Neizostavni deo enterijera jedne prosečne porodice, na čelu sa domaćinskom gromadom. Period života sredovečnog gospodina pre prelaska na orijentaciju pomoću Dnevnika. Idealno vreme za izbacivanje negativne energije i nagomilanog stresa. Zamena za opuštajuću masažu Kineskinje ilegalke.
Okidač „Dobro veče“ označava početak dvadesetak minuta epsko-lirske ljubavne drame u kojoj okrugla izraslina iz fotelje pokušava proći kroz četvrtasti ekran.
- Dobro veče! - Ajde više! - Prva igra je slagalica. I vaša slova su č, k, i, p, a... - Ha! Pička! Reč od 5 slova! Jebem! - A sada, moj broj. - Ma kako ne vidiš?! Alo! Ima li koga na poziciji plavog takmičara?! - Vaš broj je minus 435, to nažalost nije dobro. - Njegov je broj Laze Lazarević! Ako ga nema, ja ću mu ga dobre duše dati! - Sledeća igra je skočko! - Ne samo četiri iste, nemoj. Jeo sam masno za ručak... - Četiri srca. - Četiri srca?! Četiri?! Ja bato moj, posle tebe ostadoh i bez ovog polovnog! - Četiri pika. - Prekini! Prekini! - Četiri... - Devedeset i četiri! To će ti trebati kad izađem sa urgentnog! Ženo, lorazepam! - Omiljena igra naših takmičara, ko zna zna! Prvo pitanje... - Ajde bre, ide latinski ili grčki, violinista, slikar, Pedro Almodovar, fudbal. Promeni Milka! - Za koji fudbalski klub igra Aleksis Sančez? - Javi se! Stisni taster! Ajde! Upri u njega! Ne znaš?! Bože me oprosti. Važno da znaš nekog tamo Rusa što je napisao Tihog i dona. Odakle je onda Prle došao...? - Poslednja igra za večeras, asocijacije. Birajte polje. - A jedan. Dalje. - B tri. - Ma imate li vi imalo mozga?! A dva bre! Tako. Životinja i lešnik, hm. - Da nije možda majmun? - Veverica je, pička ti materina! A majmun si ti! Đe si vido da majmun reklamira cipiripi?! - Alkohol, Rusija, krompr, hoćete li da probate konačno? - Tekila? - Ženo! Zovi Peru Grobara. Nek počne da kopa...
Inicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno uskladištena osećanja, mirise i slike. Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom, kao magijom, zatvore načinjenu štetu.
*Da se razumemo, nisam romantičan uopšte, ali, jutros je, pravo niotkuda, na moje rame ateriralo perce neke ptičurine, gadljivim pokretom sam pokušao da ga stresem sa ramena, a ono se uskovitlalo i pravo meni pod nos, zagolicalo me i odjednom osetim dodir onog čuperka...i ukapiram da miris njene kose, kao eho odzvanja u meni već godinama, a nisam siguran osećam li ga u nozdrvama i nosim svuda sa sobom, pa je možda to razlog zašto odavno sebi nisam kupio parfem ili ga, da zvuči još luđe, čujem kao šuštanje jesenjeg lišća pod đonovima..Ih, mirise čujem? Biće da ludim..ne, ipak čujem njen glas, ali, zaboravio sam njegovu boju, zaboravio sam te površne stvari, ali znam da je boje maslačka, golica me njen pogled dok joj objašnjavam stvari koje zna, ali uživa u tome da joj ipak pričam, smeškam se, jer je skoro već deceniju nosim na ramenu iako ona to ne zna, sve što radim, radim posmatrajući se njenim pogledom i... Molim? Da, četvrt praznog i jogurt, molim Vas.*
Jogurt nikad ne možemo popiti do kraja. Čak i kad mislimo da je flaša prazna, uvek se zbog svoje gustine, određena količina zadrži na unutrašnjem zidu flaše. Vremenom, pod uticajem gravitacije, ili jednostavnim mućkanjem te dragocene kapi padaju na dno, koje sipamo...dosta bar za trećinu šolje. Malo je, ali bar jedan zalogaj bureka ili kifle neće biti suv.
Možemo valjda i mi...kao najobičniji jogurt, kada mislimo da nema više ničega u nama, kada smo prebijeni, siroti i demoralisani, da se dignemo iz letargije i pepela...Finalni napor, do postizanja ciljeva.
Stilska figura kojom se kamuflira nepoštovanje komentarisanog.
-I kakva ti je ta koleginica? -Baš je šarmantna, načitana, prosto pleni, toliko toga pametnog se može čuti od nje. -Ne moraš biranim rečima. -Onako, i nije neka pička.
Ovo obično kažu osobe koje rade neke stvari na koje ih niko nije naterao, a za koje misle da su krucijalne za opstanak univerzuma.
-Cimeru,pa kakvi su ono posteri u mojoj sobi? -Primetio sam da ti je soba malo beživotna, a i ti si mi nešto ufitiljio. Pa ja ne budem lenj, iskopam tu nešto i zalepim! -Pa da brate, ali poster Borusije Dortmund sezona 97-98 i originalne postavke serije 'Zvono kao spas'...I otkud Jelena sa dva L i Đorđe David na istom posteru?
-Zdravo,komšo! Znaš onaj novi što se uselio u sedmicu? Na prvi pogled fin. Meni malo mrčkav. Ne budem lenj,raspitam se kod Bože u SUP-u...ispostavi se da je bio 20 dana u Maroku. Šta on tamo traži...Ili prodaje naše tajne Marokancima, ili švercuje neke opijate! -Pa konsultuj Vikiliks, garant ga spominju.
-Znaš onu što smo vid'li u klubu, a nisam smeo da joj priđem. Ne budem ti ja lenj, učlanim se u grupu 'Tarzanija klub' gde smo bili. Pogledam slike za datum taj i taj. Vidim sliku njenu s drugaricama, drugarica tagovana, ona nije. Udjem na profil drugarice...3450 prijatelja. I jedan po jedan, nađem ti je ja tu oko 2h...Jebi ga preziva se Žariprčić. - ...
Glave zabodene u kosmičke dubine šanka, zgrčenih ramena, sa obe ruke na svojoj čaši. Već je tu kada dođeš na kraju svog radnog vremena, ni barmen ne zna kada je tačno došao. Bitno je da je već tu i nadrkan. Toliko mu sve ide na kurac, da mu je već i svejedno. Kada te već po defaultu drka sve što jeste, kako išta da te izbaci iz takta? Stići do Temišvara preko Osloa, pronaći smiraj u senzorima utrnulim od stresa. Jason Statham, samo sa vešalicom u guzici. Aktovka, raskopčana dugmad na gušećoj uniformi kapitalizma, razuđena fotografija dece. Tvoje neiskustvo u nadrkanosti i eksiranje viskija bez hleda nakon neugodne svađe na poslu gotovo zasmejavaju njegov martini. Kada si upoznavač, ni alkohol te više ne radi, ali si previše sjeban da bi ga kategorički batalio - ne pušiš, jer čak i čibučenje zahteva izvesnu organizaciju i pozicioniranost trenutka u odnosu na pređašnje i dolazeće. Nakon tvoje treće prozivke šankera, on spontano dobacuje nešto toliko kul, da to više i ne zvuči kul. Štaviše, zvuči klingonski, značenje tumačiš situaciono. Pruža desnu ruku ispod leve nalakćene na šank. Prezime. Ime, prezime. Spoznaja obostranog umora od prezira, radost što da prezire ume još neko. Vodi te kući, jebe te tako da ti Tarabići đuskaju pred očima, nestaje u trenutku kada ti polako pada na um da bi bio čestit otac. Nije on želeo da te kara, to je neminovnost oplemenjena izuzetkom društvenih konvencija. On ima misiju, ti imaš seks i grad. Za tebe je takav susret u raskoraku sa svime što je prethodilo, dok za nadanje ostavlja premalo štofa. Za tebe je to presek, za njega stanje. Ti čekaš Gospodina Pravog, on ga plaća dva puta nedeljno da mu čisti gajbu.
Vozim se kući na zadnjem sedištu auta, veče pre toga se posvadjao sa devojkom, ceo dan se nervirao na poslu, matorci me mrače da sam debil što sam pauzirao godinu, hiljade misli kroz glavu i onda na radiju čujem svoju omiljenu pesmu i kao po automatizmu pojavljuje se osmeh na mom licu i pocinjem da pevam zajedno sa pesmom. Skrećem pogled sa asfalta na predivne hektare prekrivene suncokretima i shvatam da problemi nisu ono što čini život, već da su problemi sve ono što ne čini život... Ovo je bio samo još jedan predivan dan!!!
Opšte je poznato da Japanke ustvari kukaju kad ih oni sa močugama heftaju u porniću, dok sve ostale dive to rade na sasvim drugačiji način. Stoga i izraz koji opisuje ljude koji kukaju, tj kukumavče za sve živo.
Ortak prazna gajba, žurkica...
- E ljudi samo pazite na pločice, španska keramika, ubiće me moji ako zaserem nešto - Sine, sam rekao da mi ne userete vece šolju, idi povraćaj u komšijsko dvorište!! - Vidi ga ovaj, alo ne pišaj u lavabo mentolu! - Kako ću kad Šomi peglira u šolju?!?! - Aj vas dvoje se jebite u drugoj sobi, to mi kevin i ćaletov krevet! - Ostavite mi mačku na miru, koj joj kurac radite šat, dal ste bolesni! - Divi ga vajo, pa jel moraš da prosipaš te gricke po krevetu?!
Aj bre šta kukaš ko Japanka u porno filmu, zezamo se!!
