Osjecaj jeze kad po prvi ali i 648. put poslusas Bajine Prepelice prepelice sarenijeh krila za Bozic u Visegradu. Svaki put dobijes zelju da osvojis nazad Gorazde.

A zivim sa dva muslimana u kuci.

Kad skontas da je zivot kurva, da nisi platio na mostu al jesi na cupriji.
Kad mislis da su sve ladje potonule, iako Mirko Pajcin aka Baja Mali Knindza svako jutro kaze: “Sta mogu vetrovi potonuloj ladji.”
Kad ti sve smeta, i grizes koliko si nervozan.

Onda skontas da Ćići nikad ne zove dzaba.

Ekser proizveden u lipoj našoj Hrvatskoj.

gledali ste u prethodnoj epizodi
- Šta se ovo desilo. Zadnje čega se sjećam je blijesak jarko crvene svijetlosti i od tada je sve crno. Sestro, jesi li okej?
- Dobro je, stomak me nešto boli, kao da osjetim neke leptiriće na njemu, baš čudno. Čitala sam sa cimerkom da nam ovakve stvari radi 5G mreža, astralne projekcije i slična sranja.
- U pičku materinu, gdje smo sad, gdje nam je lerdi?
- Stvarno ga nema, a maloprije sam mu plaćala peticu DS. Možda je ono najgore?
- Pao je?!
- Ne debilu, tata ga je se dočepao.
- Auuuu, onda smo najebali. I ja cu u podrum sa tobom sekice draga. Čekaj da upalim google maps, ne mogu nikako da provalim gdje smo... Nema signala, shit. Probaj ti, tebi svakako hvata signal u podrumu dok ti zakljucanoj prolaze dani.
- Baš si duhovit brate. Ček, ček... ovo nije moguće, kaže da smo u Kongu. Brate ovo nas neko zajebava, 100%, sipali su nam neku haludžu u DS, ja ne vidim drugo rješenje.
- Ma da, onaj lerdi osušeni idiot opet sere. Hajdemo prošetati, možda ga i nadjemo, a i prijaće nam šetnja.
- Hajmo, šetnja po vedrom Slaviši mi uvijek prija.
- Sis, ovo nije Balkan, pogledaj zemlju, crvena je i kao pijesak, a ona rijeka tamo nije ni Morava a ni Drina. Mozda... mozda smo stvarno u Kongu.
- Uu jebote, ja sam čitala da je Fredi iz Kvina nastupao na riječnom kruzeru koji plovi Kongom. Taman kad je zapjevao onu našu *Kongom plovi jedna mala barka* pozli mu i odvedu ga doktoru. Legenda kaze da su mu tad ispumpali pola litra sperme iz stomaka.
- Marš u podrum nazad, gdje si naučila tako da mračiš?
- To nam je tata pričao pred spavanje, zar se ne sjećaš?!
- Uuu, da. Nastavimo prema onom velikom drvetu, tamo mozemo potražiti zaklon ako nas šta napadne. Ako ne možeš hodati sestro, hajde krkače na ledja.
- Awwww, je l’ se to opet igramo Bugara s ledja? Znas da mi je to omiljena igra.
- Tiše, čuješ li? Nešto se približava...
- Plašim se bato.
-I ja sekice. Drvo je blizu kreni trčati. Ja ću ostati da im odvučem pažnju... Brzoooo... Aaaaa Hijene aaaaaa. Hajde još malo, skači na to drvo. Uhh za dlaku. Jesi okej sekice?
- Jesam brate, samo me brine kako ćemo sići sa ovog drveta i ostati živi.
- Hajde šta kukaš, posle podruma ovo je hotel sa milion zvezdica. Šš, čuješ li hijene kako trče i cvile, možda su ljudi... baciću pogled brzo. Jesu, ljudi su sestrice, spašeni smo. Mašu nam. Pogledaj.

*Bela sestra i beli brat, Slavišina deca. Sidjite dolje. Vaš Slaviša naš prijatelj. Mi vama pomogli.*

-Ajmo brate, hvala tati pa smo na sigurnom.

*Lutajući kroz do sada nevidjena prostranstva afričkog kontinenta brat i sestra su se konačno osjećali sigurni nakon dužeg vremenskog perioda. Kako su se peli prema sjeveru Konga i kako ie zemlja sve više oskudjevala biljkama tako je i njihova nada polako odumirala. Bili su svjesni da je sve ovo zamka.*

*Slavišina djeca... morate se razvedriti. Vi sa vama putem 5G mreza doveli jednog zlog duha. On svrsava na stomak mojoj mami. Ja ljut, puno ljut. Tvoja sestra mamac, ti piješ čaj. Hajde, razlaz*

- Nisam se ni okrenuo seka mi je nestala, a meni je crnkinja bujnih usana služila čaj dok mi je mazila srednju nogu pored vatre. U jednom trenutku vidjeh beživotno tijelo moje sestre i lokvu sperme na stomaku. Aaaaa kako se usudjujete crne pičketine.

*Polako sinu Slavišin, miran biti* reče glas crnog poglavice. *Tvoja sestra tri dana svrš na stomak, zli duh uhvaćen, svi srećni*

- Prošao je i drugi, i treći dan. Sekino tjelo djelovalo je sve više i više iscrpljeno. Poglavica mi reče da se ovo dešava jednom u 500 godina. Ako je zli duh prodavao droge istjerivanje traje 4 noći.
Tako i bi, pade mrak, svi ćute, na sekin stomak krenuše padati kapi bludnog sjemena. Svi skočiše i uhvatiše čovijeka bez lica.

*zli duše pokaži svoje lice*

- Ču se veliki krik, i seka se probudi od njega.
- Daj brate, opet si mi svršio na stomak, pa gadjaj sise ili facu, koliko sam ti puta rekla.
- Duga priča sis, pričam ti posle.
- Žustrim korakom išli smo za duhom do kuće na kraj sela, tamo nas je dočekala strašna slika. Zli duh je bio naš lerdi. Skočih da ga ubijem. Aaaaa pičko banjalučka, ti ćeš skrnaviti moju sestru. Crnina mi pade na oci. Sledeće čega se sjećam da su me okretali na ražnju. Ubio sam lerdija. To je bila kazna za ubistvo u Kongu.

Lerdi je bio mrtav, ja na izdisaju. Zadnje čega se sjećam je da pobinjeničke vojske siluju moju sestru, a posle biju. Mislio sam da je kraj, već sam čitao Oče naš kad se pojavio tata, nikada srećniji bio nisam.

*Slaviša veliki, vi dobar čovijek* reče vodja pobunjenika, *birajte, hoćete sina reš ili srednje pečenog, a ćerka silovana ili prebijena?*

- Pustite govno da izgori, a nju silujte i ubijte.

**Slaviša se pohotno smijao sebi u facu, njegov plan je izvrsen, dvoje djece izroda narkomana i osoba koja ih je trovala i uzimala njegove pare su mrtvi. Te noći su dijamanti bili krvave boje, jako su mi se dopadali**

Poetican nacin da kazete ribi da vam se svidja i da bi ste opstili sa njom ukoliko je to moguce.

Босански сленг за исцјепати дрва.

Српска верзија познате доскочице “сиду би јој опростио”.

Распадаш се - а не знаш зашто.
Будиш се уморан, презиреш сунце.
Будиш се у мртвачком зноју, блијед као крпа.
Немаш снаге.
Немаш воље.
Неко ти је умро.
Тај неко си ти.
НЕМАШ ВОЉЕ ЗА ЖИВОТОМ.
Више ствари немаш,
него што имаш.
Зашто?
Твоја породица каже да зна,
а ти не знаш.
Не знају ни они.
Комунизам лаже из њих.
Пропадаш,
умиреш у себи сваки дан.
Ко је крив?
Ти?
Породица?
Риба?
Друштво које је истрошено једнако као ти?
Ипак си ти крив.
Признајеш то себи.
Напредујеш - ал' у курцу.
Истрошен си и даље.
Лагано пропадаш,
Режим штедње батерије,
и даље се трошиш.
Шта рећи на крају?

Ниси ти дечко уморан,
нити депресиван,
нити несхваћен.

Ти си роба са грешком.
Ти си истрошен.

Ортак из краја који има у мозгу све рибе од 7 до 77... њихова имена, презимена, матичне бројеве, омиљену боју, кад се први пут натакла на ону ствар и све потребно.

Svi mi u društvu imamo bar jednog ortaka koji ima čupri kao da je klasik ruske književnosti - opširnu, bespotrebnu sa previše opisa i bez ikakve bitne radnje.

**Ruski klasik** je često izbačen iz svih vidova interakcije društva, osim fizičke prisutnosti, jer smara, i svi te priče već znaju kroz svakodnevno ponavljanje istih.

Ruski klasik je tu već milion godina, sastavni je dio društva, ali ga niko više ne jebe ni 2%, bio si zanimljiv - više nisi, ali ipak on mudro čeka novu žrtvu koja će se zaletiti na 896 strana opisa kako je umalo jebao kad je diplomirao na medicini.

Али мама, ја желим да будем другачији. Не желим кад извуку моју есенцију из мене да завршим у некој округлој или пластичној посуди, а касније у кантама и ко зна гдје. Желим да путујем, не желим да будем само испушени пикавац, ћик, филтер, како нас ко зове. Хоћу да видим свијет.

Сине, не будали. Знаш и сам каква нам је судбина. Како је наше дивне биљке покорио империјалистички Марлборо, прво нас упакују, разбију нам зону конфора, ограниче нас у јединствен облик и онда нас униште. Убију нашу егзистенцију. Помири се са тим, ниси ни први ни задњи са сновима и то је сва прича.

Ја ћу бити другачији мама, видјећеш. Читав свијет ће памтити опушак који је побјегао и ослободио се окова рутине.

***Пар година послије***

Мама, какво је ово мрачно мјесто? гдје смо ми то. Зар је све црно, зар нема излаза. Откад смо ми постали такви песимисти. Мама, увијек сам ти причао како желим побјећи. Помози ми мама.

Сине, видјећеш свјетло. Немој му се радовати. То свјетло није симбол живота, већ краја. Када видиш свјетло и осјетиш да напушташ ову црнину, то ће ти бити крај твог скромног и неоствареног живота.

Бојим се мама.

Знам сине.

Rečenica koja opisuje baš veliku porodicu sa mnogo članova. Članova koji su se kotili ko zečevi, a ne ljudi. Ovakve porodice nemaju porodično stablo, već porodičnu šumetinu.

Da je pošaličar biti lako - pošaličar bi bio svako.

Za početak, morate razlikovati pošaličara od svih varijacija osoba koje vole da iskazuju humor kroz oblike u kojima se manifestuje. Pošaličar ne iskazuje humor. On svoju mentalnu retardaciju manifestuje kroz pošalice primjerene za uzrast do 2 godine... gdje je "Gu-gu-ga mamino zlato" smješno ukurac.

Malo ga pretjerah. Pošaličar baca šale čiji je maks domet 5. razred područne osnovne škole Vaskrsije Brentašević na Sokocu. Ali zbog toga mu se mora odati priznanje, on je dosledan svojim pošalicama od petog osnovne i ne mjenja ih.

Ali ipak, koliko god pošaličar bio glup ko muški bezobrazni organ, da nisam intelektualac rekao bih kurac... nekad njegova glupost može oraspoložiti osobu, ili par njih. Čisto kad je moralana dekadencija metastazirala ko rak na okolne organe, pa fora sa osam zvuči prihvatljivo u tom trenutku.

Pošaličar je onaj ortak koji ne jebe, ponosi se time, ali misli da je najveći kralj u društvu jer razbija sa humorom... NE!

Увод у генгбенг порњаву.

Pomalo liči.

Bilo koja snajper bakuta iz komšiluka, sve vidi, sve zna, a predviđa i budućnost po potrebi.

Kulturan način da svojim roditeljima saopštite da ćete uskoro postati otac.

SInonim za dobar analni seks. Primanje u rč takoreći.

Ономатопеја пар узастопних удараца у бубањ који означавају крај управо изречене шаљиве мисли илити пошалице, или мисли којој је на путу ка шаљивости пукла гума, или све четири одједном.

-Гледа у нас, ћутите.
-Добро газда.
-Е нећу.
-Мали зачепи, ово нам је задња шанса.
-Ко си ти да ми наређујеш?
-Мали зачепи, упишаћу се опет у гаће онда нам је стварно крај.
-Добро.
-Добро.
-**Колега Поповићу, јесте ли завршили разговор са вашим имагинарним другарима?**
-Како ви знате за Нихата и Јармила?
-Ми све знамо колега Поповићу. Пратимо Вас, странка вас прати.
-Е супер, Када ме већ пратите, знате гдје живим. Има испред неки стари тросјед, да га помогнете помјерити. Боли ме десно раме од чишћења снијега, не могу ја.
-Ви мислите да је ово шала?
-И више него мислим. Далеко је мало да је ово 28. разговор за исту ствар.
-И шта сте научили за овај 29. пут?
-Ништа.
-Која је ваша омиљена боја?
-Тегет плава.
-Погрешан одговор. Напустите салу.
-Не не не, ево да видим шта мисли Јармило.
*(реци црвена, реци црвена)*
-Да није можда курчина?
-Колега Поповићу, задња шанса!
-Нихате, брате, помагај.
*(црвена јебо ти бог матер глупу!)*
-Мој коначан одговор је под Ц) Аутостоперски водич кроз галаксију.
-Ооооо, имамо мангупчића овдје. Стража.
-Хе хе, матер ме таквог изродила. Немојте мислити да вас лажем, али се добро сјећам кад сам склизнуо из пичке. Фина је то пичка била, топла.
-Колега, рођени сте на царски рез.
-Оооо, ви ћете мени матер тако скрнавити.
-Ви ћете нама Додика и Републику српску. Водите га.
-Добро добро, црвена, црвена.
-Шта са црвеном?
-Боја љубави хе хе.
-Водите га.
-Желим да искористим право на последњу жељу.
-Реците...
-Запослите Нихата и Јармила кад мене већ нисте.
-Водите га.