Ovo se kaže za osobu koja kad ode u goste ili bilo gde van kuće, ostane toliko dugo da izgleda kao da je i Bogu ispao iz vidokruga.
Na slavama toliko dugo ostaje, da i domaćine ispraća na spavanje. Ode u kafanu - zaključa je. Ako je svadba, iako je mladine strine sestrića teča, uvek ostane poslednji, taman da zameni starojka kad se proglasi fajront i isprate mladenci na spavanje, jer je ovaj toliko pijan da su mu noge proglasile autonomiju, a i toliko ne zna za sebe da je od 9 uveče počeo se svađa sa čivilukom misleći da je konobar, vičući kako lopuža 'oće da mu naplati duplo.
Iako svakom deluje kao klasični klopoder, koji je previše radoznao, ljubopitljiv, naporan i nametljiv, to je pre svega osoba koja kao Dara Bubamara u pesmi "Svi su tu kao nekada", poslednja ode, a dođe prva - da ne samuje.
Neretko su ovaj izraz koristile naše majke kad se zaigramo na ulici i kod nekog ili kad kao tinejdžeri počnemo da izalzimo, pa ne dođemo kući na vreme.
___________________________________________________________________ - Nikola, sine, imaš li ti kuću? Celo veče te zovem, ne javljaš se. Ti kad odeš negde, Bog te zaboravi. - Ali, mama, ja imam 45 godina, nisam više dete, a i tek je pola 12. Pa valjda mogu subotom uveče sa ženom malo da prošetam, a da me niko ne gnjavi. - Noć je za spavanje, nije za šetanje. - Ali mi ne živimo zajedno, u mojoj kući ja radim šta hoću. - To nije bitno! Dok sam ja živa, ti si moje dete i neću da se noću kasno šetaš. Ako tu tvoju roditelji nisu naučili, kod mene mora da se zna neki red. ___________________________________________________________________ - Lepo bilo kod tebe na slavi, prošle nedelje. Sve na nivou, sve po redu, Marija je sve spremila carski, ama sve je bilo po PS-u. Nego kako ste se rešili onih tvojih kumova? Pa oni ne zaklapaju! U sve se razumeju, sve znaju, o svemu imaju mišljenje. Ono i ja sam ostao do kasno, ali ovi dođoše pre mene, pa opet ja odoh pre njih. - Znaš da oni kad zasednu, Bog ih zaboravi. Te o ovom, te o onom, jedno, drugo, treće... Ama ne staju. Kako jedan stane da uhvati vazduh, drugi uleće i nastavlja. Kad jedu, jedan priča, drugi jede, pa se zamene. Ja i Marija u jednom trenutku, krenusmo da uzimamo jakne, kad se setismo da je naša slava. Otišli tek oko 3 sata. ___________________________________________________________________ Takmičenje koje stvarno ide brzo
Ovaj izraz se koristi da bi se opisalo stanje u Crnoj Gori, gdje većina mladih, po završetku srednje škole, zapuca na Pravni fakultet, bilo u PG, bilo u BG ili NS, odnosno negdje drugo. S obzirom na to da je dobar broj Crnogoraca koji studiraju pravo u glavnom gradu Srbije, pretpostavljam da se može čuti i koristiti i tamo.
Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.
- Jebem ti ženo majku, kakav je ovo ručak? - Slušaj pivopevac, nemoj da te zgovnam ovde pored sudopere da te ne prepoznaju otac i majka. Jedi to i ne izigravaj mi tu nešto. Ili nek ti kuva mama boli me kurac. - Dobro šta galamiš odma...
Još ni Zornjača svoje lice pokazala nije, razbudio me otac, blagim ćuškanjem i nežnim gunđanjem. Ispod medveđe kože se iskobeljah, još topao od sna, a on je stajao preda mnom, obučen u kožuh, u debelim valjenkama, držao je topor u snažnim rukama. Prvi put u branje hrasta! Koledo je danas! Trebalo je dočekati Svarožića, mlado Sunce što se vraća! Skočio sam, džarnuo vatru, mali Domaći zapištaše i poleteše na sve strane. I ja navukoh kožuh, valjenke i ušanku, u tren oka zagazismo u celac. Otac je dugo prtio, a ja za njim skakutao. Pomolih se Morani da nas pusti do dubrave – jer zaista, dizao se hladan jutarnji vetar i vejavica – i Lesniku, da nas unutra primi, zaštiti i oprosti uzimanje drveta. Obećah mu žrtvu, meda, voska, kolača, prineću pred njegovim kipom, jer on je zaštitnik našeg roda… I zaista, dok stigosmo u dubravu, vetar i vejavica prestaše, oblaci se prorediše, i ispred nas hrastić je stajao, obasjan jedinim zrakom Sunca koji se probijao odozgo pa sve do Matere Mokre Zemlje. To je bio znak. Otac reče: Pazi, sine! Jednim udarcem! Inače, neće na dobro izaći. Zamahnu teškim toporom, i hrastić se zatrese, pade postrance, a topor se odbi, i oca po nozi okrznu. Priđoh stabljici – visila je na još dva-tri vlakna. Pogledah oca: niz prosečenu nogavicu mu je curio tanak trag krvi. Otac se namršti i pritisnu rukom ranu. Obuzeti strepnjom i moleći se Bogovima, krenusmo natrag u selo, noseći drvce. Iz daleka, primetismo da nešto nije u redu. Rezak miris dima štipao nam je nozdrve, a u daljini kao da se čulo pucketanje vatre, zapomaganje žena, njištanje konja. Malo bliže, mogli smo da ugledamo crvene vrele petlove kako skakuću po krišama naših izbi. Selo je bilo napadnuto, kipovi oboreni i spaljeni. Tamo gde su stajali Veles, Perun, Jarilo, Vesna, igrao je vatreni koloplet. Jedino džinovski Triglav nije hteo da gori. Oboren konopcima, načet sekirama, tužno je gledao sa zemlje, znali smo da ga niko više neće podići. Lesnome možemo samo zahvaliti otac i ja što smo pre svih otišli u branje hrasta...
Majka je ležala ispred kolibe, pokušavala da ustane. Prišli smo joj puni nade, ali tevtonska strela virila joj je iz grudi. Pala je ocu na ruke, ja sam plakao, a ona je šaputala: Ljudi na gvozdenim konjima... Sa krstovima na grudima i štitovima... Izvlačili su nas iz izbi... Straža je spavala... Pse su potrovali još noćas... Klali su nas kao stoku... Oborili Bogove, zapalili... Malo nas je pobeglo, nisu se trudili da ih gone... Pre nego što su napustili selo, njihov vođa, Černobog mu kosti glodao, propeo je konja i na slovenskom što smrdi na nemačku prokletinju izviknuo iz sveg glasa: „Pagani slovenski! Srećan vam vaš Koledo! Do ovog datuma sledeće godine vi ćete saznati kako se slavi Božić! Poslaćemo vam misionare. Onima koji su preživeli. Ukoliko ponovo dignete svoje drvene bogove, milosti neće biti ni za koga. Čuli ste me. Hrist vas blagoslovio! Bar ove preživele, ostali gore u paklu... Do sledećeg puta...“ Majci je linula krvava pena na usta, otac je plakao kao dete u kolevci, stežući je u naručju. Ja sam okrenuo leđa selu, odbacio drvce, uzeo očev teški topor i krenuo kroz negaženi celac. Do hrišćanskog grada, da prinesem žrtvu za Koledo, braćo i sestre. Znam jedino da će me uskoro videti svi oni koje sam ikada izgubio, i majka će me čekati kad budem stigao, a biće tamo i naši Bogovi. Zagrlićemo se, Bogovi i ljudi, i slavićemo praznik mladog Sunca do kraja vremena.
Poseban sto na svadbama, rođendanima, krštenjima i ostalim veseljima za kojim sede samo najstariji članovi porodica. Posebno odvojen, na idealnoj udaljenosti od promaje, glasne muzike, pijanog kuma i onih bučnih čupavaca što tresu glavama i puše sumnjive cigarete. Iz poštovanja.
- 'De si poš'o s tom krtinom? - Tamo na gerijatriju, prazan im tanjir... - 'Oš sve da ih pobiješ jakom 'ranom? Nosi to pred kuma i mladence, matorcima ponesi ovo masnije od potrbušine, da im klizne lakše...
Simbol za šupak koji ćeš dobiti ako ne obratiš pažnju na ovaj simbol i ne pročitaš sitna slova.
BANKA PIRANUS KEŠ KREDITI – VRATI KAD MOŽEŠ, PLATI KOLIKO MOŽEŠ!* *Potpisivanjem ugovora Banka Piranus postaje ekskluzivni korisnik vaših unutrašnjih organa pogodnih za transplantaciju u slučaju: smrti, kome, privremene sprečenosti za rad ili povrede ostalih odredbi ugovora.
SAMO DANAS! SAMO U VAŠOJ MESARI „ZAKLANOVIĆ“! POKLON - KILO SUVOG ZLATA UZ KUPLJENO KILO SUVOG VRATA!* *Poklon svakom hiljadudevetstodevedesetdevetom kupcu koji kupi ne manje od kilogram suvog vrata mesare „Zaklanović“.
NOVA FLORIDA! KOMPLETNA DODATNA OPREMA* BESPLATNO! * Oprema uključuje bič, lisice, korsete (100% PVC) za nju i njega, zapušače za usta, štipaljke za bradavice.
Veoma loš pokušaj vađenja pred drugarima za roze majicu koju ti je devojka kupila i naterala te da je obučeš, a ti nisi imao muda da joj kažeš kako si ti muškarac i da muškarci ne nose stvari roze boje.
- Vidi što sam ti uzela majicu. Je l ti se sviđa ljubavi? Ajde odma' je probaj. - Pa dušo roze je znaš, mislim ovaj, lepa je, ali malo će me zajebavati ortaci kad me vide. - Ma šta znaju ti tvoji neandrtalci šta je moda. Baš ti lepo ističe ten.
Pola sata kasnije u kraju
- E vidi ovo, Elton Džon se doselio u kraj hehehehehe - Alo Džordž Majkl, lepa ti je ta rozle majica hahahahaha - Nije ovo roze, nego ciklama, nemate vi pojma. - Važi Korać, ciklama je, a je l imaš torbicu što ide uz to hehehehehe - Ej Vil je l te ložila Grejs kako ti ističe ten hahahahahahaha
