Dihotomija apsurda. Isto ili različito, uslovljeno ili nezavisno, uzrok posledice ili posledica uzroka, klackalica neodlučnosti, poigravanje moždane hemije, Gordijev čvor seksualnosti ...
- Brate dal` je voliš?
- Što da je volim kad ne da pičke.
- A što pa da je voliš kad ti da pičke?
- Realno.
Džedaji gradilišta. Najbrojnija kasta srpskog neimarstva. Ništa fizički ne rade, neprestano bistre politku, kukaju nad sopstvenim i tuđim kovertama i ne propuštaju priliku da podjebavaju Aliju Sirotanovića dok se ovaj znoji u rupi i lopata svom snagom.
- e ljudi, 'ajte u kanal ako boga znate, pa neće sam da se iskopa.
- 'oće, 'oće Alija, samo ti lopataj, evo ti veća lopata ... i šta kažeš, leba ti, nije ti se digo na Rajku?
Riba koja ne može da se kara bez lubrikanta.
E ovu debelu ću da karam samo zato što sam čuo da je suvopičasta, makar ga ogulio do krvi.
Ljudi koji, za razliku od političara, ne gledaju samo svoje dupe. Ima nečeg robinhudovskog u tome.
Pičko pederska ne ždrakaj mi tako bestidno po buljsonu. Budi malo političar.
Jedan od mračnijih kutaka cele priče o tamnoj energiji zapravo se odnosi na jebeno preciznu i jezivu izvesnost svekolike, pa i pojedinačne, sudbine. Postojanje tamo neke sile koja razvlači, kida, štipa i uvrće svako ćoše Vasione udaljavajući sve od svačega i usput neosetno eutanazira ledenom paralizom i najmanji titraj svakog jebenog atoma i nije naročito uznemiravajuća vest. Ono što zaista uznemirava je u stvari gubitak mira neizvesnosti jer blaženo neznanje je stanje umirujućeg spokojstva u kojem provodimo najsrećnije trenutke puzanja po lijani vremena.
Takođe, nema ničeg prepoznatljivo utešnog u činjenici da će se Vasiona tiho ali smrtonosno ugasiti ne ponudivši svoje telo bogovima reinkarnacije. Nekako smo naviknuti na te beskrajne cikluse rađanja i umiranja. Naviknuti smo i na zanimljivu činjenicu da reinkarniramo svoje i tuđe atomsko tkanje u večitom lancu međusobnog proždiranja i parazitiranja. Zbog toga, nema ama baš ničeg uzbudljivog u mogućnosti da se Vaseljena neće ponovo sklupčati u novo kosmičko jaje i da u singularitetu neće sabiti moje i tvoje subatome tik uz Proksimine i Andromedine kako bi ih ponovo razbacala u nekom novom spektaklu velikog praska i ponovnog rađanja. Biće da su Haos i Hronos ovog puta suludo podelili karte i da će na kraju i oni sami ostati bez neophodne vatre za pečenje Girosa. Ledeni mir mrtve Vasione koja neće više nikada kresnuti fuzionu iskru neke zvezde nas neodoljivo podseća na vlastitu smrt i večitu nepomičnost.
Nije ovo ništa novo jer je opičeni, dlakavi i mišićavi Švajcarac bugarskog porekla (Fric Cviki) još tridesetih godina prošlog veka izračunao da Vasioni jednostavno nedostaje 75% materijalnog korpusa da bi bila ... šta? ... pa Vasiona. Da ste Cvikija pitali šta je onda ovo što zovemo Vasionom ako 75% nje to nije, verovatno bi odgovorio "obično napuvano iskričavo govno koje će se pumpati i rasti zauvek", i naravno nastavio bi da radi sklekove na jednoj ruci. Ako bi tražili dodatna objašnjenja samo bi rizikovali da dobijete batine i to bez objašnjenja.
Ima jedna, opet ne tako utešna, računica po kojoj je broj svetova beskonačan. Međutim, broj naseljenih svetova je daleko manji, a broj svetova naseljenih razumnim životom još manji, što sve cima na zaključak da je broj ovakvih svetova ipak konačan. Rezultat deljenja bilo kog konačnog broja sa beskonačnim je toliko blizu ničega da se postavlja pitanje da li uopšte postojimo ili je Vasiona smo mlohavi kurac u nečijoj VEP pumpi? A vlasnik pumpe pumpa li pumpa do beznadežno neizvesne i verovatno kratkotrajne erekcije. Njegov cilj je dostizanje stepena inflacije dok se ne desi Veliko cepanje – totalno deflorisanje materije.
Ipak, postoji malo verovatna ali bezgranično zanimljiva i umirujuće neizvesna mogućnost da je tamna energija neuhvatljiva i nevidljiva samo zbog toga što ona i nije deo naše Vasione već neka teško zamisliva vanvaseljenska usisavajuća pička materina koja funkcioniše po principu VEP pumpi za ekspandiranje malih kurčevitih i vatrometastih Vasiona.
Već 116. put se dodeljuje za manje-više isto dostignuće sa zaključkom da je sve došlo iz pičke materine i da će na kraju sve otići u kurac.
- Sinak, daj otvori još jedno ladno da iznivelišem ove merdevine, kanda mi se malko klate.
- Evo ga, ladno kao leš Vasione... a majstore jes ti čuo da su dali Nobela za pronalazak krioterminacionog modela ekspanzione Vasione?
- Ma mogu oni da pronalaze šta oće, ništa im to ne vredi. Na kraju će sve da ode u kurac krasni... slušaj šta ti kaže Žika-keramika - samo će ovi žuti da prežive.
Kažu, to bi bio jedan od najspektakularnijih doživljaja ikada. Memorija nije nalik nesređenom tavanu punom uspomenastih stvari, nije nalik ni gradskoj deponiji, ni groblju aviona, vojnom otpadu ... još gore od toga ... to je jednostavno krš i miks od informacija, uspomena, doživljaja, realnosti, nadrealnosti, iracionalnosti, želja, stremljenja, ambicija, viđenog, oslušnutog, omirisanog, pojedenog, opipanog, odsanjanog i ko zna čega, ali sve to bez ikakvog smislenog reda i poretka.
Brza kao najbrži procesor, neviđena kao utvara, džangrizava kao penzionisana prostitutka, aljkava kao kineski kuvar – podsvest će na svaki zahtev svesti za najobičnijom informacijom istresti ceo memorijski paket, od dinosaurusovih kostiju i kamenih sekira pa do čipova i izvornog koda satelitskog računara. Uradiće to bez griže savesti i bola u kurcu, a sve po sistemu: “Tražio si formulu Lorencove transformacije? Evo ti, NA! Nađi je sam, tu je ona negde sigurno. Mada, bolje bi ti bilo da jebeš nešto, da zapališ cigaretu ili da se napiješ, a možeš i da se ubiješ... i nemoj da sređuješ i diraš bilo šta...“
kurac plavog kita, krvava kolena, paralelne neonke, lanac od bicikla, zapali cigaretu, žuta plastična noša, rat na televiziji, prokletnica prekida pušenje da skine dlaku sa glavića, čvarci, Teslu boli kurac, petsto litara sperme, rat preko brda, Đole je car, 286 sa žutim slovima na ekranu, boca od infuzije, govnjive tange, obične tange, htela je da ti da večeras – kretenu, Arhimed pere štroku sa sebe, t, banjalučki ćevap ekspandira, mogao bi da zapališ cigaretu, vaške izleću iz marksističke brade, uvek diraj crveno dugme, Ajnštajna drma struja, samo joj digni noge, Quake 1 i 2, drkaj sto puta dnevno, Leda Atomica, Laovazjeova glava u korpi ispod giljotine, EXIT, –, imaš temperaturu, mlečna sisa, glupo je da sereš bez cigarete, engleskinjino dupe, prase na ražnju, rat u gradu, jebi je - život je kratak, ja sam genije, dođi ovde je voda duboka, dao sam tri gola, BMW je brži od zvuka, vx/c², Darvinu izrasta rep i majmunske uši, nemoj da ti drka – dosta je bilo – sad je jebi, Tutankamon je ispao iz kabrioleta, loš je ovaj kondom - skini ga, sise, žene te vole, t', sise, =, skrljaj se i ti – vidiš da se gomila već olešila, ─────, mrtva anakonda na dnu plitke bare, sise, pope nisi u pravu i ne seri više, konji su najbolji konzuli, pocepaj ga majstore – vidiš da pojma nema, dupe, guza, guzica, guzičetina, dosta si jebao sad zapali jednu, √, majmuni su završili rukopis Hamleta – i dali ga u štampu, rat u tvojoj ulici, Srbi lete u nebo, Arhimed jebe Rimjane, pobogu pope Bog ne postoji, bukovača na roštilju, kupi joj erotski veš – ona to voli – a i ti, Audi se proizvodi po meri tvog dupeta, srednjak Halkidikija, 1, imaš nemačke krvi u sebi – bolje nego na sebi, zapali slobodno – rak nije za pičkice, –, defloriši tu Nemicu, dolar - kurac, evro - pička zajednička, deda se seli na nebo, malteška pudla maše repom, muškarci ne plaču, ringišpil za subatome, neon je američki, v²/c², da nije Hrišćanstva sada bi bila 4011. godina, matematika je pičkin dim, silikonske sise su sranje, silikonska usta su dobra za pušenje, popuši i ti jednu, ne diraj više crveno dugme, Pilate stoko jedna – vidi kakvo si sranje napravio, Fuck America, Papa loži vatru telom Đordana Bruna, nemoj da cinkariš ko je slomio prozor, duvan čvarci, jebi komšinicu, pametniji si od GPS-a, sat od voska se topi, Nolite jacere margaritas ante porcos, Čerčil trebi trule jabuke – Njutn spava, da nije Amerike sada bi bila 1811. godina, Salvador Dali ne jebe, Sloba misli da jebe, Koštunica sanja da jebe, Tadić jebe u prazno, bazen češkog piva, raspeće za Pilata, pička je samo obična futrolica dlakave spoljašnosti, jebaće te ona kao Jelena Trojanska sa dupetom u vatri ...
Spora kao najsporiji procesor, trpeljiva i naviknuta na večitu gnjavažu, svest će iz celoživotne i uglavnom besmislene gomile umorno uzeti ono što joj treba. I dok je zauzeta prepoznavanjem elemenata za sklapanje celine, podsvest će se lopovski iskrsti i narediti rukama da zapale cigaretu posle šest meseci apstiniranja.
Iz svesti: Dobro je ... dosta ... setio sam se formule Lorencove transformacije.
Iz podsvesti: Daj sad jedan mlaz endorfina za samozadovoljenje.
Iz svesti: Dam ti kurac. Sledeći put daj mi samo ono što tražim, i ne podsećaj me na neke stvari. Nisam ih džaba gurnuo u najmračniji šupak memorije.
Iz podsvesti: Dam ja tebi kurca dva, sve je to tvoje đubre i ja ga čuvam. Daj endorfine ili ću od svega ovoga što si odbacio napraviti pet različitih ličnosti, daću im imena slavnih ljudi i pustiti ih da se igraju u tvom delu mozga.
Iz svesti: Uhhhh, pobeda je tvoja. Kako se zvaše ona kurva? ... ali samo njeno ime, broj imam u mobilnom ... zajebi kafane ... i Diznilend ... i kockarnice ... aaaaaaa... već si popušio jednu cigaretu ... e jebi ga!
Ringišpil za subatome. Proučavanje rezultata otkačene ringišpilske korpe je zabavno i jednostavno koliko i proučavanje anatomije muve zelepljene za šajbnu.
Jebeš mu mater ali stvarno nije svejedno kakvu ribu ćeš karnuti. Ono, nije svejdne ni da li ćeš piškiti u kenjari sa trouglsatom rupom na klizavim daskama ili u nekom senzorskom pisoaru što kapira kada si otreso i poslednju kap ... dobro, ajde predposlednju. Dakle, nije svejedno da li ćeš kresnuti diskretno silikoniranu, negovanu i od estrogena blago natečenu ribu ili brkatog moravskog skobalja sa kozjim nogama. Strepnja je bila samo da ne naletim na neku sa simptomima oboljenja ej-frajeru-volim-kurac-najviše-na-svetu-al-mnogo-sam-bre-cerebralna-da-primam-to-tvoje-parče-mesa-makar-i-u-kurton-zapakovano-a-ponajmanje-ne-na-jebenu-nanosekundu. Jebeš strepnju nego spržih sve sluzokože poslednjim kapima nekog Polo sranja, zategoh guzicu, 3-4 Trojanca ...?... dovojno ... valjda ... i ... dadoh mamuze konju u rebra.
In vino veritas. Imala je zanimljivu teoriju da je svaki delić materije na neki način povezan sa svakim drugim delićem materije u Vasioni, i da je teoretski moguće ekstrapolirati sve što postoji - svako sunce, svaku planetu, njihove orbite, međusobne uticaje, njihovu biološku, geološku, ekonomsku i socijalnu istoriju i budućnost na osnovu, recimo, jedne jedine boce vina. Kakva divna teorija. Naglas sam isfleširao prizor kada su sveštenici Aleksandra Velikog pogledali u drob žrtvovane ovce i predvideli da će Darije sa sve haremom biti do podneva jeban u bici kod Gaugamele. Ili kako u tom slučaju gledanje u pasulj i pileće kosti deluje sasvim razumno i da bi, konačno, žvalavljenje njene silikonske sise verovatno dalo slične rezultate u pogledu sagledavanja budućnosti i prošlosti Vaseljene. Što da ne, i silikon je materija, auto je na parkingu, stan je blizu parkinga u gradu, grad je na kontinentu, kontinent je na .... jebote kako je sve povezano. Testiranje vasione razmenom telesnih tečnosti. Uopšte ne zvuči loše, belih mi patuljaka biće ovo veče za pamćenje ... krenusmo...
U mom kraju bi rekli ... ali oćeš kurac bato! ... (efekat se povećava za π⁴ kada se istovremeno pokaže desni lakat) ... dakle ... oćeš kurac bato! ...
... tap, tap po ramenu; Dobro veče - Dobro veče; Ausfajs? – Pasoš izvolte; Koliko ste pošljokali? – Ma neeee, nismo pili, samo smo preko grožđa ispitivali istoriju Vasione; Oooo Wszechświat!? Molim da duvate u piszczałka – Ne, ne, ja ne duvam u frulice, duvaće ga ona, samo malo kasnije ... kada pronađem mesto gde sam konja vezo; Duvaj more ... - .... bip ... bip ...; Aha braAt, malo se popilo večeras, nećeš ti konja ni videti – Ma ne, nije to, jeo sam crnog i belog luka, mint bombonice, knedlice od šljiva ... keva pravila pa poslala i sada je moj stomak kao kaca puna komina, odigrava se alkoholno vrenje, oslobađa se etil-alkohol pa se resor...; Ajd` ne pametujte, uđite u samochód; (oOoo Sveti Hokinže zašto mi radiš ovo, pa zar nisam pod tvojom slikom svake godine, baš na tvoj rođendan, ritualno maljem po jedan Q&Q mrvio ... tako ti nebule Konjska Glava NX72 i glasovonog sintesajzera nemoj sada Sveti Hokinže... evo promeniću i bateriju na hronometru, korigovaću i onu jednu šestinu milijarditog dela sekunde samo ne večeras Sveti Hokinže) ... Ehej policjant, ja sutra moram na posao, važan posao, moram malo atome cepati, znaš ...; Skloni prste da ih ne cvikujem vratima, rozłupnik atomów, malo ćeš dasku za trežnjenje večeras cepati; ... Jebi ga, i to je materija. Drvo koje je raslo u nekoj šumi, godinama crplo vodu i upijalo sunce. Rađalo plodove. Evoluiralo. Ko zna koliko potomaka ima i gde su? Pored njega se čak možda ratovalo i ginulo, a ispod njega jebalo. Kakva li je sudbina čovaka koji ga je posekao? Gde su njegovi preostali delovi i koje vrste je to drvo uopšte bilo?... Koliko mnogo pitanja ... glava mi puca ... a sve je tako lako uvezano... samo kako povezati dasku sa silikonima? ... Mora da postoji način... jer sve u Vasioni je povezano...
Proizvode se na parlamentarnim izborima. Baterije im traju četiri godine. Softver im se povremeno apdejtuje, ali uglavnom na četiri godine. Povremeno, opet na četiri godine, izbace i neki novi model. Konačno, svake četvrte godine posećuju stvoritelja sa molbom za poboljšanjem i produženjem života baš kao u filmu Blade Runner 1, ali sa mnogo manje dostojanstva. Doduše u filmu je kao replikant prikazan i jedan poveći reptil. Neupućeni bi pomislili da se pojavljuju na četvrtom kanalu, ali vraga, iz krajnje okultnih i verovatno masonskih razloga eto njih na kanalu broj dva.
Osnovna svrha i smisao njihovog postojanja je izvršavanje beskonačne, zatvorene programske petlje međusobnog repliciranja i pustošenje skupštinskog bifea. Feromoni su im Made in PRC.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako se boriti protiv replikanata? Grickalicom do koske oglodati silikonsko dugmence sa brojem 2 na daljinskom uprvaljaču jer su genijalni Korejanci na broju 1 čvrsto fiksirali prvi kanal, a na broju 2 drugi kanal RTS-a. Za svaki slučaj u meniju podesiti bajpasovanje drugog kanala RTS-a da se slučajno ne bi pojavio prilikom skrolovanja programa. Preostale opcije su radikalnije i uglavnom se odnose na emigriranje ili spokojno čekanje da deda i baba umru.
- Sine oči nanine, ajd` nabodi mi heklicom ovu dvojku. Onaj tvoj brat izgriz`o dugme k`o da se od cucle još nije odvojio.
- Šta će ti bre nano ti replikanti? Samo replikama repliciraju na replike replika.
- Eh zlatna usta nanina, kako mi pametno zboriš. I ti ćeš tako jednog dana na drugom, samo da mi je dočekati. Evo heklica.
ENJOY, bješti neon. Neko je skoknuo u ofsajd budućnost i doneo gomilu strašnih uspomena. Mudre su i poučne. Predskazanje trajektorije serpentine kojom će civilizacija gmizati. Dakle, ENJOY!
Slike društvene disocijacije, beskonačno naporne dokolice, dekadencije bez kriterijuma i granice, involucije svih vrednosti, potpune dezorjentisanosti pojedinca i krajnje društvene atrofije do bezobličnog rudimenta. Svi problemi su rešeni, pa čak i oni sofistički, ljudima preostaje samo da uživaju.
Degeneracija ljudskog bića se koriguje implantima, protezama, graftovima i veštačkim organima a nesavršenost mašina se koriguje time što su one sve humanoidnije i socijalnije. I što je ljudsko biće kibordskije a androidi replikantsko humanoidniji pozorište je zanimljivije. Teško shvatljivo tvistovanje za boeme. Za inženjere je to samo puki izazov i mlaćenje para uz okačenu poruku: mi to možemo a vi napišite ode i poeme o fenomenu ako će vam biti lakše. U prevodu, možete da ga duvate, odosmo mi dalje. Napravićemo vam pičketinu po želji sa pravim feromonima. Merlin Monro, Adrianu Limu ... koju hoćete ... pa ćeš i ti masni, cvikeravi, ćelavi bubuljičavko od metra+žilet sa Jogurtovog avatara jebati vrh pičke. I što je najvažnije za tebe, tvoju sujetu i mačoizam, one će biti uverene da si ti alfa mužjak planete, njeni feromoni će ti parati mozak ali će ona sama biti gluva za feromonski ples neuronima jer tvoji feromoni su realno grozni. Ona će zubima parati sopstvene i tuđe vene samo zbog tebe i na kraju, umreće zbog tebe. Toliko je moćan taj naš softver. Odoli ili ENJOY. Apdejtovanje ili zamena starog modela za novi uz 50% popusta. Godišnje dopunjavanje rezervoara feromona – gratis! ENJOY!
I taman da neshvaćen upadne u ofsajd prošlosti i zaborava – dobićemo nastavak. Nastavak kao novus spiritus movens ili memorijski rifreš prošlog dela ili optimistička korekciju ili možda najavu novih ciklusa tame i dekadencije. Biće da je ovo poslednje. Očigledno neko to zna. Neko je ponovo bio u ofsajdu budućnosti.
Dno metropole budućnosti je identično dnu metropole srednjeg veka, roštiljijada, gatanje, zabava, tezge, cirkus, jurnjava, ubistva ... Na višim spratovima su režiseri života i smrti. Bogovi. Oni stvaraju, kreiraju, planiraju, programiraju, repliciraju ... I baš kao što bi običan smrtnik stao pred Bogom i naravno zatražio poboljšanje i produženje života, replikant je to isto učinio pred svojim stvoriteljem. I baš kao što bi Bog odbio takve zahteve običnom čoveku, stvoritelj je odbio replikanta. Zaigrali se Bogova.
Nešto mora da se citira i u originalu, jer original je jedan jedini. On je savršen i nedodirljiv. Dakle: „All those moments will be lost in time like tears in the rain“. Voleo bih da imam um autora ove rečenice, mada sam sasvim zadovoljan i sa ovim kojim osećam njenu lepotu, poruku, značaj ... I to je nešto ... ili možda nije ... jer će svaki blistavi trenutak, svaki orgazam, svaka pobeda, uspešno rešena jednačina, uspešno očitavanje, merenje, pa i svaki poraz i gubitak, nestati u beskraju vremena kao suze na kiši. Ali dok kiša ne padne ... ENJOY!
Blade Runner 2
Dokaz da Ajnštajn i nije baš dobro ukapirao ono što mu je tast rekao u šetnji Marićevom baštom, a rekao mu je: „Sve je relativno moj Alberte.“ I još ga potapšao po ramenu.
- Milevice dodji reši mi ovu jednačinu sa jednom nepoznatom, nešto mi ne ide, a i pojačalo mi se Braunovo kretanje u čajniku, iskipeće....
- .... evo Alebertice, nije bilo teško. Rešenje je C odnosno 300.000 km/s. Ali vidi ovo, C je toliko samo pod uslovom da je generisanje relativno malih vrednosti relativno konačne neverovatnoće beskonačno relativno i to u uslovima relativno smanjene entalpije i relativno hipertrofisane entropije kvark-gluon plazme. Jednostavno je, kapiraš?
- ...... .... .... khm, želiš li mleka u čaju Mila? Zapravo, sviđa mi se ovo C, a i ova reč relativno je tako ... nekako ... žuto-zajebana ... želiš li mleka u čaju Mila?
- Ma batali čaj Albertice moja, Braunovo kretanje molekula mog korseta i donjeg rublja doseže kritične vrednosti koja uopšte nije relativna. Dovoljno si zapamtio za danas - C i relativno, ovo ostalo ionako neće biti važno u narednih sto godina. Ajde sad da jebeš.