Stav koji zastupa barem 90% muške populacije. Ostalih 10% su, kako statistika veli, gejevi, pa ih zabole anus za ženske probleme. Po narodnim predanjima koje se međ muškom populacijom prenose s kolena na koleno, 20-ak centimetara kvalitetnog mesišta je najbolji lek za: nervozu, spondilozu, grlobolju, urastao nokat, aritmiju, ravne tabane, socijalne i emotivne probleme, besparicu, i sestru od tetke joj - besKaricu.

Oni koji češu dupe, čačkaju nos, ponosno bacaju peglu u dalj i dive se bogatstvu sadržaja svoj guzičnog osmog putnika, ali zato oštro osuđuju odsustvo bajkovitosti radnje u filmovima i činjenicu da im oni ruše brižno uzgajane iluzije, pošto “oni to do sad još nisu videli”.

Po fizičkom izgledu, Giligicko Šušumigić se ne razlikuje od Bucka Obraščića. Mali je i buckast, al’ taman toliko da bude giligickast i da izaziva prstiće da ga štipkaju i tačinju (ne seksualno), o giligickanju da i ne govorimo. U suprotnom, nije ništa više od balončeta životinjskog, tj. ljudskog lika.
Kojoj god vrsti da pripada, Gicko-Giligicko je izrod. Muško-ženskog je pola, ali aseksualan i naivan, i stoga prava mikica. Krupnih okica, a bogme i ušesa. Pogled mu je blag, ali uporan, i neće ga skrenuti taman da mu šušumigasta egzistencija zavisi od toga.
Nekako, nije mu mesto na ovom svetu. Ne zato što bi prvi stradao u poplavama, uraganima i obračunima uličnih bandi, jer zasigurno bi, već zato što ljudi ne umeju s njim. Ljudi, takvi kakvi su, kada bi uvideli da je Šušumigica jedna pufna koja samo treba da se giligicne pa da se i giligickaroš i giligicnuti osete dobro, odmah bi to zloupotrebili, pa po cenu da ne osete pomenute draži. Iz inata ga ne bi giligickali, nego čupali i grizli. A Gicko-Giligicko nije za čupanje. On je samo jedna ružica koja bi da se gicka-giligicka. A i ne mora. Ali bi bilo lepo.

Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.

Bajagić Momčilo što peva bam bam bam neću ništa da znam. Ili je bar pevao nekada davno. Izdanak Riblje Čorbe. Jedan od najpoželjnijih mužjaka osamdesetih u SFRJ, vlažni san tadašnjih tinejdžerki a bogami i njihovih majki. U to vreme imao neke dovitljive tekstove i dopadljive melodije, setimo se papalina, malih slonova i njihovih malih đonova, berlina, huana koji je voleo marijuanu i upoznao meskalita (!)
Odgovoran za audiogenocid pod nazivom "Moji su drugovi" koji kod alkoholisanih homosapiensa izaziva poremećaj u nervnom sistemu zvani lokomotivus vulgaris. Nema svadbe ni veselja dok bajaga ne zapeva a onda se sisate tetke i pijani čilageri uhvate u vozić i majmunišu. In jor fejs, evolucijo.

Јаз у годинама сликовито представљен јазом унутар путничке кабине аутомобила.

Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.

Voz za prošlost. Poslednji peron.

Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.

Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.

Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.

Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!

Ukoliko se čita u zaokruženim brojevima, molitva koja u sadejstvu s crkvenim prilogom deluje kao magijska bajalica i pravi je duhovni domestos za čišćenje uprljane duše. Prvi hrišćani su umirali u silnim gresima i verovatno iz arene s lavovima nizlazili pravo u pakao ognjeni, jer ova izvanredna metoda još nije bila izmišljena.

Ljude koji znaju uzrok svemu ( u daljem tekstu ZUS ) , uvek imate u okruženju, uvek su tu da nam predoče svoje viđenje događaja i svoj iskrivljeni pogled na svet. Njihovi uzroci najčešće nemaju veze sa istinom, čak ni sa celom pričom, ali će se oni držati njih kao Svetog pisma. Oni znaju gde đavo spava, s kim, kad, i rado će to podeliti sa nama, hteli mi to ili ne. Oni su naš Google, naš 988, naša njuškala, i najčešće onda kada nam je to najmanje potrebno.