riffraff
riffraff·pre 6 godina

Only dead fish go with the flow

Али мама, ја желим да будем другачији. Не желим кад извуку моју есенцију из мене да завршим у некој округлој или пластичној посуди, а касније у кантама и ко зна гдје. Желим да путујем, не желим да будем само испушени пикавац, ћик, филтер, како нас ко зове. Хоћу да видим свијет.

Сине, не будали. Знаш и сам каква нам је судбина. Како је наше дивне биљке покорио империјалистички Марлборо, прво нас упакују, разбију нам зону конфора, ограниче нас у јединствен облик и онда нас униште. Убију нашу егзистенцију. Помири се са тим, ниси ни први ни задњи са сновима и то је сва прича.

Ја ћу бити другачији мама, видјећеш. Читав свијет ће памтити опушак који је побјегао и ослободио се окова рутине.

***Пар година послије***

Мама, какво је ово мрачно мјесто? гдје смо ми то. Зар је све црно, зар нема излаза. Откад смо ми постали такви песимисти. Мама, увијек сам ти причао како желим побјећи. Помози ми мама.

Сине, видјећеш свјетло. Немој му се радовати. То свјетло није симбол живота, већ краја. Када видиш свјетло и осјетиш да напушташ ову црнину, то ће ти бити крај твог скромног и неоствареног живота.

Бојим се мама.

Знам сине.

Марко је вадио последњу цигарету из своје кутије Марлборо тач шестице. Таман се спремио да је запали али му је пажњу привукло нешто напољу. Била је то незапамћена олуја. Бујица је текла улицом, сјевало је као на прес конференцији када фото-репортери упере блицеве у Александра Вучића. Повуче два дима и никад јачи гром не потресе његов живот. Преплаши се и баци пљугу на улицу.

И даље живу цигарету носила је бујица, ко зна гдје. Није завршила у пиксли, нити у канти за смеће. Путовао је, ријечни туризам ваљда.

У дјелићу секунде док киша није угасила његову жарку и док дим није сасвим нестао чуло се само: "Мама успио сам, нисам као сви, путоваћу", али мама му је била мртва и испушена, као и он... само што то у том тренутку није схватио.

11
+6

Komentari