Prava devojka. Na ivici istrebljenja. Naziv su dobile po godišnjem dobu u kojem počinju da se otkrivaju i da dolaze do izražaja, i traju sve do jeseni. Na prvi pogled su prepoznatljive po dugim haljinama u cvetnim bojama, ne nose farmerke, imaju lepe grudi, al' ih ne otkrivaju. Ponekad, kad dune vetrić, mogu se nazreti naježene bradavice kroz svilenkastu haljinu. Imaju puštenu kosu, u prirodnoj boji, nikako peglanu/šiškastu/čičkastu/tarzanku/čiroki. Pravu ili talasastu, koja se na vetru njiše u ritmu hodanja. Hodaju polako, graciozno. Ne kvarcuju se, u sred leta su bele kao i u sred zime. Odišu ženstvenošću. Mirišu. Koriste što je manje šminke moguće. Ako nose naočare za sunce, one ne pokrivaju pola lica.
Takve devojke se ne jebu, sa njima se vodi ljubav.
Суспендован
Usklik koji američki vojnici čuju od svog nadređenog prilikom odlaska na sprovođenje mirovnih misija, sa ciljem da probude ono najvoničkije u sebi. (obično tamo gde šiklja nafta, Ameri uvide da treba da uspostave mir).
Cena na života svetskom tržištu u poređenju sa naftom je za današnje svetske gazde mizerna.
"Sa konja na magarca", rečnikom motociklista, moto-skupista i ostalih ljubitelja i poštovalaca dvotočkovnih vozila.
2000.
Crvene figure su sedele u kućici. Plavi su im čuvali leđa od ostalih figura.
Žute figure su rešile da zauzmu kućicu. Najefikasniji način za to bilo je ujedinjenje crveno i crno-belih figura, čime bi se i ostale figure okupile.
Plavi su popustili, žuti su smenili crvene u kućici, a crveno i crno-beli su bili heroji table.
2010.
Žute figure su se razdvojile i ujedinili su se sa crvenima. Crveni ponovo upravljaju plavima. Ovog puta crveno i crno-beli nisu tako hvaljeni, jer kad su onda uspeli da promene figure u kućici, zašto ne bi i sada? Zato je najbolje obojiti ih u crno, da ne bi pravili probleme na tabli.
Sada imamo ponajviše roze figura i njima tabla najviše odgovara- jer nemaju moć da obrate pažnju na igru, u kojoj je cilj da se orozimo sivilom, ili posivimo rozilom, svejedno je.
Odlazak na Adu i boravak na istoj.
Ako bude lepo vreme sutra, idemo da adujemo ceo dan.
Pravi naziv za Mekdonalds, sudeći po sastavu stolice nakon snabdevanja creva njihovim derivatima.
"Matori, najeo sam se onih Mek-čiz-šit burgera u Meku, nisam mogao u klonju ceo dan. A kad sam išao da njamke, kao da mi je turpija izašla iz dupeta!".
Demokratska diktatura.
Boljka koja nas je opsedala dok se nismo proevropeisali. Nekoliko rečenica je karakteriše:
1. Eeee, kod nas deru za ove mobilne, a u civilizovanom svetu daš evro i dobiješ telefon, samo da budeš njihov korisnik!;
2. Kad li će kod nas da uvedu onu kablovsku, smučila mi se više ona antena;
3. Kompjuter, da li ću ga ikad kupiti...;
4. Čoveče, samo se mi jebavamo sa ovim internetom, jebeni dajl-ap, bar bežični da sredimo;
1. Šablon za te mobilne je stigao i do nas i, naravno, postoje zveri od telefona za 1 dinar, ali moraš da uzmeš krvavvootplativi paket (čijom otplaotom pretplate od 4 meseca možeš da kupiš taj mob);
2. Nema toliko tog okupljanja i druženja prilikom štelovanja slike (pomeri još malo... u drugu stranu... dooobar), već su svi zavaljeni i separatisani, gledaju TVe za sebe. Imaju po 300 kanala i, ako ništa drugo, pre će šaltati kanale nego da izađu napolje;
3. i 4. Prevazišli smo dajl-ap, čak imamo i prenosivi net u vidu USBa... Svi se zakompovali, profejzbučili, zajutjubovali, pa se lepše provode u virtuelnom nego u pravom svetu...
Pa dok se postupkom kiborgizacije ne robotizujemo- od nas neće biti ljudi.
Početno pravilo ubacivanja mladih devojčuraka oralnih sposobnosti u estradne vode, nastalo u vreme Sneže, Sneki i Zmijanac Veki. Prestalo da važi otprilike kada je i SFRJ pestala sa radom.
Danas se oralne sposobnosti dotičnih potencijalnih estradnih vodašica vrednuju malo drugačije.
Za razliku od nekad, današnje pravilo je: "Može da peva kako hoće, bitno je da se razgoliti." . Primera je, bezmalo... Previše!
Životinjska vrsta koja postoji samo u Srbiji. Poštovanjem običaja pojedinaca, kada se kravlji život završi na zemlji- nastavlja se u vodi.
Mika i Žika.
Mika: "Brate, idemo da Kolubaru da se brčnemo malo?",
Žika: "Zajebi, pre par dana sam video da je neki seljak tu iskipao mrtvu kravu!".
Mika: "U, jbt!".
Univerzalan izraz za svako političko obećanje, za koje se unapred ili unazad zna da neće biti ispunjeno. Dinkićivizmi su najzastupljeniji za vreme izbora, ali i prilikom mnogih izgradnje svega i svačega, po sistemu "da se mi lepo islikamo, pa ćemo posle lako".
Izraz je izvedenica od prezimena svima nama poznatog, koji je zvanično oko 3 miliona ljudi zeznuo za 50 puta (1000evra= 106000 din, 1700+500=2200). A to je jedan u nizu dinkićivizama.
Izbori, Srbija, bilo kad.
Glas sa malog ekrana velikog političara: "... i obećavamo da ćemo uticati na suzbijanje bele kuge, zbrinjavanja svih besućnika, izgradnju besplatnih stanova za radnike meseca, kao i masovno pojeftinjenje svih mogućih proizvoda, naravno, ukoliko pobedimo na izborima...".
Potencijalni sredovečni glasač: "U, sunce ti, koliko dinkićivizama! Ovaj će zajebati vrhovnog dinkićivistu koliko laže!".
Stolica na kojoj sedi redovan gost.
Kafana.
Gost: "Izvini, je l' slobodno ovde?",
Izvini: "Oprostite, to nam je redovna stolica.".