To ti je recimo deo šume na planinu il brdu gde imaš svoju među recimo izađeš sa geometra sa džipčetom do čardaka gore i izmeriš gde je tvoje i postaviš kočeve i onda ne može Pera Čuljko dizlazi gore u drva i da krade drva iz tvog zabrana majke mu ga nabijem lopovske.
Kraj sedamdeset devete, sećam se bilo jesenje vreme al padala neka kiša jebemu gajde, veli meni Perica šumar, kaže, živko, seče ti neko zabran danima ja pokušavo da ga uvatim al nikako da ubodem vreme dizađem gore da vidim ko je, ja mu kažem ništa se ne brini ću nateram radu da mi spremi jelo i diziđem gore neki dan da vidim ko je. Neki dan se ja spremim, rada skuva pešes jajceta, dovatim podajat malo od ovna što ostalo od slave svete petke, radina slava pa smo sekli kolač, otiđem ti ja gore, otvorim šiše s rakiju što sam pono, zamezim, malo sira, malo ovan, malo jajce, ništa se bide ceo dan, tu zadremam, kad se probudio pao mrkli mrak, te ga čuje se traktor, kigoć ono freza trtrtrtrtrtrtrtrtr, ja reko sad si dolijo usta te jebem, po noću ideš da kradeš drva, ja na asip, Sića tera onog njigovog tomu vinkovića, stiso kuplung niz brdo, ko da beži od anđama nekih. ja kažem sićo gde si pošo šta je bilo, kaže, beži živko, uvatio me mrak, video sam vile kako igraju gore kod turske kule. Nemo me zajebavaš, meni pričo otac kad sam bio mali da imaju vile al ja ih nikad ne vido, kaže ajde sa mene u selo će te probodu će najebeš. reko neka neka, čekam da vidim ko mi krade drva iz zabrana, dete da mu jebem, kaže pera čuljko je, vido sam ga prekjuče kako seče, al reko mi da ti ne pričam, ajde sa mene u selo, ne smem sam sve sam se usro. ja reko dobro, jebaću mu dete, sedo na traktor, kad ono zasmrde neka balega recimo ko govna neka, reko šta je ovo, kaže sića usro sam se.
Sipi malo, suni lečka, meti tu rakiju, šta si se stiso. Recimo može za rakiju vino može i za pivo ako se ne uzima zidarac ispred prodavnice kod Slaviše ili Pere Živanovog pa se skupi narod i onda iskoristiš izraz da bi rekao da sipa malo više.
- Će popiješ nešto
- Daj kajsiju
- Kaži kad da stanem
- Sipi slobodno
- Kaži kad da stanem
- Meti još lena
- Kaži kad da stanem
- SUNI LEČKA PIČKA MU MATERINA, neće dumreš ako mi sipeš punu čašku
Ni malo. Uopšte. Uveliko rasprostranjen među starijim ljudima na selu, pogotovo u južnoj Srbiji.
- Otiđosmo Milun i ja prošli vikend u Čardake gor na vr u skremboš da naberemo, kad se mete zejtin i sirće lepše od kupusa dušu dalo. Kako se mi popesmo, tako sljušti kiša, mi pod jedan orah, kisnemo, al nije strašno, pojesmo one paštete i mesni narezak što pono on i kiša prestade. Đa mi uz potok, ono pored obale poraso vrganj. Kaže on duberemo, greota da propadne a vrganj kad se mete u tiganjče sa dva tri jajca lepše od pečenja. Đa on niz obalu, opanci se okliznuše, neko blato il se neko posro, ja ne vido, on niz obalu, frrrrlj, icepa one vrganje, razbi se ko pička dole. Ja reko deću sad da ga spuštam u selo on će da šepa, al jok bre, veli ič ga ne boli. Pope se gore, otiđosmo do livade u Čardak, al đoka, ič skremboša nije bilo. Lagao Ljubiša savin, oči mu ispale dabogda.
Svakako recimo jedan od pevača svetsko nadaleko poznat koji je recimo imao stotine i stotine hitova, pevo po diskotekama u evrope recimo po inostranstvu, balkanu australije
Recimo ja pamtim njigove početke kad je nastupao po jasike, beloj vodi kafanama i uopšteno pomoravlju. Posle se dovatio sa draganu mirković i priča se po kafanama da su se dovatili sigurno par puta, al ko će da ga zna. Pamtim kad je zoki dono iz inostranstva ogroman radijo oni to zvali tad stub muzički i sve lepo radilo slušale se tu razne pesme recimo tozovac ili miroslav ilić. Unuk tad možda godinuipo imo nije više ljubi ga deda i redovno mu puštala snajka dok recimo ide da napoji svinje pa se recimo oklizne na govna i padne da dete ima sa šta da se zanima ona mu tako pusti ninove pesme i on se samo smeje i igra i peva, ljubi ga deda. I jedared sam ispod stanikine kuće u šljivak čuvo ovce, otišo u penziju, zoki otišo za onostranstvo a snaja i njigov sin kući i ja se vratio sa ovce nabio ih u štalu popo se u kuću, čujem dete vrišti. ja u sobu a on onako uplakan sve mu sline na nos izašle, kažem šta je bilo blago dede? kaže neće peva nino. šta reko neće peva, ja dotvorim da promenim stranu na kasete, pokazo mi zoki kako, moro sam da se moderizujem polako devedesete su to eeej. ja otvorim onaj kadanac za kasetu unutra kafa i šećer. i to ne u pakovanje, ko ono što moš u zadruge da kupiš nego prosuti kafa i šećer. kažem šta si radio ovo blago dede, kaže hteo da kuva kafu ninu što mu pevao, sreća pa nije sipo vodu da je ubije struja dete daleko bilo.
kako je pametan bio ljubi ga deda kafu da kuva ninu pa sipo u radijon al ga zoki ubijo ko pičku od batina što mu sjebo taj stub muzički
To ti je kad odeš na primer na neku reku ili jezero ili baru ili močvaru i onda recimo imaš raznih načina, sa štap, sa mrežu, sa dinamitom, sa viljušku po noću, al onda ti na primer treba recimo neka lampa velika kad se šetaš po reci i uperiš lapu recimo vidiš šarana recimo kako spava ili smuđa, pa ga probodeš sa viljuškom po leđima i on umre. A to je jedino problem što zna viljuška da ga prepolovi na pola, al lakše posle da se izvade ona creva i recimo govna i te ostale iznutrice.
Otoč, letos, zidali smo vc kod crkve, da recimo kad je vašar može narod da ode da se ispiša, da ne mora i milanove kupine da se zavlači, jer su kupine pored nasipa, kad prođe neko skola, recimo beogradske tablice, sve se vidi. I razmišljamo se šta duzmemo da jedemo, kaže milan vaška juče smo kupili pola kila one salame kiseljuše, ajde danas da raspalimo roštilj, kaže ajde šta ćemo, kaže didemo da vatamo ribu šakački. Ajde reko. Otidosmo mi, zagazismo, bilo nas dosta, od starijih, belja, milan vaška i ja, bio mali vučko i još neka dečurlija od ovih buvinih. pono mali soćin čuvarku i da ve ne lažem, šakački smo uvatili jedno tričetiri kila. bilo solidno, al rekli, da ne rasparujemo vatru dok ne bude puna čuvarka. mi taman ispod tidžicke kuće dole na krivinu kad se neki ćelavi dere sa sve fotoaparatem u ruke, kaže stante, čuvari, svi ovamo. reko da me uvatiš za muda moja debela, dado ja onem soćinem čuvarku, spičio iz reke niz onaj putić pored tidžicke avlije, pravo u njino dvorište, tu s babu, objasnim joj, kaže saće ona da stavi kafu. a milan vaška mi bio najžešći, kako vido čuvare, okrenuo se i počo da trči uz reku, kigođ ono oni gušteri kad trče po vodi, noge mu mlataraju, na dodiruje dno reke, samo po vodi piči i pobeže.. vučko pobego kroz kukuruz, sve se raseko jadan, kaže nije mogo tri dana posle da spava na leđa kolko ga bolelo...
a mali soćin upao u koprive, ako, kuj ga jebe kad zna da seče znakove po putu sa onim andrinim.
Svako od nas ima makar po jednog druga Radisava Stanikinog koji recimo vodi često krmaču u selo da se bukari ili recimo kad treba da se kupi seno ide u nadnicu kaže da mora u sred branja kukuruza da ide da sere pa ode po četrespet minuta nema ga nigde i onda se vrati i laže da ima proliv
Eto naprimer sećam se kad se moj Zoki krstio šeset devete, sve sam kupio, Rada nije bila kod Baće u Popovu, spremila i ona sve gozbu recimo pečeno pile i zaklali ovna, znaš kakvog ovna, imo je devedes kila, ko tele bre. I par nedelja pre krštenje, odem ja kod Stanike dobar dan dobar dan jel ti Radisav tu, kaže ete ga u podajat, kruni žito, ja u podajat dobar dan dobar dan, došo sam da te pitam da mi krstiš Zorana. Oću veli on, al kolko će me to izađe? Kažem ja ništa, dobiješ i bačvicu rakije tako mu velim pošto znam da on oće ponekad da popije kad ga Stanika ne gleda, mnogo zajebana žena bila, moro na vma šesetpete da se operiše jer ga lupila trupcem po glave, jer ga uvatila za Goricom Lendinom. Ništa, ugovorimo mi vreme i mesto, kod mene u veliku sobu, pop Sanda došo, bog da mu dušu prosti, došli gosti, al nema ti Radisava. Otrčim ja, Stanika stenje u podajat, ja velim šta je, kaže dođi, drži me, ću ga ubijem, ja u podajat, ona već digla trupac da ga ubije, a on pijan leži pored bačvice s rakiju. A Radisave sad si me zajebao i nikad više velim ja tako sebi. Otiđem kući, reko pope Sando taka i taka situacija, ti mora mi krstiš Zokija. Kum da ni bidneš. Veli on, pa ne mogu, ja sam pop, ja velim, majke ti ga u pičku nabijem, kumstvo se ne ubija, krsti ga sad da ne punim pušku. Iskrstio ga on, zoki izraso, lep dečkić bio, završio trogodišnju trgovačku, radio u šećeranu u Beograd, tamo gde ona firma u porodično blago, gde Miša Janketić radi a Brandov otac vozi kamijone, to ti je šećerana nekad bila, pričo nam Zoki.
Korisna stvar koju je srbin izmislio kad recimo ideš da naraniš svinje pa ne želiš dugaziš u govna recimo, balegu kad takođe hraniš ovce a one se ispišaju po štali ili recimo potok kad izlije pa ti hoćeš da pregaziš e tad opanci čuvu noge da se ne okvase.
Osamdes osme zimsko doba beše oko svetog save napado sneg a ja radio u fabriku maziva. Vratio se kući, Zoki beše otišo za inostranstvo tad, Dragana se udala i ja se vratim kući vidim Dejan plače oće dumre dete. Pitam ga šta i kako već imaš četrnaes godina, sramota da plačeš, ja sam u šesnaes Miljka u Prebrezu već napravio, zašto Dejane plačeš, kaže Rada opet pobegla kod Baće u Popovu. Ja opsujem, otvorim šiše rakije, metem pešes jajceta da se kuvu, kažem Dejanu dide da narani ovce, on dete opet poče da plače kaže ne mogu, ja pitam što ne možeš, kaže Rada mi odnela opance. E tu mi prekipe, reko sebi pička ti materina debela, dodeš, dete dostaviš samo, stoku nenaranjenu, to da razumem, Sudimska je to sorta, to sve prevrtljivo, al opance detetu da mi uzneš, a nisu bile dve nedelje kako sam od pokojnog Vlaste kupio. Beše pet popodne, al ja uvatim, obujem se i preko planine u Popovu kod baće. Beše oko pola 8, osam, stigo ja, kucam, otvara Baća i preblede čoek. Kaže Živko nemoj da mi je uzimaš, nek postoji malo kod mene, pa ću je pošaljem, ne mogu više ni ja sve sam, pedeseta mi je godina, mora neko oko kuće da mi pomogne. A ja šamar. Mamu ti jebem, zabole me i za tebe i Radojku, radite šta oćete, ja došo detetu opance duzmem nazad. U tem trenutku pade nešto u dvorište, okrenem se, a ono Rada kako muzla krave pa nosila mleko, vide mene, ispusti mleko i pobeže preko dvorišta. Mislim se, kurveštijo sudimska, jebe mi se da te jurim, desu Dejanovi opanci. Dade mi Baća, ja još jedan šamar, čisto radi reda. Beše oko 11 kad sam se vratio kući, mogo sam i pre, al bio sneg.
Došo kući, Dejan plače, ma crče dete, ja mu bacim opance velim na ti jebali te, ćuti sad, on ne prestaje. Pitam šta bilo, kaže uzo da skloni jajca što sam meto da se kuvaju i popario ruke. Ko ga jebe.
Pokosiš detelinu lucerku travu sve nebitno, izađeš sutradan, prevrneš se osuši i druga strana, onda u ono vreme nije imala balirka, no sve ručno s krave i kola pokupiš oteraš kući a ako je tavan pun, zabodeš veliki koc, drvo, koje nije trulo jelte, pa onako meteš okolo što bi se reklo, seno. E to posle daješ kravama recimo da jedu koze ovce, svinja neće, ona oće da jede travu običnu kad dobije proliv recimo, ali kad joj baciš seno ona samo grdi i neće da jede.
Otoč, sedamdes prve, vratio se ja iz jna, sa sve tetovažu, prevlaka, hrvatska, pešadinac, smršo, dotero liniju, reko dodem da vidim zokija mog malog, napunio taman tri godine, a rada nije bežala za baću u popovu, tih godina bila retko mirna žena, doduše kad se rodio zoki, radili smo u banatu u vršac kod nekih ljudi pa sam našo baćino pismo što sakrivala, ubio boga u njoj, zoki se rodio ko nedonošče, al eno ga sad, ima tri sina, ljubi ih deda, svi živi i zdravi. Dakle došo ja kući, očekujem ručak, pa didem da čuvam ovce, koze i odvedem vepra kod komšije radovana, trebala tu jesen krmača da mu se bukari, kad ono prc, dođo, dete vrišti, će crkne kolko se dere, reko pička li ti materina, de ti je majka, otiđo u veliku sobu, pitam deda ljubu, deti je unuka, rada, kaže otišla da čuva ovce, ja u štalu, ovce kukaju nenaranjene, nenapojene, metem ja njima seno, sunem vodu, do potoka, rada nije tamo, obrnu krug oko kuće, proverim lojze, nje ni tamo. počo već da se brinem, skuvo zokiju 7 jajceta, meto ga da spava, ja iznad kuće u šljivak, obrnem dva kruga, kad iza sena, velik plas bio, nije se videlo odozdo, stoji rada, razvaljena ko stoka, pored nje šiše rakije, poluprazno. o majku ti krvavu jebem, pa odlomim granju sa šljive, a ono suva, znaš kakve su nabrekle grana iz šljivaka, pa nju po leđima, a tu si našla, jebem li ti seme sudimsko, pa udri, udri, ni kosmodisk joj do dana današnjeg nije pomogo.
Posle otiđo u bačvaru i vido da je načela bačvu rakije koju sam reko da se ne otvara dok ja ne umrem. Al kurac, popili smo je još sedamdes treće, za draganino krštenje, ljubi je oco.
