kvarim ovu reč i divan pravac, jedan ekspresionista upravo sada objašnjava da je ateista, metalac, najngegovac, totalno lud, ima IQ 198 i nervira ga najbolja drugarica jer je glupa. Ekspresionista nije sposoban da informacije zadrži za sebe. Budući vam izbrblja čitavu istoriju o sebi bez uzimanja vazduha ili, uglavnom, predstavljanja, imate osećaj da se neko zajebava s vama. Osnovna pravila preživljavanja, bori se ili beži, važe u džungli, ali ne i kod ekspresioniste. Pobeć ne možete, jer je eksijeva (nadimak od milja, ali dato više zbog praktičnosti no umiljatosti) moć munjevitog fizičkog zbližavanja nadaleko poznata. Počinje nevinim haj fajv (ili lou fajv, ako ste metar i spljoštena šumska jagoda) ali eksi nakon 10 minuta, ne druženja, već bivenja u blizini, smatra za prikladno da određuje trvdoću vašeg stomaka po Mosu iako vama nije ni na kraj pameti da izgubite kažiprst u njegovim pihtijama. Iz čiste pristojnosti, ignor nije opcija, ali se preporučuje ukoliko imate herca.
Čekam drugaricu sa njenim drugom kog ne znam, sedim ispred škole.
Eksi: -I ti ideš ovde, je li?
Ja: - Da, s Anom u razred.
- Ne volim ovu školu.
- Ni ja, jer idem u nju. Ali koji je tvoj razlog?
- Znam da svi idu na veronauku.
- Pa?
- Ne verujem u boga. Ti?
- Molim?
- Je l' veruješ u boga?
- Ja te ne poznajem. A to nije jednostavno pitanje jer...
- Veruješ ili ne?
- Ne možeš tako...
- DA ili NE?
- Ne. Valjda.
- I ja sam ateista.
- Nisam to rekla.
- Šta si ti, rokerka?
- Ne, ja sam Sanja i nije mi baš drago.
- Ličiš na rokerku. Ja sam metalac.
- Anin duks, ovde je minus pingvin, bilo mi je 'ladno.
- Mrzim odela, podsećaju me na pingvine. A bez odela su kao konji. HAHHAHAHHHAHAH
- Lud si.
- Znam, to mi svi govore, da nisam normalan i da sam zabavan. Znaš da sam dobio pičke za 15 dana?
- Sarkazam.
- U, obožavam ga. Ljudi ga inače ne shvataju jer su glupi, a moj IQ je 165.
- Gde si se testirao?
- Na netu.
- I mislila sam.
- E, eno je moja bivša. JA sam raskinuo S NJOM.
- Šta, bila je detinjasta?
- Da, kako znaš?
- Jer ide u 7. razred.
- Nema teorije, vidi kolike su joj sise.
- Hibridna deca, jebiga. Kako ne znaš koji ti je devojka razred?
- Nismo pričali o tome. Ja sam Borislav inače. Ali zovu me Nindža. Šta misliš zašto?
- Mislim da samo ti sam sebe tako zoveš. ANA, SREĆO, HVALA BOGU!
- Ali ti ne veruješ u...
Ana: Ajde, Boro, idemo.
Ja: Ide s nama kući? Jeeej
Ubijanje dosade na času, gde se, usled nedostatka pametnijeg posla, pravite da jedna obična linija opičena po sredini može da vas razdvoji od ortaka iz klupe i da ga spreči da prelazi na vašu stranu jer vam je par sekundi skakao po glavi kad vama nije bilo do toga.
A neki se par decenija kasnije dosete razjebanih klupa, pa kad sednu za svoje stolove od pune hrastovine, zavaljeni u kožne fotelje, počnu opet da se igraju iste igre, ali u nešto većoj razmeri.
Izgledati na fotografiji.
- Jao, vidi kako sam loše ispao, zrikav, vide mi se bubuljice i imam podbradak.
- Ali.. Ti izgledaš...tako...
- BRIŠI!
- Ne sikći, mojne te kačim na net.
Neizostavan deo treninga, poslednji ali ne i najkraći. Zapravo, najduži.
Zagrevanje 5 minuta, džogiranje 10, trpanje slatkišima uz film da se nadoknade svi ti silni izgubljeni kilogrami - 2 sata. Sutra sve ispočetka. I jebote, nikako da smršam.
K2 idiotizma. Jedino gluplje jeste pasti na foru.
Nakon prvog lajka na novu profil sliku uspela je da na tastaturi nabode:
Nzm shto like-ujete, bash sam loshe ispala.
48 komentara tipa - Nisi, bash si swatka.
Loše si ti ispala mami pre jedno 12 godina.
*svesna sam korišćenja fejsbuka u primeru i žao mi je zbog toga, ali, ona kap, preliva...
