Obafemi Martins
Ортак који и поред својих нешто зрелијих година, јури младе, перспективне девојке, притом лажући за своје године. Откад зна за себе фетиш су му биле оне око двадесете, зашто сад одустајати у триестрећој , овај хтедох рећи...дваесчетвртој години. Депилира ноге, груди (читај: мишке се подразумевају), посећује базене где редовно лови...Летњи тип. Једини у друштву нема пивски стомак и тен ''а ла Скандинавија''. И поред свега овога опет је некако готиван лик, јебига, ипак јебе за разлику од нас осталих.
Што се тиче Мартинса, као и већина његових земљака из Нигерије, ни сам не зна кад се родио. Једина крштеница му је урезана на камену, у близини стандардне локације за уринирање абнормално великих гнуова. Неки сматрају да је немогуће да је старији, а да онако брзо трчи (дспи 95 минимум), међутим све је у тренингу, а Обафеми је свакако имао добре услове узевши у обзир дивље животиње које су заступљене у његовој домовини.
Осим Мартинса који је најзвучнији овакав случај, сматра се да су још неки играчи џорнули коју годину, пре свега Кану, Џеј Џеј Окоча, Ли Ади...
ПЕС 06 Мартинс (ејџ 22)
ПЕС 08 Мартинс (ејџ 21)
ПЕС 10 Мартинс (ејџ 22)
_________________________
- Шта је са Којом? Нема га вечерас да циркамо?
- Која Мартинс? Ено га извео неко дете на сладолед, па ће вероватно у биоскоп, дупло млађа од њега...
- Па кол'ко има онда, 12?
- Ма јок, 17. Видим ја да се и са тобом мало спрдао, мора да му се свиђаш.
_________________________
- Ћале, ош ми спучат сандалице?!
- Чек' бре, сад правим огрлицу од мамутових кљова! Питај деду...
- Важи. Деда Обафеми, деда Обафеми...
Barnsli
Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.
Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.
Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.
Uostalom, biće dana za megdana...
Riding: De si tebrinjo, šta ima?
Barnsli: Ćao R. Ništa, evo završio sa poslom u magacinu, pa pičim kući na spavanje.
Riding: Još si tamo? Pa sto godina radiš dole. Oće skoro kakvo unapređenje?
Barnsli: Jok vala. Bio sam gore u kancelarijama, svi bulje u one kompjutere i drkaju mobilne. Niko ni sa kim ne priča. Jezivo. Jeste u magacinu malo vlažno i poladno, ali bar sam svoj čovek, nit' me iko dira, niti ko obraća pažnju na mene.
Riding: Pa da. E, žurim, ja sam ipak prihvatio unapređenje prošle nedelje, pa jurim neke podatke da odnesem šefu. Pozdrav B.
Barnsli: Pozdrav. E, čekaj. Imaš pljugu da mi pozajmiš, plata mi tek sutra leže?
