Osoba sa kojom ne želimo da imamo išta.
Pročitali smo joj namere, prezreli kao individuu i doneli odluku da nam ne treba u životu ič.
- Komšija, ako imaš minut vremena... Tražili su mi sa posla da skupim 20 potpisa, pa ako bi ti i gospođa...
- Ja da ti potpišem?!
- I gospođa, ako može.
- Građanine, de odajebi sa mojih vrata.
-----------------------------------------------------
- Cao, lepasi :)
- Građanine, mršći mi sa lajne.
-----------------------------------------------------
- Dobar dan, da li biste kupili čestit...
- Građanine, dva metra od mene.
Odrasla muška osoba čije je piće izbora - sok.
Sama reč nije osuda, ali nije ni nastala od milja; to je diskretna kvalifikacija da dotični nije muškarac jedan kroz jedan, i da tu nešto fali.
Sam sokonja nije ni po čemu diskriminisan, ali ne uživa potpuno poverenje svoje okoline, jer kako verovati čoveku koji pored toliko vrsta piva, vina, rakija, nebrojenih drugih žestina, raznih pišora, hemija i otrova - bira sok.
- Teška vremena, prijatelju moj...
- Što, šta ti je rekao lekar? Nije ti valjda zabranio da piješ?
- Prijatelju, zabranio mi je da se javim konobaru na ulici, a kamoli da primirišem.
- U jebote... I šta ćeš sad?
- Ništa. Sad više ne mogu ništa. Postao sam sokonja.
Naglo i nabolje promeniti ponašanje prema osobi od koje se može izvući direktna materijalna korist.
- Šta se ovaj mačak ovako umiljava, a regularnim danima me gleda kao da će da me zakolje?
- Ma ćale malopre doneo somića sa jezera, pa ovaj sad političi.
------------------------------------------------------
- Otkud ovoliki ministri kod nas, da neće skoro neki...
- Za dve nedelje.
Nešto bedno i mizerno.
Zadovoljava neki minimum forme, ali na jedvite jade.
- Šta je uradio Denver noćas?
- Izgubili 10 razlike.
- Jokić?
- Neki slepački tripl-dabl, 14-10-11.
- Slepac.
Elementi sistema koji nisu međusobno kompatibilni.
Šraf sa metričkim i navrtka sa colovnim navojem, nitro boja i uljani razređivač, radikali i eldepeovci, poluosovina od fiće i đunta sa
sitnim nutom.
Niko se nije rodio kao ćećo - to se postaje kasnije. Ćećo se rađa onog trenutka kada mlad čovek shvati gde živi i kako zaista funkcioniše ovaj svet; kada vidi da treba da štedi pola godine da bi otišao 10 dana na more, da treba da radi 5 godina za auto koji je oduvek želeo, da treba da završi u dužničkom ropstvu banke po izboru da bi imao sopstveni krov nad glavom.
Mlad čovek je prelomio: ne u ovom životu.
Mlad čovek se dokopao nekog položaja; ne zato što je bio najsposobniji, već zato što mu je najviše zinulo i zato što je bio spreman da plati nekom starijem ćeću. A sada je njegovih 5 minuta. Sada on naplaćuje.
Ćećo te služi u kafani, ćećo ti toči na pumpi, ćećo te čeka na šalteru, ćećo te snima sa radarom, ćećo te zaustavlja na graničnom prelazu, ćećo ti odobrava kredit, ćećo te pregleda u ordinaciji, ćećo ti sedi u kadrovskoj komisiji, ćećo sastavlja reprezentaciju za koju navijaš, ćećo određuje koliko otrova može da ima u hrani koju jedeš.
Napraviti pauzu u radu, pri čemu se obično misli na neki rad koji je lako kvantitativno izraziti.
Aco: Kolega, dokle si stigao sa onom nivelacijom?
Bane: Pa, nivelisao sam nekih 160 artikala, sad malo odmaram cifru.
Aco: Čoveče, to treba da bude gotovo do sutra, a ima 700 artikala!
Bane: Koleza, još nijedan trgovac nije umro od napornog rada, ali ne treba ni izazivati sudbinu. Polako, prvo da poradim malo na cifri popijenih piva, malo da povratim cirkulaciju, pa ćemo nastaviti. Nije posao zec pa da pobegne.
Samo je smrt siguran posao. Osim toga, ništa drugo se ne mora.
OK, obavezne su 2-3 vakcinacije i 8 razreda osnovne škole, ali još niko nije robijao zbog toga što je nepismen, čak naprotiv. Eventualno da se izvadi lična karta kada se napuni 18 godina. I vojska je ukinuta, ni to se više ne mora. Dakle, spala knjiga na tri slova.
E sad, ono što se ne mora, ali se očekuje od pojedinca: da ipak završi nešto škole, stekne prijatelja, da ume da ukuje ekser (čisto da dokaže da nije sakat
u ruke), nađe posao, oženi se, ostavi potomstvo - čisto da ima ko da ga sahrani (mada, ni to nije garancija).
E, da: ako se desi da ga negde pozovu čuturom - red je da se ode, jer to se
ne odbija.
Radnik: Izvinite, gazda, ako imate minut vremena... Ovaj, danas je 6-ti, a rekli ste mi da ću primiti platu do 1-og. Je l' možete da mi kažete kada će biti plata, pošto mi trebaju pare?
Gazda: Pazi, dečko, novi si ovde, pa da ti objasnim neke stvari: ja određujem kada je plata i kolika je plata, a dobićeš je kad ja procenim da si je zaradio. Sad, konkretno, firma je imala nekih nepredviđenih troškova; čim bude neka uplata dobićeš i ti. Je l' ti to jasno?
Radnik: Pa, jasno mi je, ali, ako smem da pitam, da li se ti "nepredviđeni troškovi" možda rimuju sa "hromirane felne devetnaestice" na Vašem audiju? Mislim, što se mene tiče - ne tiče me se, ali teško je ne primetiti.
Gazda: Alo, dečko, niko tebe nije ovde čuturom zvao, nego si se sam
prijavio na konkurs! Ovde si na probnom radu, bez ugovora, i ja tebi
ne dugujem ništa! Ako ti se ne dopada, vrati radno odelo i ključeve
od pikapa, nalevo krug i kapija!
Radnik: Ako ćemo tako: kog pikapa?
Čorbastiji deo nekog jela.
Sredoje: 'bro jutro, kolega, šta se radi?
Danijel: Dobro jutro, kolega. Eto, doručkujem.
Sredoje: Ako, ako, izvini ti što te ometam, prijatno.
Danijel: Izvoli, kolega, hoćeš li pola mafina?
Sredoje: E od toga bi se najeo... Jutros sam jeo taze 'leba, crna luka, jedan prut čajne i židinice od kajmaka, sad sam miran do večere. Fala ti, k'o da sam poj'o.
Danijel: Pobogu, čoveče, znaš li ti koliko ima holesterola u tome?!
Sredoje: I zalio jednim tamnim Nikšićkim.
Danijel: Seljačino...
Sredoje: Eldepeu...
Danijel: E sad si me uvredio, sad ću da poručim kilo prasećeg, u inat!
Sredoje: E tako već može, još će i biti čovek od tebe. 'ajde, poruči i meni jedan mezeluk, da ne sedim dokon.
Napraviti preokret u životu: preseći sve veze, osloboditi se svih navika, nestati sa radara, odbiti se od društva i ljudi sveukupno.
Milan: Dakle, da rezimiramo: roštilj, escajg i meso nosim ja, tvoji su alkohol i rizla. Jesi li već begenisao neko zgodno mesto za uranak?
Slavko: Jesam, ne sekiraj se. 'oćeš ti da zoveš Boleta ili ja?
Milan: Svejedno je ko ga zove, Bole neće doći.
Slavko: Otkud to, on je uvek prvi za ovakve akcije?
Milan: Pa, nema čoveka. Nema ga na faksu, nema ga u gradu, nema ga u kladionici, otpadio se skroz. Njegov cimer mi reče da sprema matematiku, valjda ne izlazi iz sobe, samo štreba. Zvao sam ga dvaput, on samo priča o nekim integralima, ojlerima, limesima... tuga da te uhvati. Mlad čovek, a tako da zastrani...
Zidarski sleng za deficitarnu robu i osobe koje se retko viđaju.
Napraviti dete tuđoj ženi.
Nikola: Prijatelju, kasniš na ugovoreno bančenje, nadam se da imaš dobar izgovor...
Dragan: Ma pusti me, imali smo neku situaciju na poslu, zato i kasnim.
Nikola: Kakvu situaciju, šta si sad zajeb'o?
Dragan: Pa, ukratko, gazdina ćerka, pominjao sam ti Marinu, zakevila. E sad, onaj njen kilavko je već 3 meseca u Pragu na nekoj specijalizaciji, tako da on ispada iz kombinacije. Gazda sumnja da je neko od nas komercijalista što radimo sa njom, pa nas je do malopre saslušavao. Jedva sam se nekako iskobelj'o.
Nikola: Pa nisi joj valjda ti utrunio?
Dragan: Nisam, bre, šta ti je... Doduše, nije zato što je nisam, nego što sam se pazio. A iskreno, najsumnjiviji mi je Bole magacioner; pričao mi je da je Marina prilično popularna u magacinu, ako me razumeš.
Nikola: I u magacinu?! Pa je li ta devojka normalna?
Dragan: Prijatelju, ako je tačno makar pola onoga što pričaju vozači...
