Dihotomija apsurda. Isto ili različito, uslovljeno ili nezavisno, uzrok posledice ili posledica uzroka, klackalica neodlučnosti, poigravanje moždane hemije, Gordijev čvor seksualnosti ...

Džedaji gradilišta. Najbrojnija kasta srpskog neimarstva. Ništa fizički ne rade, neprestano bistre politku, kukaju nad sopstvenim i tuđim kovertama i ne propuštaju priliku da podjebavaju Aliju Sirotanovića dok se ovaj znoji u rupi i lopata svom snagom.

Riba koja ne može da se kara bez lubrikanta.

Ljudi koji, za razliku od političara, ne gledaju samo svoje dupe. Ima nečeg robinhudovskog u tome.

Jedan od mračnijih kutaka cele priče o tamnoj energiji zapravo se odnosi na jebeno preciznu i jezivu izvesnost svekolike, pa i pojedinačne, sudbine. Postojanje tamo neke sile koja razvlači, kida, štipa i uvrće svako ćoše Vasione udaljavajući sve od svačega i usput neosetno eutanazira ledenom paralizom i najmanji titraj svakog jebenog atoma i nije naročito uznemiravajuća vest. Ono što zaista uznemirava je u stvari gubitak mira neizvesnosti jer blaženo neznanje je stanje umirujućeg spokojstva u kojem provodimo najsrećnije trenutke puzanja po lijani vremena.

Takođe, nema ničeg prepoznatljivo utešnog u činjenici da će se Vasiona tiho ali smrtonosno ugasiti ne ponudivši svoje telo bogovima reinkarnacije. Nekako smo naviknuti na te beskrajne cikluse rađanja i umiranja. Naviknuti smo i na zanimljivu činjenicu da reinkarniramo svoje i tuđe atomsko tkanje u večitom lancu međusobnog proždiranja i parazitiranja. Zbog toga, nema ama baš ničeg uzbudljivog u mogućnosti da se Vaseljena neće ponovo sklupčati u novo kosmičko jaje i da u singularitetu neće sabiti moje i tvoje subatome tik uz Proksimine i Andromedine kako bi ih ponovo razbacala u nekom novom spektaklu velikog praska i ponovnog rađanja. Biće da su Haos i Hronos ovog puta suludo podelili karte i da će na kraju i oni sami ostati bez neophodne vatre za pečenje Girosa. Ledeni mir mrtve Vasione koja neće više nikada kresnuti fuzionu iskru neke zvezde nas neodoljivo podseća na vlastitu smrt i večitu nepomičnost.

Već 116. put se dodeljuje za manje-više isto dostignuće sa zaključkom da je sve došlo iz pičke materine i da će na kraju sve otići u kurac.

Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.

Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“

kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, –, imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, √, majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, –, defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...

Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.

Ringišpil za subatome. Proučavanje rezultata otkačene ringišpilske korpe je zabavno i jednostavno koliko i proučavanje anatomije muve zelepljene za šajbnu.

Jebeš mu mater ali stvarno nije svejedno kakvu ribu ćeš karnuti. Ono, nije svejdne ni da li ćeš piškiti u kenjari sa trouglsatom rupom na klizavim daskama ili u nekom senzorskom pisoaru što kapira kada si otreso i poslednju kap ... dobro, ajde predposlednju. Dakle, nije svejedno da li ćeš kresnuti diskretno silikoniranu, negovanu i od estrogena blago natečenu ribu ili brkatog moravskog skobalja sa kozjim nogama. Strepnja je bila samo da ne naletim na neku sa simptomima oboljenja ej-frajeru-volim-kurac-najviše-na-svetu-al-mnogo-sam-bre-cerebralna-da-primam-to-tvoje-parče-mesa-makar-i-u-kurton-zapakovano-a-ponajmanje-ne-na-jebenu-nanosekundu. Jebeš strepnju nego spržih sve sluzokože poslednjim kapima nekog Polo sranja, zategoh guzicu, 3-4 Trojanca ...?... dovojno ... valjda ... i ... dadoh mamuze konju u rebra.

In vino veritas. Imala je zanimljivu teoriju da je svaki delić materije na neki način povezan sa svakim drugim delićem materije u Vasioni, i da je teoretski moguće ekstrapolirati sve što postoji - svako sunce, svaku planetu, njihove orbite, međusobne uticaje, njihovu biološku, geološku, ekonomsku i socijalnu istoriju i budućnost na osnovu, recimo, jedne jedine boce vina. Kakva divna teorija. Naglas sam isfleširao prizor kada su sveštenici Aleksandra Velikog pogledali u drob žrtvovane ovce i predvideli da će Darije sa sve haremom biti do podneva jeban u bici kod Gaugamele. Ili kako u tom slučaju gledanje u pasulj i pileće kosti deluje sasvim razumno i da bi, konačno, žvalavljenje njene silikonske sise verovatno dalo slične rezultate u pogledu sagledavanja budućnosti i prošlosti Vaseljene. Što da ne, i silikon je materija, auto je na parkingu, stan je blizu parkinga u gradu, grad je na kontinentu, kontinent je na .... jebote kako je sve povezano. Testiranje vasione razmenom telesnih tečnosti. Uopšte ne zvuči loše, belih mi patuljaka biće ovo veče za pamćenje ... krenusmo...

U mom kraju bi rekli ... ali oćeš kurac bato! ... (efekat se povećava za π⁴ kada se istovremeno pokaže desni lakat) ... dakle ... oćeš kurac bato! ...

Proizvode se na parlamentarnim izborima. Baterije im traju četiri godine. Softver im se povremeno apdejtuje, ali uglavnom na četiri godine. Povremeno, opet na četiri godine, izbace i neki novi model. Konačno, svake četvrte godine posećuju stvoritelja sa molbom za poboljšanjem i produženjem života baš kao u filmu Blade Runner 1, ali sa mnogo manje dostojanstva. Doduše u filmu je kao replikant prikazan i jedan poveći reptil. Neupućeni bi pomislili da se pojavljuju na četvrtom kanalu, ali vraga, iz krajnje okultnih i verovatno masonskih razloga eto njih na kanalu broj dva.

Osnovna svrha i smisao njihovog postojanja je izvršavanje beskonačne, zatvorene programske petlje međusobnog repliciranja i pustošenje skupštinskog bifea. Feromoni su im Made in PRC.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako se boriti protiv replikanata? Grickalicom do koske oglodati silikonsko dugmence sa brojem 2 na daljinskom uprvaljaču jer su genijalni Korejanci na broju 1 čvrsto fiksirali prvi kanal, a na broju 2 drugi kanal RTS-a. Za svaki slučaj u meniju podesiti bajpasovanje drugog kanala RTS-a da se slučajno ne bi pojavio prilikom skrolovanja programa. Preostale opcije su radikalnije i uglavnom se odnose na emigriranje ili spokojno čekanje da deda i baba umru.

ENJOY, bješti neon. Neko je skoknuo u ofsajd budućnost i doneo gomilu strašnih uspomena. Mudre su i poučne. Predskazanje trajektorije serpentine kojom će civilizacija gmizati. Dakle, ENJOY!

Slike društvene disocijacije, beskonačno naporne dokolice, dekadencije bez kriterijuma i granice, involucije svih vrednosti, potpune dezorjentisanosti pojedinca i krajnje društvene atrofije do bezobličnog rudimenta. Svi problemi su rešeni, pa čak i oni sofistički, ljudima preostaje samo da uživaju.

Degeneracija ljudskog bića se koriguje implantima, protezama, graftovima i veštačkim organima a nesavršenost mašina se koriguje time što su one sve humanoidnije i socijalnije. I što je ljudsko biće kibordskije a androidi replikantsko humanoidniji pozorište je zanimljivije. Teško shvatljivo tvistovanje za boeme. Za inženjere je to samo puki izazov i mlaćenje para uz okačenu poruku: mi to možemo a vi napišite ode i poeme o fenomenu ako će vam biti lakše. U prevodu, možete da ga duvate, odosmo mi dalje. Napravićemo vam pičketinu po želji sa pravim feromonima. Merlin Monro, Adrianu Limu ... koju hoćete ... pa ćeš i ti masni, cvikeravi, ćelavi bubuljičavko od metra+žilet sa Jogurtovog avatara jebati vrh pičke. I što je najvažnije za tebe, tvoju sujetu i mačoizam, one će biti uverene da si ti alfa mužjak planete, njeni feromoni će ti parati mozak ali će ona sama biti gluva za feromonski ples neuronima jer tvoji feromoni su realno grozni. Ona će zubima parati sopstvene i tuđe vene samo zbog tebe i na kraju, umreće zbog tebe. Toliko je moćan taj naš softver. Odoli ili ENJOY. Apdejtovanje ili zamena starog modela za novi uz 50% popusta. Godišnje dopunjavanje rezervoara feromona – gratis! ENJOY!

I taman da neshvaćen upadne u ofsajd prošlosti i zaborava – dobićemo nastavak. Nastavak kao novus spiritus movens ili memorijski rifreš prošlog dela ili optimistička korekciju ili možda najavu novih ciklusa tame i dekadencije. Biće da je ovo poslednje. Očigledno neko to zna. Neko je ponovo bio u ofsajdu budućnosti.

Dno metropole budućnosti je identično dnu metropole srednjeg veka, roštiljijada, gatanje, zabava, tezge, cirkus, jurnjava, ubistva ... Na višim spratovima su režiseri života i smrti. Bogovi. Oni stvaraju, kreiraju, planiraju, programiraju, repliciraju ... I baš kao što bi običan smrtnik stao pred Bogom i naravno zatražio poboljšanje i produženje života, replikant je to isto učinio pred svojim stvoriteljem. I baš kao što bi Bog odbio takve zahteve običnom čoveku, stvoritelj je odbio replikanta. Zaigrali se Bogova.

Nešto mora da se citira i u originalu, jer original je jedan jedini. On je savršen i nedodirljiv. Dakle: „All those moments will be lost in time like tears in the rain“. Voleo bih da imam um autora ove rečenice, mada sam sasvim zadovoljan i sa ovim kojim osećam njenu lepotu, poruku, značaj ... I to je nešto ... ili možda nije ... jer će svaki blistavi trenutak, svaki orgazam, svaka pobeda, uspešno rešena jednačina, uspešno očitavanje, merenje, pa i svaki poraz i gubitak, nestati u beskraju vremena kao suze na kiši. Ali dok kiša ne padne ... ENJOY!

Dokaz da Ajnštajn i nije baš dobro ukapirao ono što mu je tast rekao u šetnji Marićevom baštom, a rekao mu je: „Sve je relativno moj Alberte.“ I još ga potapšao po ramenu.

Kratkoća seksualnog sinaptičko-transmiterskog vatrometa, paralitičke otupavelosti čula i potpunog delirijuma smislenih moždanih procesa za vreme jebačke cerebralne levitacije je drevna evoluciona tekovina. Filozofska, poetska i umetničko-vizuelna lepota kratkog seksa je u tome da se skraćivanjem vremena koitovanja eksponencijalno smanjuje verovatnoća da vam neka velika mačka raspara muda, kurčić u erekciji sa sve ostatkom zgrčenog korpusa obeznanjenog seksualnom opštom anestezijom.

Sada, kada istrgosmo čitava muda iz evolucijskih kandži započela je borba za svaku sekundu odlaganja postejakulatornog nokdauna. Ovo radimo delom zbog nas samih i tovljenja uvek gladne mačoističke ale, a delom zbog žena, kako bi njima makar za promil povećali ionako beznadežno malu verovatnoću doživljavanja neisfoliranog orgazma.

Rešavanju ovog globalnog problema posvetio se vasceli ljudski rod. Tu su beli i crni magovi, jogatori, harekrišnatori i meditatori, balzameri, gatare, hemičari i farmaceuti, Chicken sexeri, uzgajivači matica i albino tigrova, planeri orgija, kondom testeri, lovci na nosoroge, rašljari, urinatori, gladijatori, atom cepatori i naravno ostatak normalnog sveta.

Iz šarenila gomile zahvaćene groznicom potrage za svetim gralom tridesetominutnog seksa proizišlo je na stotine recepata, vradžbina i tehnika. Sve navedene tehnike i recepte možete probati, ili ste ih već bezuspešno probali, kod kuće sa svojom partnerkom ili sa svojim furundžijom, ali nije zgoreg pročitati ovaj sublimat prikupljenog milenijumskog znanja na temu kako zajebati evolucijske čipove i postati evolucioni jeretik - jebač maratonac. Ukoliko uspete u ovome jedina neželjena pojava koja vam se može desiti je da vaša partnerk odgleda tursku seriju dok se vi negde u pozadini bacakate u znoju ili da vam furundžija završi na ortopediji sa diskus hernijom za koju ćete morati dati smisleno objašnjenje.

Pitanje useravanja motke i upotrebe iste kao govnjive skoro da je doseglo enigmatiku sofističkih klasika. Na sreću, sofistički zaplet je uspešno izbegnut logičkim manevrom da niko nije mogao biti tretiran govnjivom motkom a da je on ili neko drugi ili čak više njih nisu prethodno usrali.

Da bi se dobila dobra i kvalitetna govnjiva motka sa svim lekovitim, isceliteljskim i psiho-socijalno-terapeutskim efektima neophodno je poznavati tehniku useravanja motke, i to nam Bogu hvala dobro ide od ruke, da ne kažem od guzice. Po logici stvari govnjiva motka je namenjena onome ko ju je i usrao, mada se neretko njome dejstvuje i po trećim licima, ili čak neselektivno po masi lica koja su zasigurno negde i nekada usrala neke svoje motke. Postoji i obrnuta situacija, a to je kada više lica kolektivno usere jednu motku. E takvom motkom se ređe dejstvuje po kolektivu, već je ona iz vaspitnih ali i praktičnih razloga rezervisana skoro isključivo za pojednice i masu pojedinaca.

Neretko se kolektivno usrana motka slika za novine i prikazuje kao zlatno vladarsko žezlo. Naravno figurativno. Međutim, mnogo je onih koji nisu sisali motku, a uz to imaju iskustva sa useravanjem sopstvenih motki, pa odmah u novinama prepoznaju da to nije umetnička kreacija već da je neko zaista usrao motku. Tada, ovi što su usrali motku, najčešće pozovu nekog priznatog poetu da pod zakletvom potvrdi da je lepota istinita, a istina lepa, te da motka nije motka a još ponajmanje usrana, već da se radi o kreacija zavojitih staza sudbine sublimiranoj u beznačajnosti kratkoće ljudskih života poput trepavičnih čekinjica na svevremenoj liniji beskraja trajanja. U prevodu, usrali smo motku, ali ko zna zbog čega je to dobro.

Najnovija saga o hiljadu belih tankera i stotinu moćnih kraljeva ujedinjenih i rešenih da doakaju sunećenim vlasnicima evropejskih sisatih sisačica haremlika. Družina je šarena i adekvatno vesela. Vode je dva napaljenka neopevano basnoslovnog libida, jedan je galski petao a drugi latinski lešinar. Prate ih lažni ciganin, sisata klimakterična germanka, ostrvska veštica i još cela horda manje važnih poslužitelja, flertera i profitera pride. Zaploviše oni preko mora sinjeg ...

Korpusu elite evropejskih kurvi je u zamenu za oslobađanje jarma arapskog kurca ponuđeno sisanje istog takvog ali evropskog. Jes da će zarada biti manja, ali zato evropski imaju patriotsku aromu. Na kraju ko pita kurve a boga mi i sunećene, bitno je da je osmišljena strategije sisanja. Svi će veselo da posisaju. Zapravo, radi se o multilevel sisanju i to ne bez razloga. A razlog? E tu se malo zapelo, mada se ubrzo i rasplelo. Iz bezdna tmine istorijskih vilajeta iskopano je iskonsko i očigledno ničim osporeno pravo na sisanje ilibijumskih podzemnih izlučevina. Konačno, dokaz o pravednosti prava je pronađen i to takav da nije mogao biti očigledniji, ubedljiviji, vredniji i što je najvažnije drevniji – pa ljudi svi smo mi iz Afrike, a možda čak i severne.

Nat Geo nam je oglodao i kurac i uši neoborivim dokazima velikim kao vrata, proizišlim iz vrtloga etnogenetičkog belosvetskog bunarenja, da je afrički kurac svima nama tata. I koji moj sada hoće Ilibijci? Da nam prodaju naftu naših askurđela koji su podjednako sejali uglavnom bezvredne gene i goreli na afričkom suncu pre nego što pronađoše senovite evropske prašume. E ne može više. Svi imamo pravo na parče Afrike jer smo svi mi afričke izbeglice u rasejanju širom sveta. Afrika je podjednako svačija askurđelovina.

Sada kada je globalna restitucija pravedno sprovedena svi su zadovoljni sisanjem i posisanim, osim možda haremlika, ali ko njih jebe.

Da bi ovo koliko-toliko uspešno ispratili podesite pojačivače slikovitosti na maksimum i otvorite sve dvosmerne kanale između leve i desne hemisfere. Maksimalna komunikacija na najvišem nivou je neophodna.

Za početak recimo da je Giros samo jedan od mogućih rezultata lika i dela Haosa i Hronosa. Zašto baš Giros, koja je njegova svrha, kome je bio potreban i da li je on samo slučajnost ili unapred zadata neminovnost za sada nikome nije jasno. Zapravo, postoje neki koji samo misle da znaju nešto o tome.

Po jednima Haos i Hronos deluju po matrici tako da će oni uvek napraviti Giros koliko god puta počinjali i kako god Giros skončao. Neki drugi misle da ovaj dvojac raspolaže arsenalom bezbrojnih varijabli i začina te da se nikada ne može predvideti kako će izgledati i šta će zapravo biti ono što će se Girosom zvati.

Nepredvidivost ishoda je u stvari toliko velika da je prema jednom proračunu dovoljna pojava sasvim malog klobuka gasa u Haosovom debelom crevu, koji tamo obitava samo kao potencijalni prdež, pa da u novonastalom svetu Giros izgleda kao indijanska perjanica bez koje bi odlazak na stogodišnje spavanje bio smrtni greh, ali i otvoreni poziv za oralni seks u beztežinskom stanju i to u direktnom TV prenosu. Sa druge strane, realizacija gasnog klobuka u zrelo zaokruženi Haosov prdež proizvodi sasvim drugačije efekte na izgled, svrhu i sudbinu Girosa. Naime, precizni proračun za ovaj scenario kaže da bi u tom slučaju Girsom zvali ništa drugo do Dalaj Laminia uškopljena muda osušena na himalajskim vetrovima. I da ne tupim dalje, mislim da ste ukapirali. Čudo su ovi pojačivači slikovitosti.

Hronos je još zajebaniji lik. On mu dođe kao DJ vremenskog toka. Može da ga tera unapred, unazad, na 33 ili 45, kako mu se digne ... Možete li zamisliti (mada kurac ćete zamisliti, ali ajde probajte) spiralni tok vremena ili istovremeno bitisanje u dvosmernom vremenskom toku, pa varijantu dvosmernog toka gde je jedan smer sporiji a drugi brži, pa varijantu sa vrtložnim vremenskim čvorovima ... Koja bi to zajebancija bila. Pođeš da opereš zube i zatekneš sebe u kupatilu kako već pereš zube poslednjim istisnutim milimetrima paste, a onda se pitaš da li uopšte treba da ih opereš jer si video sebe kako si to već uradio. Na kraju shvatiš da ipak treba oprati zube jer si ono video prošlogodišnjeg sebe, ali kurac, paste više nema. Problem je samo što si siguran da si juče otvorio novu tubu paste za zube.

Opet, precizni proračuni kažu da kada bi Hronos imao zrnce peska više za curenje Giros bi bio isti kao i ovaj nama poznati, ali bi spadao u kravljevska jela zato što bi se pravio od supersoničnih letećih svinja. Nasuprot ovome, da je Hronosu nedostajalo jedno jedino cureće zrnce peska u ovom trenutku bi ste sedeli za kompjuterom i čitali neki šašavi tekst pod naslovom Haos, Hronos i Giros nekog opičojla što froncla atome, a sam tekst nema ama baš nikakve veze sa girosom. Mislim da ste sada i ovo ukapirali pa neću da drvim dalje. Čudo su ovi pojačivači slikovitosti.

Nepravedno bi bilo ne pomenuti i staru teoriju po kojoj će, ukoliko ikada bude provaljeno zašto i kako su Haos i Hronos napravili baš Giros i osmislili njegovo postojanje, ovaj smesta iščeznuti i biti zamenjen nekom sasvim drugačijom tvorevinom koja će se možda i dalje zvati Giros, a možda i neće. Kako god, u nastavku ove teorije se tvrdi da se to već događalo i to mnogo puta.

Samo jedan od mnoštva paralelnih univerzuma. Nazivaju se paralelnim samo zato što postoji puka pretpostavka da imaju neki zajednički imenitelj, a to je vreme, odnosno jednovremenost egzistencije, da se tako pederski izrazim. Elem, paralelni univerzumi bi trebali da budu potpuno nezavisni. Događaj u univerzumu A ne bi trebao da ima nikakvog uticaja na događaje u unevrzumu B, čak i snajperisanje događaja u drugom univerzumu je nemoguće. Međutim, ako su univerzumi na neki način bajpasovani može se očekivati međusobni uticaj događaja.

Fenomen rasta materijalne i emotivne vrednosti predmeta proporcionalan vremenu kišeljenja u zemlji. U nedostatku pravih i velikih otkrića važnost se pridaje najtrivijalnijim predmetima poput trule daske iz rimske javne kenjare ili turpije za nokte triperične prostituke iz Pompeje. Među kolekcionarima vlada suluda jagma za posedovanjem galskog opanka čije raspadanje će se dovršiti na zidu salona, indukujući pohotna i setna maštanja tipa „ah čija li je rutava noga ovo nosila pre nego što ju je Cezar svojeručno čereknuo od ostatka rutavog tela“. Međutim, najvažnija je priča. Ona je najcenjenija. Predmeti sa pričom mogu lako preskočiti vekove na berzanskoj top listi. U nedostatku istinitih priča poseže se za halucinogenim rekonstrukcijama i pukom izmišljanju, jer priča je ta koja prodaje. Na kraju, koji će vam kurac zarđale mamuze teksaškog kauboja ako nije opljačkao nijednu banku i nije skončao u revolveraškom dvoboju sa rupom u stomaku, nego se čitav život jebavao kravama i poginuo tako što je mrtav trezan pao sa ćopavog konja.

Beskrajno patetični lik iz komšiluka, bivši šef ili direktor firme, nečiji rođak. Bez zavaravnja, nije u pitanju pokajnik. To je patetični folirant. Spoljašnost je bezvoljna, mlitava i bolesna. Žalosno opuštena ramena, obrazi i podočnjaci. Govor je tužan, kao da dolazi iz srca zarobljenog u čeljustima pirane. On je šatro običan slomljen i tužan čovek koji je opet šatro totalno bankrotirao. On kao neće imati penziju, on kao erekciju nije osetio dvadeset godina a ipak uživa da gleda grupni seks svoje žene sa plaćenim crnčugama. Njegov sin je kao peder, kockar i narkoman a sada je na doživotnoj dok ćerka kao nosi dvojke neznanog crnog junaka. On nije opušten i mlitav zbog problema jer oni realno teško i da postoje. On je takav jer iz njegovog mira kao iz mirne afričke bare vreba krokodil šestometraš, brzih refleksa, oštrih zuba, velike snage i odlučnosti, ali samo kada je u pitanju komadanje i usisavanje plena. Posle toga sledi opet ona letargična slika prepuna patetike i izmišljenih problema.

Bića iz raja. Ne rajska bića već bića koja žive u privremenim i razbacanim baricama raja. Spokoj, energičnost i samoposvećenost životu jednog mikroorganizma u okruženju ispunjenom resursima je zadivljujuća i neprevaziđena. Oni ne planiraju i ne kalkulišu već se u stilu najpredanijih boema prepuštaju samozadovoljstvu i samoživljenju. Za njih je važan sadašnji trenutak i ono što se sada i odmah za život i od života uzeti može. I ma koliko bezumnog nepoštovanja pokazivali za ono sutra, njih će biti i tada. Možda neće biti boemski raspoloženi i možda ne baš u životnoj kondiciji ali će ih biti da se po potrebi sjure na novi izvor resursa, novi osunčani kamen, neki vlažni novinski papir ili novi leš.

Sinusoida njihovog životnog veselja je savršen i neuništiv koncept života ali pod jednim uslovom. Taj uslov su uvek resursi. Bez njih, oni će se tiho i bez protesta uspavati. Pretvoriće se u tempiranu, gotovo mrtvu gomilicu nadajućih molekula koje će vetar preseliti do novih resursa. Ne bude li tako, vremenom će razne sile rastaviti oportune molekule u manje, bezvrede i neupotrebljive fragmente i razvejati ih na sve strane. Neće biti pobune ni sahrane, čak neće biti nikoga ko je to primetio i kome je to važno. Biće to najtiši mogći kraj jednog mikroorganizma, na čije mesto će se sigurno dokotrljati drugi da se sa žilvaošću i mudrošću jednog Indijanca bori sa protokom vremenskih struja čekajući novu plimu korisnih resursa.