Najave filmova Vladimira Jelića
Рекламе за филмове на РТС-у за која је задужен човек са wannabe-Елвис гласом и "ја-сам-добар-водитељ-и-опак-јебач-рекла-ми-кева" маниром,који је способан да и највеће смеће од филма,попут оних са остарелим маговима борилачких вештина,или "Дракуле 3000" делују као нешто најбоље што је красило целулоидну траку од браће Лимијер до данас.Оно на шта Иван Карл и остатак уређивачког тима нису рачунали,је лаксативни ефекат Јелићевог гласа,који учини да гледаоци у старту забораве на филм,који би,у супротном,можда и погледали.
- Он је био врхунски борац...али,онда...када су ударили на његове најмилије...имао је на уму само једно...освету...пратио је наслеђе древних ратника...да би казнио оне...који су му узели све...Џет Ли...у филму...
- Шта то гледаш,бре?
- Ма,онај трипаџија Јелић се опет примио на неко срање!
Ne babraj
Не дирај покварићеш.
Не чачкај мечку у пичку.
Оук Риџ, амрички центар за нуклеарну безбедност.
- Гари, шта ће се десити ако стиснем ово дугме?
- Не бабрај по томе, идиоте. Иди скувај кафу.
- Јебига готово, већ сам стисо! Јесам ли погрешио шта?
- Ако Руси не примете на време, изазвао си трећи светски рат! Зови Аљошу и извини му се што их стално цимамо. Мене је већ блам.
Озерск, Уралска област, руски нуклеарни центар.
- Види Аљоша, ракета. Амери опет чачкају мечку у пичку. Шта да радим?
- Активирај систем С-400 да пресретне ту ракету, реци медијима да смо изводили војну вежбу у нашим територијлним водама, назови Гарија и реци му да се најебе мајке том новом асистенту. Већ трећи пут за месец дана прави пиздарије.
- Важи. Дама на ге 6, шах! Не бабрај фигуре док се не вратим, упамтио сам како стоје!
Tela se na hladnoći skupljaju
Tradicionalna moskovska akcija sakupljanja beskućnika koji nisu preživeli zimu.
Propuštena prilika
Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.