Odomaćen naziv za spomenik knezu Mihajlu na Trgu Republike. Izrođen iz neznanja i bahatosti. Valjda treba ceniti čoveka kada smo mu već spomenik podigli. Koliko god bio iritantan, uvuče se pod kožu, pa i ja čoveka, ni krivog ni dužnog, ponekad nazivam Konj. Taj naziv je postao toliko uobičajen da pretpostavljam da neki pripadnici mlađih generacija čak nisu ni sigurni ko je jahač misterioznog Konja, a blam ih je da pitaju. Ako takvih i nema, samo je pitanje vremena kada će se pojaviti. Jebem ti zemlju gde je konj bitniji od jahača.
-Nađemo se kod spomenika Knezu. -Gde je to? -Kod Konja, konju!
Ono što kažemo kada hoćemo nekome ili nečemu da opsujemo majku, pa onda shvatimo da ono ne može imati majku ili da nije u redu psovati je. Ili prosto da nemamo pojma šta zapravo hoćemo da opsujemo.
-Pa, jebem mu miša, zašto si stavio crvenu majicu da se pere sa belim vešom?
Ultimativni argument. Uđeš, napraviš sranje, izađeš, bol u kurcu.
(na telefonu, par dana nakon izvesne žurke) -...Pa, probudio sam se u bolnici.... Ne, nisu me toliko smarali što sam se napio, nego što sam izgubio sat.... Da...Da, čuo sam da sam ležao onesvešćen u svojoj bljuvotini... Ma, znaš kako, probudio sam se čist i odmoran, ne sećam se ničeg lošeg. Meni bilo lepo!...
Naročiti pank zvuk na gitari. Prosto podlakticom, jednim potezom, odvrneš sve dugmiće na lampašu do kraja, napraviš kul facu i vrtiš 3 akorda. Neki su se tako proslavili.
Besmisleno lupanje po instrumentu, najčešće klaviru.
-Tata, tata, slušaj kako sviram! (bam, bam, pa-ra-ram, bum, tras) -Bravo, sine, pravi progresivni džez, ajde spusti taj poklopac i trkni tati na terasu po pivo
Fensi varijanta normalnog "ćao". Iritantno u pičku materinu. Otprilike kao "Aj kad mi se već javljaš, da se i ja tebi javim, tek da ne bude da sam te ispalio".
(iz daljine, u prolazu) A: De si, Kizo, šta ima? B: Ćao-ćao, evo ništa, tu malo... A: Aha, aj vidimo se... A(u sebi): Kreten
