Ortak koji i pored svojih nešto zrelijih godina, juri mlade, perspektivne devojke, pritom lažući za svoje godine. Otkad zna za sebe fetiš su mu bile one oko dvadesete, zašto sad odustajati u triestrećoj , ovaj htedoh reći...dvaesčetvrtoj godini. Depilira noge, grudi (čitaj: miške se podrazumevaju), posećuje bazene gde redovno lovi...Letnji tip. Jedini u društvu nema pivski stomak i ten ''a la Skandinavija''. I pored svega ovoga opet je nekako gotivan lik, jebiga, ipak jebe za razliku od nas ostalih.
Što se tiče Martinsa, kao i većina njegovih zemljaka iz Nigerije, ni sam ne zna kad se rodio. Jedina krštenica mu je urezana na kamenu, u blizini standardne lokacije za uriniranje abnormalno velikih gnuova. Neki smatraju da je nemoguće da je stariji, a da onako brzo trči (dspi 95 minimum), međutim sve je u treningu, a Obafemi je svakako imao dobre uslove uzevši u obzir divlje životinje koje su zastupljene u njegovoj domovini. Osim Martinsa koji je najzvučniji ovakav slučaj, smatra se da su još neki igrači džornuli koju godinu, pre svega Kanu, Džej Džej Okoča, Li Adi...
PES 06 Martins (ejdž 22) PES 08 Martins (ejdž 21) PES 10 Martins (ejdž 22) _________________________ - Šta je sa Kojom? Nema ga večeras da cirkamo? - Koja Martins? Eno ga izveo neko dete na sladoled, pa će verovatno u bioskop, duplo mlađa od njega... - Pa kol'ko ima onda, 12? - Ma jok, 17. Vidim ja da se i sa tobom malo sprdao, mora da mu se sviđaš. _________________________ - Ćale, oš mi spučat sandalice?! - Ček' bre, sad pravim ogrlicu od mamutovih kljova! Pitaj dedu... - Važi. Deda Obafemi, deda Obafemi...
Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.
Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.
Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.
Uostalom, biće dana za megdana...
Riding: De si tebrinjo, šta ima? Barnsli: Ćao R. Ništa, evo završio sa poslom u magacinu, pa pičim kući na spavanje. Riding: Još si tamo? Pa sto godina radiš dole. Oće skoro kakvo unapređenje? Barnsli: Jok vala. Bio sam gore u kancelarijama, svi bulje u one kompjutere i drkaju mobilne. Niko ni sa kim ne priča. Jezivo. Jeste u magacinu malo vlažno i poladno, ali bar sam svoj čovek, nit' me iko dira, niti ko obraća pažnju na mene. Riding: Pa da. E, žurim, ja sam ipak prihvatio unapređenje prošle nedelje, pa jurim neke podatke da odnesem šefu. Pozdrav B. Barnsli: Pozdrav. E, čekaj. Imaš pljugu da mi pozajmiš, plata mi tek sutra leže?
