"Jesi bio kod doktora danas ?"

" 'De bre da stignem na red kad mi ona odvratna sestrušina samo viče "Sačekajte malo !" a sve uvodi neke svoje preko veze, majke joj ga bezobrazne !"

Otac: "Milane, kamo ona gibanica što je majka jutros ispekla ?"
Sin: :snebivajući se:"Pa ovaaaaj ... pojeo sam je ... ćale ... "
Otac: "Sve si sam smazao ?!? ... E svaka ti čast !!! ... Pa ima li još ko u ovoj kući guzicu osim ti ?!!! ... Darinkaaaaa !!! Darinka, dođi da vidiš kakvog smo jamoguza rodili teško nama !!! ... Pa ovaj će i svoju decu ostaviti gladnu ! "

"Ej, bre, bratac, vidim ti sinoć opet priveo malu Maju, iako ste raskinuli pre mesec dana ... 'S ti normalan ? Znaš ti, bre, da je ona sad u šemi s Miletom Šifrom ?"

"Pa brate, valjda imam pravo da oberem frut, godinu dana smo se zabavljali, a ?"

"Samo ti, bratac, beri, pa kad padne berba ušiju, nemoj meni da kukaš ... Ne zovu njega džabe Šifra ..."

Miki: "Je li, bre, da te pitam, ona tvoja drugarica što sam te video s njom juče, udara li se ?"

Cile: "Ma jooook ..."

Miki: "Nemoj da pričaš ... Meni se čini baš onako - "pristupačna" ..."

Cile: "... samo se haba k'o nezdrava, ribica joj se izlizala k'o bela linija na Ibarskoj ..."

"Šta je Zoki ono beše završio ?"

"Ma diflomir'o ..."

Majka: "Vidi ti ovog našeg malog skota ... Prvi put ode s društvom na more i već je izgleda "zaboravio" majci da se javi ... Ni pisma ni razglednice ... :glas na ivici suza: Eeee, a od kile mesa sam ga od'ranila, dojila, pevala mu uspavanke ... eeee, teško meni jadnoj ..."

Otac: "Eh, šta ćeš, moja Anđo, preča mu je pika nego sika u tim godinama ..."

Baba: "Oči babine, 'oćeš li mi dodat' jedan dvodon iz te škatuljice na stolu ?"

Unuk: "Valjda Trodon, bako ?"

Baba: "Heee, moj sinko, nema baka para da se razbacuje s lijekovima. Otkad ova kriza izdijelila baka na trećine, pa ujutro zveknem dvodon, a nodon sačuvam za uveče jer me tad manje bole ova moja petokraka ... Kutija mi traje ihi-hiii ..."

Ekskluzivan intervju sa gospodinom Mrkaljem

Novinar Kurajbera: "Molim vas, hoćete li nam prvo otkriti kako to da tako dobro govorite srpski ?"
B.M.(eks A.M.): "Ah, jaaa ... gut ... ja učila zrpski još u kindergarten i ja frlo ponosna što ja gofori zrpski bolje od onaj faš princ Alegzander ... Ja mnogo foli Zerbija, feršten ?"
Novinar Kurajbera: "Jaa, natirlih ... A sad nam recite kada ste se i kako odlučili da promenite pol ?"
B.M.(eks A.M.): "Kada ja pila junge politiše aktivist, feršten, ja išla na jedan miting, und ljudi tamo meni fikala "Angela ist männlich, Angela ist männlich"(Angela je muško - prim.aut.) što mene jako ufredilo ... Ja tada otluči da promeni pol ... Ali, tu imala jedan klajne problem ... koje ime da uzmem i sato ja ofoliko čekala sa operacija ..."
Novinar Kurajbera: "I ? Kako ste razrešili dilemu oko imena ?"
B.M.(eks A.M.): "Ja ot početka htela uzme zrpsko ime, a sadrži moje brezime. Mitar pila tobra opcion, ali to bila ime od veltberumt fuzbaler, zo ja odustala, feršten ... A onda ja pogledala ajne zer gut zerbiše film koji se sfala Gamiondžije, und, tamo pila jedna mnogo zajebana lik, Paša ... cum tojfel, Baša ... Baša Mrkalj ... und, vunderbar, ja našla sebi ime ..."
Novinar Kurajbera: "Zanimljiva priča, gospodine BAŠO ... Ali, recite nam za kraj, kako je došlo do toga da promenite i veroispovest i pređete u pravoslavlje ?"
B.M.(eks A.M.): "Pa mene moja prijatelj, Jofan Deretič, rekla da ne moše budeš Zrbin ako nisi ortodoks, zo ja prekrstila u ortodoks ..."

"Kako si, bako ?"

"Eh, 'ćeri moja, kako ... Vuče me mlados' da poletim na nos, eto kako sam."

U selo S. te poratne 1924. stiže nov, mlad učitelj iz obližnjeg grada. Kako selo nije imalo doktora i notara, učo je odmah dobio status drugog čoveka u selu, odmah iza starog oca Nikanora, lokalnog paroha. Seljani se, iako siromašni i polugladni, stadoše utrkivati ko će pre učitelja u kuću pozvati i ugostiti ga kako „valja i trebuje“.
I tako, jednog popodneva, dođe „red“ i na babu Maru, udovu Vidaka Raonića. Stamena starica življaše u svom skromnom domu sa dve snahe i unučadima. Sinovi joj, Petrašin i Milašin, ostaviše kosti daleko od doma svog, u krvavim bojevima na Dobrudži, kao borci Prve srpske dobrovoljačke divizije.
Baka Mara nije htela dozvoliti da bude lošija od ostalih, te zapovedi snahama da zakolju jedinog *oroza kog su imale u dvorištu, iseku meso u šnite i isprže ga u tiganju, s nešto krompira i luka. Učitelj dođe na ručak, ali, da li zbunjen time što u kući nemaše odraslih muških glava ili iz nekog drugog razloga, tek beše čelebijast na jelu, i vrlo malo pojede iako ga je baka Mara uporno nutkala.
Videvši da od ubeđivanja nema vajde, a pomislivši da učitelj možda voli „moču“, bakica baci za sto i taj poslednji adut, te reče snahi pokazujući na tiganj sa spremljenim jelom:
„Podigni de, snajka, répak, možda uča voli da umoči …“

Uča pocrvene i malo zatim izvinjavajući se obavezama, ode kući.

Naravoučenije: Svaka reč ima rep(ak).

*oroz – petao.

"Je li bre, što se onaj mali Nevenkin onako čudno ponaša ?"

"Što, baš je fini dečkić, miran, povučen ..."

"Ma đavola fin, ni dobar dan ne zna nazvati i samo nekud nebesa očima !"

"A to ? Pa šta ćeš, komšija, znaš ... on ti je posmrče. Otac mu, Steva veseli, pogibe od groma tri meseca pre nego će se mali roditi, Bog da mu dušu prosti ... A duša od čoveka bio ... A i mali je dobar, malo čudan, ali dobar ... Onomad mi je pomog'o da nađem set gedora što sam bio zaturio u garaži. Kažem ti, posmrčad su takva ..."

"Ma komšo, pričaj ti šta 'oćeš, al' meščini da posmrče voli da pošmrče. A i te gedore ti je on maznuo, pa kad nije mog'o nikom da ih uvalja - vratio ti. Baš ono, fin mladić. "

"Ne misliš valjda ... ?"

"Da, mislim."