Kanal koji se gleda sa obavezno isključenim tonom, ukoliko gledate sa uključenim tonom to može dovesti do neželjenih nuspojava kao što su krkanluk, rezanje vena i razbijanje flaše od glavu. To je ujedno i erotski i humoristični kanal. Erotski program sačinjavaju spotovi rumenih "umjetnica" sa našeg nam brdovitog kanala a za humoristični dio programa brinu se sami gledatelji šaljući "zavodničke" sms poruke u dnu ekrana i nepismeni đilkos iz režije koji im odgovara na iste.

Još jedna čar drugarstva.
Nije to nikakav šifrovan jezik. To je kad neku osobu toliko dobro poznaješ da može da krene da priča od sredine rečenice i uopšte je ne završi, skrene na drugu temu, pa na treću i smeje se kao luda, a ti je i dalje savršeno razumeš. Bolje razumeš nju nego nekoga ko priča tečno i normalno.
Jedini problem je što te niko drugi neće razumeti.

Postoje i tajni znakovi, kada se dogovorite šta će koji potez da znači. Npr. suptilno štipanje za ruku znači:"Smisli bre neki izgovor, smorila je više sa pričom!!!"
Tajni znakovi se izvode sa velikim osmehom.

Veoma česta pojava, strefiće vas ukoliko odlučite da izađete iz kuće, pa makar na pet minuta, samo da kupite hleb.
Da li je problem u vama ili u njima, donekle nije bitno, bitno je da će se uvek naći neko ko će reći nešto vama potpuno nebitno, da vas prekori iako vas prvi put vidi.
Drugi slučaj je kad pričate sa društvom u autobusu, i neka žena se priključi razgovoru. Naravno, niko je nije ništa pitao, ali to je ne sprečava da priča kao navijena.

Učenici koji su umislili da njihovi drugovi iz školskih klupa postoje samo u školi.
Za vreme časova, malih odmora i velikih vlada opšta radost, poveravanje, čuvanje najdubljih tajni, beskrajno razumevanje, ali sve to prerasta u udaljenost sekund posle proglašenja početka raspusta.
Sekund posle proglašenja raspusta Matrix učenici postaju jedina bića koja postoje u celoj školi koja se polako prazni, a drugovi postaju virtualna varka, produkt mozga bez osećanja.
Poslednji dan u školi provode grleći drugove kao da se bliži apokalipsa, ponavljajući im koliko ih vole i koliko će im nedostajati, a do prvog školskog zvona par nedelja kasnije se ne sete ni da cimnu iste te drugove.
Raspust je jedan bag u sistemu koji zapravo ne postoji.

Učenici koji odbijaju da uče i brinu za svoju budućnost.
Razlog za bunt može da pronađe gotovo svaka subkultura.

1. S obzirom da je poremećen sistem vrednosti, mnogi tinejdžeri imaju priliku da gledaju estradne pevačice u najoskudnijoj mogućoj odeći, propale muzičare koji su na malim odmorima trčali u WC da bi se rokali u venu, manekenke koje puće usne i idu na fensi žurke, španske serije u kojima devojka bez osnovne škole (ali je mnooogo dobra) dobije muža, kola i gajbu. Mnogi od tih likova imaju tu potrebu da, smejući se preko malih ekrana, objave da su bili potpuno propaliteti u školi i da bi završili kao konobari i striptizete da nisu otkrili "talenat" koji ih je vinuo u zvezde. Tinejdžeri, sa već dovoljno ispranim mozgom, steknu utisak da je veoma lako poznati poznat i tucati manekenke, pa batale knjige i po ceo dan prave poze ispred ogledala.

2.Odbijanje da postanu uštogljeni roboti, ljudi u crnom, u sakou i sa kravatom na +40. Čini im se tako savršen trenutak kad vide matorog hipika, sa sve rascvetalom kosom i dugačkom bradom, kako potpuno naduvan ide u susret svim tim nervoznim ljudima koji stalno jurcaju po gradu. Matori ima smirenu, nasmejanu facu, nije ni svestan sveta oko sebe, kao da bosim nogama dodiruje jarko cveće dok gleda u ogromno Sunce.
Savršen osećaj da ti neće niko naređivati, da ćeš živeti kao najgora socijala, ali po svojim pravilima.

3. Najveća grupa, koja obuhvata likove koji po ceo dan loču i gledaju TV uz cigaru, ili vise na Kališu i idu na žurke. Nađe se tu i poneka zaljubljena osoba koja jednostavno nema vremena, a ni želju za učenjem, likovi koji su opterećeni potragom za smislom života, pa po ceo dan jurcaju po gradskim bibliotekama i, naravno, jednostavno lenjivci.
Sve u svemu, pre nego što krenete da ih osuđujete, pomislite samo na koliko glupavih stvari treba da misli prosečan tinejdžer i budite srećni što niste u njihovoj koži.

Neminovan proces, jedan sasvim običan događaj koji te natera da shvatiš
da više nisi dete, da polako ulaziš u taj dosadan svet odraslih.
Ljudi u autobusu ti umesto smeškanja i štipkanja za obraze poklanjaju smorene poglede ili ti se obrate samo kada žele da im ustaneš (nađe se tu i poneko štipkanje, ali za guzu).
Kad si bila klinka želela si da odrasteš da bi imala pare da pokupuješ celu prodavnicu slatkiša, da se završi ta jebena agonija biranja između "Seke", "Najlepše želje" i kinder jajeta. Sada kada imaš tu priliku, suzdržavaš se od slatkiša, kao i od gomile druge hrane za koju misliš da stvara neki gram više.
Samo jedan pogled na nekog hiperaktivnog klinca koji je obučen u odrpanu majicu i blatnjave pantalone dok trči ka drugovima, i tebe koja si utegnuta u korset dok pokušavaš da prekrstiš noge tako da ti minić ne otkrije previše...toga.

To je onaj momenat kada vam se cini da je vreme oko vas stalo, a vasa cula pocela da jacaju i pokusavaju da u vas uvuku sto vise lepote tog trenutka