Obećana zemlja za fudbalere iz naših betonskih liga.
Otac: ''Mali, man' se tog fudbala, nema vajde od toga, nego ti lepo u'vati onaj alat u šupi i kuš na neko gradilište...''
Sin: ''Ćale, nemo' da daviš s tim. Za koju godinu ću u Luksemburg pa da me vidi Bog.''
Otac: ''Aha, 'oćeš, 'oćeš, to pričaš već 10 godina. 30 godina si nabio u dupe, još uvek veruješ u to. Kramp u ruke i briši.''
Sinonim za ''jakog'' dilera čija je roba rasprostranjenija od hleba lokalnog pekara Miće.
Besciljno lutanje dva ortaka. Najednom, ulicom proleće neka aždaja od automobila.
A: Brate, jesi li video ti onu Bembaru?
B: Ma jesam, to je Srkijev BMW.
A: Pa čekaj, čime se on bavi, odakle mu love za takva kolica?
B: Ma goni ga u... Gori je od Mendeljejeva, diluje ceo Periodni sistem elemenata.
Onaj koji sipa vegetu na meso pre kačenja u pušnici.
Natprirodna pojava za većinu ljudi ove izopačene zemlje. Neki su probali da, u naslovu navedeni pojam, probaju da ga izvršavaju, da se bave svojim životom, ali im nije uspelo. Ja sam eto naučio greškom, svojom greškom.
Kao što sam odavno napomenuo, živim u Kovinu, malom gradu u Vojvodini, na obali Dunavi. Da znam, sada ćete svi u glas pre nego što i pošaljem ovu definiciju:
''Hahaha, gle' ga ovaj ludak... Ludnica Kovin..i sl.''
A eto, meni je ta ludnica pomogla u nečemu, veoma korisnom u životu.
Kuća mi je nedaleko od ove neuropsihijatrijske ustanove, i često prolazim pored njene ograde. I tu je uvek bila tišina, ma ni mušica se nije čula. Međutim, jednog zimskog jutra, prolazim ti ja pored ove specifične mentalno-geografske institucije i čujem iz dvorišta:
''13, 13, 13, 13, 13, 13, 13, 13, 13, 13, ... (i to svi u glas)...''
I mene je žarko zanimalo šta li je to, zbog čega svi u glas? I što baš trinaest?
I na onim zidinama, nađem ja rupu u zidu, malu, dovoljnu da mogu da navirim. I pogledam ja kroz tu rupu a posle nekoliko sekundi jedna budala, jedan ludak, psihijatrijski slučaj, provuče neki štap kroz rupu i ubode me u oko, a onda su svi unutra krenuli u glas:
''14, 14, 14, 14, 14, 14, 14, 14, 14, ...''
I tek tu mi sve beše jasno.
Posle cepanja drva iscepaju i panj. Greota da se ostavi.
Najtraženija stvar u kući.
-Gde je daljinac?
-Neam pojma.
-Kako bre nemaš pojma, stalno ga nađem kod tebe u ormanu?
-E aj ne smaraj, stvarno ne znam gde je. Idi vidi kod komšije!
-Ajd' idem... Ček' bre šta će kod komšije?
-Pa ne znam ja. Prekjuče si ga odneo kod komšije samo da uveče ne bih mogla da gledam šta hoću pa si ga posle tamo i zaboravio.
-A da jeste. Sad ću da vidim kod komše, ali prvo da proverim da nije u korpi za prljav veš.
Prvo pitanje koje postaviš kada sa nekom devojkom igraš istina-izazov.
Mešavina votke i vinjaka.
Pod 1: Doći na slavu kao pravi vernik, dakle kupiti flajku vina i eventualno kafu i ratluk.
Pod 2: Čestitati svim ukućanima i uzeti kašiku žita jer je tako red.
Pod 3: E tu počinje najbolji deo. Prvo ide meze. Njega samo malo čalabrcneš čisto onako, da se zagreješ. Zatim, ide supa. Sipaj samo jednom, jer ako sipaš dva puta, domaćin će pomisliti da si došao sa robije. Zatim, na red dolazi sarma. Uff, srpska domaća sarma. Ali, ne loži se sipaj dve, tri sarmice jer ono najslađe tek dolazi: PEČENJE!
Pečenje(morao sam da ga izdvojim, jer otprilike zbog toga se i ide na slavu):
Jede se polako. Dakle, moraš biti umeren i skoncentrisan. Prvo uzimaš rebarce, nikako krtinu. Krtina ide na kraju, da oplakneš želudac. Ako su na slavi samo ortaci onda pojedi što više možeš, a ako ima i drugih gostiju, onda polako, ćapaj rebarce po rebarce. I na kraju, sve ovo zalij sa pivom. Izbegavaj kolače i torte, jer slatko goji.
Imati seksualni odnos.
- E Majo, hoćeš da se odnosimo?
- Ne razumem te...
- Pa mislim da se krešemo ko zečevi!
- A tooo....more odnosi se ti sa tvojom kevom znaš!!!
Stojiš na ulici, tačnije ljuljaš se, gledaš u bilbord i čekaš da krene reklama.
Rečenica koju kažemo kada nam se ne sviđa koliko imamo kilograma.
A: E ček da se izmerim, poslednji put sam se merio kod Žileta na slavi...
opet A(nakon desetak sekundi): I breee, ova vaga ništa ne valja! Pa kod Žileta sam im'o 112 kila a gle sad 135....