Preko potrebna služba na pojedinim fakultetima koji su po nivou obaveštenosti prešišali i Koštunicu. Za njih su sva pitanja retorska i ''nisu u njihovoj nadležnosti''.
Zato, studenti, lutajte za odgovorom. Ako ne znaju šalteruše, idete do sekretara, ako i on ne zna (a sigurno neće), pitajte šefa katedre... On će vas 'proslediti' prodekanu za nastavu, koji, naravno, radi samo prvog petka u mesecu od 12 do pola 1, a igrom slučaja, trenutno je na bolovanju, pa pomoć možete potražiti od dekana lično koji je, gle čuda, otputovao na Zlatibor na seminar. Na kraju vam ne gine šalteruša i po ko zna koji put rečenica: ''Dečko/Devojčice, vi'š da piše do 1, dođi sutra!''
Ono što naši organi za varenje očekuju nakon višečasovnog verglanja u prazno. U jeku pobune i bitke za opstanak, samo ih jedno može umiriti - hrana.
tanko crevo: E, brate, kakav ti je učinak za danas? želudac: Pola jabuke, 3 ovsene pahuljice i 2 gutljaja ceđene pomorandže. Tuga... tc: A neko rebarce, pečenjce? Sarmica? Da nije post? želudac: Ma, dijeta neka šugava, ubi me kiselina... Umislila gospođica da je debela, a može rebrom oko da izbije! tc: Joj, bedak... A ti, debeli, kako ide? debelo crevo: Ma, smorio sam se k'o plovak, ništa već 2 dana, mrka kapa... tc: Auuu, zadnje vreme došlo... 'Ajmo, momci, krčite, zavijajte na sav glas! A ti, lutko, ubaci nešto u taj kljun, neće onaj tvoj drvoseča da legne sa pritkom u krevet! Nemoj da se sad vežem u čvor, ščula?!
Kasno Marko na Kosovo stiže. Imao si šansu, nisi je iskoristio. Sad ne vredi plakati, više sreće u narednom izvlačenju.
8:30 - (budi se) Nemoguće! Ovaj krš opet nije zvonio! Pola sata! Samo pola sata, kako da stignem?! Požuri, budalo! 'De su mi čarape? Joj, na šta ličim... Nema veze, idem čupav, ne idem na izložbu. Imam žvaku, znači, zube ne perem, super! Šta još...? A, da, pantalone... Mogu i ove prljave, ionako pada ova kišurina odvratna, mesec dana ni kapi i sad je našla da pada! 8:40 - Eno ga bus! Majstore, čekaj! Alo, bre, stani! (bus odlazi) Ništa, trči, Marko, trči! Joj, ako zakasnim... Zbogom, glavni grade, zbogom, živote noćni... Zdravo, njivo i motiko! 8:50 (sav mokar i iznemog'o od trčanja) Taksi, taksi! Izvinite, može do konja? Hitno! - Izvini, dečko, ja da palim kola za 500 metara neću, posebno ne po ovom jadu od vremena... - Ali moram da stignem do 9! - Pa ti potrči malo... - (u sebi) Pu, mamicu ti tvoju... (nastavlja da trči) Još 5 minuta! Možda i oni zakasne. Pomozi, Bože, samo da stignem, sad pomozi, postiću i sredom i petkom! - Ćao, je l' voliš pozorište? - Ne volim! Odakle se samo pojavi?! Ma ko je sad? Alo, kevo! Ma žurim sad, zovem te kasnije. Nisam pokis'o, imam kišobran... Dobro, dobro, ćao! 9:02 - Izvinite, profesore, mogu da uđem? - Žao mi je, kolega, počeli smo pre 2 minuta. - Ali ja... - (odmahuje glavom) Proš'o voz kroz kukuruz, kolega, žao mi je, stvarno... - Ali molim Vas da mi date... - Vidimo se u sledećem roku, kolega... . . . - Majstore, ideš preko Donje Trbojevice?
Dinar zlata vredan. Najveći kapital. Za mlade ljude - svoj komad hleba, krov nad glavom, prozor u svet i karta za lepšu budućnost.
- Da ti majka nešto kaže... Nemoj da prođeš ovako k'o ja. Celog života kuvam, čistim, perem, peglam. Gde sam bila - nigde, šta sam videla - ništa... Lepo ti završi školu, zaposli se, imaj svoj dinar i Bog da te vidi!
Jedino što vam preostaje da kažete nekome ko uporno pokušava na nađe izgovor i opravdanje za svoju lenjost. Ma koliko banalan bio, taj razlog uvek postoji i dovoljan je da prekine svaki dalji razgovor, pokvari vam planove i natera da se ugrizete za jezik. Da, lenjost je gora od bolesti.
Osoba A: I dobro, što sad nećeš u grad kad smo se dogovorile? Osoba B: Pa, ne mogu... Šta ako on bude tamo? Osoba A: Pa šta? Raskinuli ste pre 4 meseca i ti sad imaš novog dečka. Ajde, ne budi takva... Osoba B: A vidiš kakvo je blato napolju, isprljaću svoje satenske cipelice... Osoba A: Ma, idemo taksijem, kako ćeš isprljati, daj... Osoba B: Ipak ne mogu, nisam oprala šiške... Osoba A: Pa šta si radila od jutros? Operi ih sad, to je 5 minuta posla, evo, čekam te. Osoba B: A kako da operem kad sam namazala nokte? Joj, još je ovaj i puk'o! Ne, nema šanse sad... Osoba A: Bravo, živeo razlog! Znaš šta, nemoj da ideš, idem sama. I ni slučajno ne izlazi iz kuće da ti kap kiše ne razmaže maskaru koju si stavljala pola sata, molim te!
Ekvivalent izrazu ''Neće, neće, pa stane'' u emotivnom smislu. Biti sam kao panj. Potencijalnog partnera ni na vidiku. Čak i da se pojavi neko, veza potraje k'o rosa u podne. I tako u krug.
Česta reakcija i komentar muškarca kada čuje koliko je para njegova lepša polovina dala za novu frizuru.
Muž: Pa, dobro, ženo, 'de si ti dosad? Žena: Kako, dušo, gde sam? Pa, rekla sam ti da idem kod frizera i da neću dugo... Muž: Dobro, samo 4 sata, nije dugo, nije... A kol'ko košta taj luksuz? Žena: Baš nije mnogo, samo 4 500, Caca spustila cenu, kaže, naše smo... Muž: Šta kažeš?! Pa, za te pare, bolje da si glavu promenila! Eee, blago meni, džabe radim... Žena: Kako mi dobro stoji ovaj paž, vidi kako su mi jagodice došle do izražaja... Muž: (odmahuje glavom u stilu ''Ne vredi, dižem ruke.'')
Izuzetno prometna soba/prostorija, posebno u studentskim domovima. Nekim čudom i ničim izazvani, ljudi imaju potrebu da svrate baš u tu sobu, u po dana i noći, čisto da se jave, telefoniraju, provere svoj mejl, pozajme nešto, popiju dve-tri kafe, posede malo (čitaj - 4,5 sati) i odu, na kraju. Dok trepneš, gužva kao na autobuskoj stanici.
Cimerka 1 ulazi u punu sobu, ne vidi se prst pred okom od dima, žagor, galama, ne zna se ko pije, a ko plaća... Cimerka 1: 'Kakva je ovo gužva svaki dan, bre, ko na autobuskoj stanici! Cimerka 2: 'Cimi, nije to što misliš...'
Svojevrsno stanje duha. Nema čak ni zatišja, a kamoli bure. Kreativni deo bića je ušuškan i uljuljkan, ideje su zaspale, inspiracija nestala. Teško je probuditi se. A alarm zvoni, neprekidno...
Trgni se, čoveče, iz zimskog sna! Da ne zakasniš...
