Platna kartica sa slikom po želji
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Stisni tu kocku bre!
Dokaz da si postao zavisnik PES-a.
Gledaš tekmu na Tv-u i kreneš da se dereš : Sad kocka,stisni kocku breeeeeee idiote...
Haker iz kraja
Svaki blok,deo grada,ili omanje mesto ima jednog lika kojeg su ni krivog ni dužnog proglasili hakerom,tj "stručnjakom za kompjutere" i uopšte za savremenu tehnologiju.Jednom kada ga proglase za takvu osobu,najblaže rečeno - najeb'o je.Najčešća ceremonija proglašavanja osobe hakerom je instalacija Windows-a."Ma kad on ume Windows da napravi..." je rečenica koja će se često čuti kao glavna preporuka da se taj lik zove kad god nešto nekom (bilo da ga znamo ili ne) ne funkcioniše na kompjuteru.Ljudi kod kojih će ići da "popravlja kompjuter"(najčešće da instalira neki program ili igru,snimi nešto na hard-disk,nareže disk ili skine nešto sa neta) uvek će se sa njim odnositi sa poštovanjem,služiti ga kolačima i sokom i posle obavljenog posla udaviti sa još sto pitanja,koja su u rangu naučne fantastike čak i za njega,a kamoli za ovog što pita.
Ja - E ćao kevo,stigo sam kući,jel' me tržio neko dok nisam bio tu?
Keva - Tražio te deda Milojko,hoće da ideš da mu pogledaš nešto na kompjuteru.
Ja - Ma daj bre kevo,on nije normalan,juče sam bio kod njega 3 sata života sam izgubio,nema šanse da idem ponovo.
Keva - Sram te bilo,ima da ideš,on ti je deda i daje ti od penzije.
Ja (u sebi) - Nije to dovoljno za ovo maltretiranje...
Stižem kod dede,na stolu tradicionalno neki zlogledni kolači i domaći sok ok višnje koji je i prošle godine bio pomalo bljutav,al' jbg,žao babi da ga baci..
Ja - Kaži deda šta treba...?
Deda - Ovo neće da mi se "instratrartilra",ne razumem što neće?
Ja (u sebi) - Auuuuuuuuu biće ovo još izgubljenog života...(naglas)Gde ti je ono blokče od juče?Ajde deda,piši opet....
Čips sa ukusom čipsa
Danas gotovo nemoguće naći.Pre ćete naći sa ukusom paprike,argentiskog bifteka,posrnule svinje,isušenog teleta,musake nego onaj običan.O plazmi,i njenim "borovnicama u sosu od kajsija,jogurta sa kačamakom i vepra u kupusu na Čileanski način" ukusima i da ne pričam.