Generacija '40-'45 na plaži. Uticaj imidža i velike popularnosti istoimene grupe vršnjaka iz Kalifornije nagoni ove mladiće u duši da na plažu sa istim elanom (a bogme i kačketom, dva broja većom havajkom, tesnim spido gaćama i tri kile breskvi) dolaze već 50 i više godina, uživajući u vrelom julskom danu. Obično su nekada stajali sa simpatijom, šmekajući druge dame s perlastim osmehom, a onda utrčavali pod tuš, pa opet u vodu, razdragano daveći te iste simpatije, ne bi li im se dopali. Mrze Šedouse i ne idu na igranke. Vozili su Tomos umesto Vespe, nisu bili umetnici i filozofi, već službenici u SDK, inženjeri ili visokokvalifikovani majstori. Smeli su da popiju pivo i zapale pred roditeljima. Nisu bili članovi Partije, a bili su udarnici na radnim akcijama. Ne evociraju slatke uspomene, još uvek stvaraju nove. To i danas rade, to i danas vole, to su Bič Bojsi.

Nemoj da pogoršavaš stvari. Ne idi dublje.
Opomena očajnima i nerazboritima koji pokušavajući da reše postojeći problem prave novi, i to većinom samom sebi.

Novi trend koji je, meni bar, iritantan kao i poliranje displeja. Svi sad nešto kao nosaju flašice sa sokom ili vodom. Vade ih svakih par minuta, napiju mali gutljaj i zadovoljno ih vraćaju u džep ili torbicu.
Kako su do sad preživljavali? Ne znam... Dehidracija? Ne verujem... Niko se od njih ne vraća sa treninga.
Leti još i da razumem, ali to je postala svakodnevna pojava i u sred zime.
Da je pivska dvolitra, e to bih razumeo, Ali Rosu, Janu, Jodi ili Kolu, ne mogu.