Knjiga utisaka
Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu.
Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.
Knjiga utisaka zoološki vrt.
Strana 55
- Ovde je sranje i krokodil se ne pomera. Pljunuo sam ga 200 puta da znate.
- Ja sam kurva i volim da pušim. Nazovi me 064/******* Maja Kobaja
- Zoološki vrt smrdi i životinje su smorene kao na pajdu.
- Đoletova keva liči na na onog slona hihihihihi
- Vuk Bojović blajva ogromne kobase od šimpanzi i seksualno zlostavlja foke lolololololo
- Moje dete je gledalo kako medved seksualno opšti sa medvedicom. Sram vas bilo. TUŽIĆU VAS!!!!
- Da nisi ljubomorna što nije sa tobom opštio jer ima ogromnu močugu - Vuk Bojović
- Dejan Živković je peder.
Nije.
Jeste.
Nije.
Jeste.
Jesam bre!!!!
- Ovaj zološki vrt je zakon. Lama pljunula glupog Peru. Vrištali smo mu od smeha.
- Jel istina da je jednom slon ovde pojeo malu bebu? - Zabrinuta majka.
- U bebi zoo vrtu ima samo koza.
- Serem vam se na vrt!
- Povratak proroka Meher babe. Svi ćete goreti u paklu nevernici.
Iz Hrvatske
Patriotski odgovor srpskih turista kada prave sranja u inostranstvu i pitaju ih odakle su.
Da mogu vratiti vreme...
Кукање за непроменљивом прошлошћу, очајни вапај људског бића који обележава тренутак у коме схватиш да је могло бити много дугачије да си, кад је то било могуће, био мало мањи кретен. Ситуација у којој се кисело осмехнеш, свестан да си за своје идиотске поступке крив само ти и нико више, те овога пута не дозвољаваш себи да разлоге неуспеха тражиш у нечему другом, као што си то до сад радио, почевши од првог одласка у играону кад си псовао тастатуру јер су те урокали после једва целог минута на кантеру, не желећи да се помириш са сопственим незнањем.
Тако помислиш да је ипак требало да послушаш маторце, одеш у Каменицу да учиш за пандура, имаш после средње сигуран посао и да ти цвиле јаја, а не да запињеш око одласка на Академију ликовних уметности јер лепо црташ, после чега чекаш актуелног профу да оде у пензију, како би сутрадан губио живце око двадесет и кусур идиота који нису понели блок петицу.
Тако исто схватиш да је према бившој цури требало да будеш мало другачији. Мало мање љубоморно псето и тврдоглави коњ који је био у трипу да ће по сваку цену променити њене навике које ти нису биле по вољи, уместо да зажмуриш и будеш задовољан јер је имаш. Схватиш оног тренутка кад је видиш са другим, након чега ти током пријатељског разговора каже да јој пружа оно што ти ниси.
Све би то променио да можеш вратити време, али курац, јер чаробњаци који ће те послати у прошлост помоћу препеличиног јајета не постоје.
Седиш, циркаш пиво, вадиш последњу пљугу из пакле и мислиш да ћеш убудуће о својим поступцима пар пута да размислиш пре него што направиш потез. Бар се надаш...
Večiti derbi
5 000 000 tv gledalaca, 30 000 navijača na stadionu, 22 fudbalera na terenu, 14 njih na klupi, 4 arbitra, 2 trenera, 1 glavni sudija, nula od fudbala.
