+

хехехехе, ово ме потсетило на тамо крај осамдесетих кад је мој зоки ишо у школу и каже почели да уче руски једна плава милена из богиша предавала. како је зоки разваљивао руски, једаред у селу била странка за расписивање неких бандера шта ти ја знам и био међу њима дечко из пољске јадан ништа није знао, ники није хтео да прича сњим јер није знао српски и ту приђе мој зоки и опали пар реченица са њим овај му после преписо два ектара земље код варшаве и дан данас оде зоки са породицом још сад кад у европи нема граница може чешће, теро и мене пар пута ал реко не остављам ти ја моје овчице, још сад кад рада опет побегла код баће у попову ко ће то да чува.

свако добро теби и твојима

еи сад је добро, мој дејан такође се бави дрвенаријом уватио се за горана зукановога и праве љуљашке које продају по вашарима разним и може опет лепа парица да се узме

еи сад је добро, мој дејан такође се бави дрвенаријом уватио се за горана зукановога и праве љуљашке које продају по вашарима разним и може опет лепа парица да се узме

не би могао да се сложим са тебе, јер из личног искуства знам да је мој зоки радио у шећерани у београду тамо она зграда у породично благо где ради миша јанкетић где брандов отац вози камионе е то је шећерана некад била и знам да је зоки тешким радом успео да се ишверцује за иностранство где и дан данас живи ради и успео у животу

није мој деда, шта га јебем

није мој деда, шта га јебем

тако се сећам седамдесет девете кад је мојој ради умро деда љуба две недеље пре тога је био ко биљка парализован није мрдао из кревета најгоре је било кад се усере па морамо да чистимо