Када те мрзи да бациш картон од потрошеног тоалет папира, па га само згураш у средиште нове ролне.

Прва асоцијација која вам падне на памет за скраћеницу OMV пумпи када вам на истим за литар коле и литар премијума исцеде новчаник.

Нешто као рилекс геџет. Уколико скоро није стигао неки пакет, подједнако добро служи као и омот са ваздушним балончићима.
Савијање и крцкање панталона/пиџама/дуксева доноси подједнаку блаженост и спокој као горепоменути.

Тренутак када екипица са клупе зблануто занеми док надарена снајка пролази плочником.

Контрапродуктивни обичај старијих укућана (посебно кевин) да се све што се употреби врати на ''место где припада''. Визуелно лоцирање светог нам помагала обично ступи у први план тек када позадина удобно потоне у кауч или фотељу и правило ''ако је ван домашаја, није неопходно'' преузме контролу. Количина разочарења које уследи сазнањем да је даљинац ван, не једног, него 4 домашаја руку пропорционална је растућој радозналости зашто се, кој мој, дотични предмет држи уз екран. (?!)
Епилог је устајање уз гунђање и наравно, ручно пребацивање жељеног канала, док се даљински намерно игнорише. При повратку у гнездо срџба према даљинцу, милом и слатком, експресно нестаје, па се уживање отпочиње...

Шорткат до главобоље. Јавља се као сасвим обична мисао у тренуцима доконости, јер је (за разлику од власника кефала) сам мозак завршио све своје дневне обавезе и интересовања и тренутно мрси муда.
Размишљам о размишљању док размишљам о размишљању. Бескрајна спирала којој нема краја и стално се врти док дотична индивидуа не поклекне под преоптерећењем и замисли нешто интересантно/гадно/шокантно само да би извукла оног ''горе'' идиота из гована у које се увалио.
Крајња недисциплина и инат у нас Срба рефлектује се и међ' вијугама, тако да ће се за извесно време вратити где је стао, иако резултат тог свирања курцу води само осећају да ће тиква пући на пола.

Пасивност, а.к.а. нереаговање на нечији покушај да буде забаван.

Када се у рендом њави налети на рибу антипорнићарксих атрибута (прелепу/слатку/презгодну) да ти дође да је одбраниш од црње који је таслачи својим дугаријем, док се истовремено питаш шта она тражи ту и шта њени родитељи имају да кажу на то.

Ретко ко ово није изговорио. Каже се при великој изнервираности и неверици, јер се дотична радња/стање/збивање не одвија по законима физике, или се одвија дословно по Марфијевим законима. Важи и за ситуације када нешто не функицонише, а по здравом разуму би морало.

Утренирана, а понекад и урођена особина која краси особу коју једноставно онај ''дебљи крај'' заобилази. Природне непријатеље је истребио сам, док је делимично ту партицирала његова репутација. Несрећник који некако успе да му се замери, крезаво ће се смешкати и тупо гледати сестру са интензивне док му качи инфузију и мења гуску.

Поспрдна верзија доброг старог ''немој да ти дођем''. Корисна у ситуацијама када бисмо желели неком мајмуну да дочарамо како ће (уколико настави са тиме шта год да ради) добити две-три васпитне. Али ако се деси да је дотични буквално мајмунчина, и то горила, грађе а ла трокрилни шифоњер, онда на сцену ступа план конфуз-збриш.

Цењени члан напаћеног нам народа, који скапава од глади уз свој минималац.

Пречесто се среће на улици, а чешће је и члан фамилије.

Увек песимистички расположен.

Увек погнуте главе.

Популаран израз за кош који све прима, у који све улази, првенствено захваљујући локалном неиживљеном изговору за хомо сапиенса који тестира своју мајмунску скочност на невином обручу. Елем, сам чин доводи до тога да се кош савије напред, претварајући тиме сваког бацача баскета у Мајкла Џордана.

Jesti kao da sutra ne postoji.