Nastaje pokretanjem snega nataloženog na krovu objekta/zgrade u kojoj vlasnik lavine, i ujedno njena potencijalna žrtva, stanuje. Ukoliko je pak sneg nataložen na krovu objekta/zgrade sa više stanara, ili na krovu poslovnog objekta/zgrade sa određenim brojem zaposlenih lica, onda će pokretanjem istog nastati društvena/kolektivna lavina, sa ekvivalentnim brojem potencijalnih žrtava.

Sićušne rečne ribice koje se skupljaju u plićaku. Deca ih uhvate, ili neko stariji to uradi za njih, a zatim ih u kesi sa vodom ili u nekom sudu odnesu kući i sve to saspu u teglu. Traju sve dok se rečna voda u tegli ne zaprlja, pa neko odluči da je zameni česmušom.

Drvo koje se tu očigledno nije slučajno našlo. Početkom jeseni, kada plodovi divljeg kestena opadnu, deca navale na njih (ni sama neznajući šta će im) i takmiče se kuj će više da ugrabi i strpa u torbu. Tako se nesvesno pripremaju za sutrašnjicu tj. za život na ovim meridijanima, gde će im ovo iskustvo svakako koristiti.

Opadanje broja sveštenika po glavi stanovnika neke teritorije.

Žitelji susednog sela.

Za mnoge ljude, barem na podsvesnom nivou, jedan od glavnih motiva za rad i trud.

Čokoladica (ili bilo šta slatko).

Fenomen svojstven putnicima, koji duže vreme čekaju na stanici, a manifestuje se tako što im se od šlepera učini da dolazi autobus.

U jednoj epizodi Branka Kockice, čobanin sa kojim Branko razgovara muze ovcu, a zatim u šerpicu sa istim mlekom stavlja sneg i pravi "čobanski sladoled", kojim potom služi decu. Malo je dece koja vide tu epizodu, a ne požele da probaju ili ne urade isto, doduše sa kravljim mlekom. Naročito ako se emisija prikaže u vreme snežnih dana.

Onaj preko čijeg brda idu sanke Deda Mraza.

Jedna od rečenica koje filmski negativci najčešće upotrebljavaju. Njom sami sebe unapred pokopaju, jer glavni lik em ostaje živ do daljnjeg, pritom im pobivši pola garnizona, em im bude doveden pred noge u jazbinu, te može lakše da ih smakne.

Nešto pomoću čega su mnogi od nas, kao deca (prislanjanjem dlana ili obraza), stekli prvi dojam o zračenju.

Vrhunac umetničkog izražavanja. Koristi se kada umetnik tj. reditelj želi da pokaže kako je glavnom akteru spota (pevaču ili nekom glumcu) 'ladno oko srca i u duši, jer draga je sad negde tamo daleko, dok joj drugi mrsi rujne kose i miluje grudi bjele. Obično je scena snimljena u nekoj napuštenoj fabričkoj hali, hangaru, ložionici, na železničkoj stanici, ulici...dok je okolo mraz stezao. Ako je glavni akter pevač, kada na red dođe refren on je u celosti u kadru ili je ukadrirana samo gornja polovina njegovog tela, snimljena najčešće iz profila. Uz svetlost reflektora, dok peva i mrda glavom tamo-vamo , para koja lipti iz njegovih usta, još više dolazi do izražaja, te bi gledalac spota trebalo da oseti svu tugu, samoću, prazninu koju akter proživljava. U slučaju da je glavni akter spota neki glumac, kada se pesma čuje u pozadini ili se pevač prikaže samo povremeno, akter ispušta paru u scenama gde bolno uzdahne oslonjen leđima o zid, snimljen obavezno iz profila, ili kada trči za kolima, vozom, autobusom koji nestaje u daljini, odnoseći dragu mu iz njegovog života možda zauvek.

Kratkotrajni dimić koji se oslobodi iz boce hladnog piva, nakon što se ista otvori.

Rečenica koju, uglavnom starije žene, koriste kada dođu na babine, umesto rečenice "Što je lepo dete", kako ne bi urekle bebu.

Jedna od najčešće korišćenih španskih reči u našoj svakodnevnici, naročito od strane muškog dela populacije (sa više ili manje uspeha). Na našim prostorima ulazi u široku upotrebu sa početkom emitovanja latinoameričkih serija, dakle od sredine devedesetih godina. Glavni razlozi zbog kojih se odomaćila su to što je jedna od najčešće spominjanih reči u ovim serijama i zato što se lako izgovara i pamti. Verujem da svi znaju šta znači, a često se koristi i u množini - čikitas.

Sprava pomoću koje deca mogu prilično efikasno isprljati svoju odeću.

Ekvadorska marka banana, koja je obeležila detinjstvo svih koji su odrastali u našoj zemlji 80-tih i 90-tih godina.

Privremena alternativa za poklopac od rezervoara za gorivo.

Ovu rečenicu najčešće upotrebljavaju stariji ljudi, koji žive u ruralnim sredinama. Budući da oni ponekad poslom dolaze u grad, pomenutu rečenicu možete čuti i u tramvaju, gradskom autobusu, bolničkoj čekaonici, vozu, železničkoj i autobuskoj stanici, pijaci...Svejedno je gde, ukoliko ste te nesreće da ovo čujete iz njihovih usta, znajte da je situacija žešće zajebana i da nam se crno piše.