Puše pod svoj nos
Gleda svoja posla.
U vrijeme demoktratije, jebote. U vrijeme kad nam je demoratija dala za pravo da imamo svoj stav, nema veze kakav je , ali da je stav. Kad možeš izasrati šta god hoćeš, i kome god hoćeš, i u dosta slučajeva proći nekažnjeno. Šamar je četristo do hiljadu i dvjesta maraka danas, a plata četri stojanke, pa ti udaraj budale kad lupaju gluposti.
Danas je čak poželjno živjeti tuđi život, kao što je Slobodi iz Mrkonjić Grada poželjno imati lijevog beka koji zna ući malo u sredinu a ne samo pravolinijski se kretati jeb'o mu pas mater.
Dobri su to ljudi, ne treba ih dirati, neće glava zaboliti od njih. Ako ih ne zajebavaš.
Što bi rekla ona reklama za margarin : Svako jutro, DOBRO JUTRO! KAKO JE KOMŠIJA TODORE? Ima li slatke, ja malo uranio...
Evo. :sipa rakiju
Šta ima?
Ništa. Kod tebe?
Ma, čovječe, oka nisam mogo sklopiti noćas. Čuo sam da je mali Neđin seksualno opterećen. Vele otkad se oženio ne silazi sa tuđeg djeteta sunce ti kalajisano. Jeb'o te ljeb, kažu nekuveče ušli u nagradu ona legla u sjeno i raširila noge, a on se okačio na gredu, zageg'o se, viče : GLEDAJ SAD MALA DOSKOK U TELEMARKU NA KURAC U PIČKU!!! Jebu se djeca ko zecovi. Šta ti misliš je l' to bolesno?
Ma šta mi je za tim mani me se. Nek' se jebu, samo nek' po glavi ne biju! Aj komšo popij to, pa da idemo štogod soriti kod Ludog Konja...
U gostioni „Kod Ludog Konja“...
Mala, meni pivu, daj njemu, i daj njima šta će.
Nego komšija, znaš li ti kad su Tito i Jovanka, došli u posjetu Mrkonjiću pa sa Đurom Pucarom i ženom tamo u njega sjeli da doručkuju, a Tito kulturno, pomalo jede, a ovi naši navalili, sunce te jebl''o, vele, Đurina žena tuče neku ljeušu a nju zamastilo, sve joj ona mast niz laktove curi. A Tito bleno, ne vjeruje očima, kad odjednom Đurina žena povika Jovanki: BOGA TI JOVANKA, ŠTO TI JE TITO 'VAKO ŠPATLJIČAV NA 'RANU! HAHAHAHAHAHAHAHAH JEBO TE SUNCE HAHAHAH.
Da.
E komčija jesi neki atorit jebo te lepetnjak, a jesi čuo da su se Mitar i Đurađ skoro posvadili oko međe, mal e nisu poboli, htio ga Mitar zaklati mistrijom, jedva ga oteli. A, jesi čuo?
Slušaj me komšo. Ja sam preoro više livada nego Marko Kraljević turskih drumova i livada tri puta, pokosio livadu od Glamoča do Banja Luke, imam 100 metara jabuke i 300 metara šljiva utresti a one ujdurme u hladnjači mi traže 15 feningi po kili za čuvanje, tako da mi ostaje feninga zarade k'o da sam smoki uzgajo, moram onom svom vrnti izmisliti pare za školarinu, i molim Boga da prodam staru kravu muslimanima za Kurban Bajram, jer mi ćaća troši više kapi za oči nego kompletan sistem za navodnjavanje u vinogradu Darka Miličića na Fruškoj Gori. Dok to ne sredim, JEBE MI SE I ZA TOBOM I ZA SVIMA OSTALIMA DABOGDA TE MALI NEĐIN NA KURAC NABIJO DOK TI MITAR I ĐURAĐ SJEKU UŠI MISTRIJOM A MRTVI TITO SKAČE GOLOM GUZICOM ZA VRAT. JEL TI JASNO SAD ŠTO SAM ATORIT?
Jeste komšo, jeste, evo saće piva samo se nemoj srditi znam ja kakav si ti kad poludiš. MALA DAJ PIVE JEBLA TE NEDILJA HOĆEŠ DA NAS SVE ZAPALI. Evo pive komšo, evo pive...
Rokaj Roca
„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.
Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!
Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...
-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.
I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.
I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...
-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.
Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:
-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.
Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...
Spustiti plugove
Termin potekao od visprenosti našeg seljaka ogledanoj u još jednoj praktičnoj izreci „nema gazde bez duboke brazde“. Ključ uspjeha za prosječnog čovjeka leži u zen posvećenosti, upornosti Đenara Gatuza dok juri cjevanicu protivničke „desetke“, posjedovanju pancira za metke surove okoline, spremnosti na maratonsku trku. Ponekad, poslije sedme pive, u izmaglici vidim brkatog profesora književnosti koji govori : „Da bi stigao do vrha, moraš kopati do dna“. I tako je to u književnosti, uzgoju tovne piladi, fudbalu, iskanju pičke, dobijanju građevinske dozvole, ma, u svemu. Osim u javnim preduzećima, tamo te boli kurac.
Ko to na vrijeme skonta i spusti plugove pa zaore, iz duboka, muški, možda nešto i bude od njega.
Poratne su godine, kuća zakrpljena taman toliko da nam divljač ne ulazi nepozvana, i već se gleda na neizvjesnu sutrašnjicu dok u zagrijanoj sobici sa tranzistora Zoka Kulina troši svoje glasne žice pjevajući o strasnoj ljubavi sa Garom...
-Djeco, uspjeli smo da se nekako pokrijemo, sad je vrijeme da živimo k'o ljudi, i da zadovoljimo osnovnu potrebu, a to je da nabavimo televizor... Dogovorio sam sa bratom iz Srbije da pošalje, kakav takav, samo da može heklanje na njega , o daljinskom ne sanjajte. Stiže sutra autobusom, preko mog čovjeka od povjerenja. Iako ja mislim da nije vrijedno gledanja poslije Riste Đoge. Snađite se za antenu.
Danima sam njuškao sa bratom po smetljištima, minskim poljima... Dok nam ključ 13 nije našao antenu u drugom naselju, televizor je stajao kao osuđenik, a onda...
Ja i brat smo bili zaduženi za okretanje, što je pored živog dida i ćaće sa posljedicama ranjavanja bila itekakva počast.
-Momci idite na balkon, i nosajte, a mi ćemo vikati...
Nosali mi k'o litiju, tamo amo , kad...
-OPOPOPOPOPOP, USPORI USPORI, K'O DA MALO IMA, VRATI POLAKO, POLAAAAAAKO, POLAKJEBOTBOGMAJKU!
Paf, nestade struje, i vanjskog svijetla, otrese brat sa balkona, jeknu k'o ovca...
A JEBEM TI SUNCE I RESTRIKCIJE I STRUJU I TESLU U TRI PIČKE MATERINE PA ŠTA JE OVO DA SE DVA SATA NE MOGU SASTAVITI NORMALNO, JE L' DOBRO MALI?
-Jeste, samo ruku slomio, i ugruvao se.
-Dobro , vodi ga Čedi Kostolomcu nek namješta, a ti se vrati da namještaš kad dođe struja.
Došla struja, antenu smo postavili na šipku od tri metra, opet ja na balkon...
-OPOPOPOP, EVO NEČEGA, VRATI VRATI, OPOPOP, DOBRAAAA! KURAC DOBRA, OVO BALIJSKI, PRODUŽUJ ANTENU, NAŠA MORA BITI IZNAD.
Gurno sam u onu šipku šprulju za trešenje šljiva, sad je do riblje kosti bilo nepunih desetak metara, nosim ja nju , nosi ona mene, nikud upraviti sa njom, ruke bole kako nisu poslije najboljeg drkačkog maratona. Previja se na sve strane, ne može se ustabiliti, drži ne daj...
-Dide, komšija Mitar, kaže da ima dva kanala, znam da si u svađi oko međe, ali moraš ispregovarati da stavimo antenu na njegovu kuću, ovako više ne vrijedi.
Nakon dugih pregovora i litra rakije, dogovorili smo da se postavi antena, međa je ostala netaknuta, što je smatrano izuzetnim uspjehom...
-Ženo, umoran sam od pregovora i namještanja antene a sad mi kreće „Cvrčak na sat“, ponesi mi onu kištru pive da spustim plugove da idem u pičku materinu, više me ništa ne pitajte, samo sakrijete oružje,oni ajforci odaju ako pripucamo opkoliće me pjanog pa zaplijeniti. Natopiću se k'o urmašice.
Srećno
Posljednji vapaj saobraćajnog pandura kad skonta da ti ne vrijedi kaznu pisati.
Pandur izbacio lizalo, auto uredno staje, prozor se suptilno otvara...
-Nemam vozačku, nemam saobraćajnu, nisam vezan, nisam upalio svjetla, prekoračio sam malko brzinu, polugo sam...
-Sve to pobrojano je oko četiri stoje mladi gospodine ali možemo se dogovoriti za stoju.
-Ali vidiš da sam polugo, nemam ni novčanik, krenuo sam na kupanje evo tu dole iza krivine, jebo ga ti.
-Pa, dobro, šta ćemo sad?
-Ništa, ajmo na kupanje, ako nećeš evo jedan Sinalko za tebe.
-SREĆNO, I DA TE NE VIDIM VIŠE.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
-Dobro veče, mladi gospodine, prekoračio si brzinu a po očima vidim i pilo se malo, ajmo na duvanje?
- Nemoj živ bio auto nije moje, smuvao sam koku pa idemo da se malo družimo, ako me razumiješ.
: Obasja grobinu pored mene, odmah načini korak nazad, stavi drugu ruku na pištolj...
-SREĆNO I SVAKA ČAST
Mitnjak
Dijete kojem se najviše raduju u porodici.
Princip primogeniture koji je istorija izvukla iz rukava i široka primjena izreke „prvo pa muško“ nameću zaključak da se naš čovjek najviše raduje prvom i muškom djetetu. U sticaju, to je štogod radost.
Međutim, život kad se zaigra često ne prati stanje na terenu pa ponekad baci na marginu pravilnosti, pa ono prvo i muško dijete ne mora biti mitnjak. Neko poslije zdravog prvog djeteta sa drugim ima muku pri iznošenju na svijet pa kad se te muke oslobodi onda se više obraduje, neko pravi djecu u vremenskom razmaku dvije osvojene koride Ilije Grahovca, pa kad vidi kakvu je budalu donijela ona prva, obraduje se drugom djetetu i nadi za očuvanje kuće i okućnice , jer ni Jovo Grahovac nije uspjeo napraviti dvije jednake budale.
Uostalom, dajte mašti na volju, samo bez one priče „ sine, mama obojicu voli isto, to k'o kad bi dala da mi odsjeku dva prsta pa me pitali koji više boli“ , to pada u vodu kad se prvi put povežu dva ili više zijana, a i onda izraz iz naslova ne bi imao smisla i primjene
PROLJEĆE JE STIGLOOOO VRAĆAJU SE 'TICE SAMO N...
-Mrlino ustaj i smanji rikanje! Imamo zasjedanje, did se naoštrio neće ni kave popije, radiće prošće preko leđa, zahtjeva tvoje prisustvo. I otvori malo prozor da izađe ovaj miomiris tvog prkna koji mi govori da si mamuran i danas.
Ja u primaću, prijavim se za kvorum, drmnem raki'cu...
-Ja ne znam šta sam ja Bogu zgriješio i koliko još priloga treba da dadnem onom lopovu da bi koju lijepu riječ reko za mene pa da i mene sunce ogrije samo da me budale ne jedu po drobu... Pa je l' se samo u mojoj kući budale rađaju? Pa ovo nekad prva kuća u selu bila, a vide sad šta joj dopade, poslije mene potop, svaki mi je Uroš Nejaki...
-Dide, ja se izvinjavam što prekidam ekspoze, čekaju me kolege na kavi, a kvorum si već dobio, mogu li ja sad napustiti sjednicu?
-Ne može jebem ti Nedu Arnerić. Ova je o tebi. Je l' istina, što mi vele kod prodavnice da se igraš uskoka sa malom što joj je dida ubilo kad su išli otimati mladu prije pedeset godina, slučajno jadan pao na sikiru leđima?
-Jeste dide, taman kad si se ti negdje ženio.
-Mali, je l' ti to za moj astal dobacuješ nešto dvosmisleno da te sad tljanem sa strane jednom da ti povratim boju k'o dok sam svojevremeno udarao ponos EI NIŠ?
Vidi ćaća da smo krenuli poprilično žustro...
-Može jedna raki'ca majstori?
-A što ne bi moglo?- odgovorišmo uglas.
-Jebo li vas Peja u guzicu , da bi li...
Kad su se strasti smirile...
-Slušaj mali, nije ona dobra za tebe, ti dok se nisi počeo okretati za njom bio si momak za ženidbu, ovako će ti djeca klipe u guzicu zabijati, naopaka je ona. Eto nekuveče se čulo kako joj rozgaš pod prozorom „Majka ćerku gurala u Drinu da je ne da siromašnom sinu...“ Nije to u redu, nismo mi siromašni a i njena majka bi da se riješi metilja, samo nismo ni mi ovce, znaš. Nemoj da budala dođe pa da ti materi pjeva onu staru „svekrvo moja kad rode rogači ne čekaj me ti u vodu skači.“ Slušaj, did je ušparao nešto para, evo ti, 'aj ti završi to svoje škole već jednom, kad si pri kraju, proće to tebe. Ako ne prođe, povješaćemo se kolektivno, a ti vidi.
-Fala dide, opravdaću ja ovo.
-Znam da 'oćeš, ti si meni mitnjak, a ja se rijetko varam u procjeni.
Ćaću kad kap nije spucala...
-Jebem ti nedlju, ovaj se mjesecima ne trijezni a ovaj mu još dade pare. Majko moja što me ne pobaci sa kakvim ja budalama živim.
Utom upada moj nesuđeni kum, sav uštirkan ne zna ni gdje je...
-BARVEČE.
- E sa srećom, ovaj pomračen potpuno.
-Đe si kume , đe si antrago, đe ostala kuconja, idem ponovo na fakultet dao mi did pare da privedem kraju, 'ajmo do zadruge.
Samo još tu noć je odjekivalo pod prozorom...
ČUDILA SE OVCA I ŠILJEŽE KAKO ČOBAN ČOBANICU...
Svaka sikira sebi malj usječe
Svako nađe nekog da ga jebe u zdrav mozak. Nekog jebe šef, nekog žena, nekog kladionica, neko je sin Duleta Savića... Tako to ide u životu, i samo se moli Bogu da nemaš mnogo toga da te jebe u mozak, ili da imaš mnogo ali da te ne jebe mnogo u mozak. Često sam sebi čovjek stvori , sportskom terminologijom rečeno, negativnu atmosferu u svlačionici.
U principu, učini što je do tebe, a što nije i na šta ne možeš uticati, trpi.
Probudio se sabajle sam u kući k'o mali Kevin Mekalister, izbrij'o se, stavio parfema... Danas je moj prvi bračni dan, normalan dan, poljevačina prebrojana, dugovi vraćeni, ostaće možda i za dobrog Golfa trojku i da se uvede kablovska, žena na poslu a mužijak čuva kuću. Pokušavao sam vatru odložiti ali ovo neka nova moda pa nema ni drveta ni treske, samo obilazio oko peći pola jutra i čekao da progovori kako se loži. Dodijalo, podne, a žena dolazi u tri sa posla, nikad dočekati, a ja ne budem lijen...
-065234212... 'ALO SVASTIKO MOJA JEDINA! Pa gdje si ti meni, jesi li još vesela k'o na svadbi? Aha, aha, prošlo te, nego zovem da pitam hoće li biti slatke? Kako to misliš neće, pa jebem ti život nisam ti sestru kolakotru oženio bez tebe u paketu da ne navratiš obići zeta malo, sramota je! Vid prekinu fanfulja, e zatrkaću se ja na tebe, tvrda ti je vjera, tvrda k'o...
-0664556876... 'Alooo punice, punana moja mila, samo da pitam mogu li te zvati mama? Čuj upropastio ti ćer, pa zar me nisi svega ubalila na svadbi koliko si me ljubila iza ušiju onako pomračena od rakije... Cccc kakva je ovo zavraćena familija...
-065788644... OOOO KAKO JE DIREKTOREEE! HOĆE LI BITI KAKAV POS'O NA DRŽAVNIM JASLAMA ZA ZECA,ŠTO BI REKLI INDEKSOVCI HEHE? KOME MRŠ, KOME NIJE TI DOVOLJNO ŠTO MI JE MEZIMICA ZABELAJILA SA ANTRAGOM?!!!
-06696543... 'Alo ćale, moram ti nešto reći, ja mislim da ja nju ne volim.
-Ma šta ne voliš pička ti materina, tri dana si u braku i znaš voliš li ili ne voliš, ne volim ni ja tvoju mater više, al' trpim. Ko te jebe kad se zalijećeš!
Samo majka ovo može da razumije...
-066346870... Mama, kako si šta radiš? Ja mislim da sam pogriješio oko ove svadbe, lijepo je meni moja mama govorila, daj mi neki savjet...
-Radi, šta 'oćeš meni bitno da sam jedno sa 'rane skinula. ..
Utom stiže i životna saputnica...
-Ćao ljubavi, hoćemo li konzumirati braka malo...
-Nećemo, što je ovako ledeno u kući nisi sposoban ni vatre založiti a jeb'o bi...
-Kako ću založiti niđe drveta nema?
- Konjino, eno ti vreće peleta u ćošku, ovo je peć na pelet, staviš i založiš.
-ONE KUGLICE? Dobro mi reče, ja mislio u mlijeko udrobiti reko' pahuljice one što zoblješ, more li se rakijski kazan kako napraviti da ide na pelet?
-E dosta te, moramo neke stvari odmah razjasniti, da na početku kažemo jedno drugom šta smeta pa da možemo normalno nastaviti.
-Da su moji mater i ćaća govorili šta im smeta kod onog drugog ne bi se nikad ni uzeli a kamo li sastavili 30 godina braka, al' aj, viči...
- Slušaj, moje da poštuješ k'o svoje, nema više lokanja po kafanama sa onim svojim jalijašima, za konobarice neću da čujem, u kladionicu dvije marke sedmično imaš, dok ne nađeš posao i počneš prinositi kući neću da te čujem da si tražio daljinski, to je sad ovako iz glave aj sad ti...
- Mogla bi se nekad i obrijati strmu pizda ti materina, kad se brišeš u veceu u kuhinji šušti k'o da šmirglaš okapnicu od Stojadina, jebem ti krvavicu tvoju. Dobro je mene did sjetovo, svaka sikira sebi malj usječe...
-066834767... Alo Stevane, daj da prebijemo onaj dug, dva mjeseca ti radim džabe na pilani, poslije regularno, more li?
-Poso riješen, skidaj gaće i naguzi se da zabijem raketu u pun mjesec...
Djevojke koje ne vide šta to muškarci vide kod konobarica
To su one što uvijek nešto seru oko jadnih konobarica. Te to su fanfulje, lake žene nesumnjivo niskog morala, te mi muške svinje (kao da je ovo nešto pogrdno za mene, svinja me hrani, liječi i oblači, a i ovu moju) tamo se natandrlji vas trideset i svi tražite pičke, tešto ne idete kod one dobre, nego svi pohrlite kod one što liči na salataru, te niste vrijedni nas normalnih djevojaka, te ovo te ono.
E da se jebete više, jebem ti život šta sam puta linkovao Luksovu Slađu, nikad skontati. Jebem vas u logiku, ja sad, evo. Šta koji kurac što idem kod konobarice? Idem zato što mi se ide, ideš i ti u diskoteke gdje rade konobari, više ih nego konobarica tri puta, pa jel trebam ja da mislim da ti ideš gore da se natakinješ na njih šest? Natakinji se, zaboli me kurac, ali pusti da idem đe volim i đe mi je dobro. I je l mislite da jebe nas trideset? Jebe jedan eventualno dvojica, kao i svaku normalnu koku. Redovno. Ovi neredovnih ima, ali , da se ne lažemo, išle ste i vi na more...
I ovo, ova bolja ona nije, ova debela, ovakva i onakva... Šta bolan serete?!! Je l kod konobarica ne važi sad pravilo "nije bitan fizički izgled ako ima dobru dušu" ? Jebo li ja vas tako licimurne. Nije bitno kakva je konobarica ako dobro sluša i podnosi gluposti. Otprilike ko psihijatar samo što ti ne uzima pedeset maraka po satu, već za 4-5 sati.
I u ovom slučaju, što se fizičkog izgleda tiče, ne treba biti savršena, ne smije. Ne smije biti da ništa ne fali i da nema malo viška, ako se razumijemo. I treba da bude malo koketna, i da nekad malo sjedne u krilo, čisto onako da odmori, ne da se nabije na kurac, i da se nasmije, ali najvažnije kad odem tamo i osjećam se ko posljednje govno, ne treba mi neka prepička da me gleda preko šanka, nego normalna da liči da me razumije, kad tebe boli glava, nemaš živaca vremena ili ti neki drugi kurac bude, da mi ko Šobić kaže "bolan biće bolje". Eto vam sad, jebo vas konj.
I ne dirajte ih više.
Upišati vršaj
Izraz potekao iz vremena prije tehnološkog napretka u našim krajevima kad se vršidba obavljala bez kombajna i tako tih čuda. Mukotrpan je to posao bio, i sada je, a naročito tada. Trebalo je pokositi, pokupiti žito, razbrijati arman, udariti stožinu, nasaditi vršaj, izgrabljivati slamu, prevrtati vršaj... Vršidbu su obavljali konji, išli u krug i gazali dok ne obave posao.
Tako je znalo doći do situacije da se konj popiša na vršaj, a samim tim i na tvoj posao za koji si ti propišao krv.
Simbolika je jasna.
Jutranju idilu gledanja DUGA SAT TV-a i voditeljskih bravura Neđe Kostića prekinulo je nedojebano zvono koje nije imalo namjeru da odustane...
-Dobro jutro.
-Brojutro, izvoli.
-Ja sam Mira, konobarica kod Munje.
-Ćeri mila, u najmanju ruku bi trebala biti poštar pa da mi ovako rano siluješ zvono, a druga stvar, meni je stvarno rano da sad idem u kafanu.
-Ja sam trudna sa vašim Jovanom.
-O JEBO TE DRAGI BOG! Ulazi u kuću da te niko ne vidi.
-Sjedi. JANJO! Dajde joj kavu turi, i meni šećerli vode. Onaj naš kreten napravio dijete, ovoj.
-E PA, NEĆE U MOJU KUĆU KONOBARICA, ZNAŠ ŠTA JE, OVO JE POŠTENA KUĆA, NE MERE TO TAKO.
-Ovo je inače Jovina mati, kustos Muzeja ZAVNOBIH-a, uopšte je nisam našao naguženu na vrelu dok je prala veš, pa joj ga surdukno, nego ćeri, reci ti meni đe on tebe nađe? Ustvari,đe ti njega nađe?
- Pa eto, on je često svrać'o kod mene na pivu, i jedno veče ostali sami u kafani, on popio ja popila, zaključam, i eto. Belaj.
-Nije belaj, nek' je sa srećom. Al' taj je nesvojatan, sjećam se kad sam budalu poslao u škole, četiri mjeseca se on nije javljao, dok mu nisam zavrn'o finansije, posl'o razglednicu, „sve vas volim i pozdravljam, poželio sam se i vas i zavičaja svaki ću kamen ižljubiti, samo mi pošaljite 50 maraka za kartu.“ Ja mu napišem:“ Nemaš rašta dolaziti, snijeg pao, nijedan se kamen ne vidi“. Hoću reći, neće on priznati to dijete.
U tom eto Jove na vrata...
-O JEBO TE DRAGI BOG!
-Nije Bog, on to radi mnogo suptilnije, nego sjedi sine, drmni jednu ljutu pa da dogovaramo šta ćemo, da ne ostaje upišan vršaj.
-Ja nju neću ženiti, ne volim je više a i debela je plao.
-Hoćeš, ženićeš je, ja ti kažem, nećeš mi kopilad ostavljati da ga poslije druga djeca zajebavaju pored živog ćaće. Grota je. Od mene dobijaš sprat, namješten, neću ni kašike iznijeti iz njega. A to što je debela, to joj je plus, bolje nego da je kakva špatna. Svaki, sine, majstor zna da je bolje uzeti đe ima i viška pa dogoniti pos'o nego onako kad nema pa očima navlačiti. Biće to dobro sve kad s e oženiš.
-'Aj dobro, ako moram, šta bih.
-Moraš. Mala jesi vična praviti jesti?
-Kako nisam, pa nisam od stra'a ovolika.
-Odlično, u kuhinju pa pokaži mami šta znaš. Primljena si.
Ko se dima ne nadimi ni vatrom se ne ogrije
Repetito est mater studiorum što bi rekli pogani Latini. Nema dobra dok ne zagrzieš muški i ne puštaš dok rezultat ne dođe. U programu života nebrojeno puta ulaziš i izlaziš dok ne krene. Jednostavno , bilo šta da radiš moraš skupiti određeno iskustvo da bi prešao neki nivo. Na kraju, eno ti Neše Sline, šta uradi od života, a da ti ne možeš. Nisi pokušao druže.
Odustajanje kao neprijatelj ljudskog roda mora biti izbačeno iz upotrebe od strane junačke maksime „ ne jebe lijep nego uporan“. Pa čak i kad ne uspiješ nakon milion pokušaja , sudbina će naći način da ti nagradi trud na nekom drugom mjestu.
Izlazim nasmijan iz „Bonela“ i kroz zadovoljan osmjeh pjevušim „Saki Saki Sale kupi mi sandale“ dok gledam novu akviziciju na mojim stopalima kako mi namiguju Bemine cipele od 64 konvertibilne marke i u tom trenutku presječe me ljupka faca žene koja mi je strah od odbijanja dovela u stanje gej aktiviste na saboru Krajiške pjesme u Drvaru, praviću se da je ne vidim ipak sam joj bio nebitan poput Brakusove emisije, nece skontati ...
-Ljubo, Ljubo! Zar me ne prepoznaješ, stani ej, to sam ja, Milijana!
-Mrš! Odabi oda me.
-'Aj bolan Ljubo, nemoj biti na kraj srca, nije sve tako crno.
-Kojeg srca, aždajo, srce si mi pojela uz kavu umjesto ratluka. I nije sve crno, naravno da nije, vidiš da se na meni vijori plava košulja k'o dres Lacija na Fernandu Koutu. Postao sam upravnik pošte i sad me zovu Ljupče, od milošte. Aaaa nije Ljubo više na šalteru...
-Svaka čast, drago mi je zbog tebe baš.
-Ne seri nije ti drago, boli te pička za mnom. Znaš da sam zbog tebe pokušao izvršiti samoubistvo pečatom, svu sam glavu izraubov'o, i sad imam ožiljke po glavi piše 70267 ZADNJA POŠTA BARAĆI. Jedva sam preživio kad si se poigrala sa mnom, pjesmu sam ti napis'o bio. Kravo jedna.
-Nemoj me vrijeđati, nisam to zaslužila, i kakvu pjesmu nedilje ti?
-Finu, u tri strofe, sve se rimuje, i sad je držim u fioci kad god mi je teško pročitam da vidim da može gore uvijek.
-Pa dobro, vidim preživio si, hehe.
-Jesam, i to Mileva mi donoslila krompirušu, na kockice krompir rezan, u med se stvara.
-A ko je Mileva, eto vidiš da si se snašao, nadam se da je bolja od mene, da te utješila.
-Nebitno ko je, bolje od tebe poljevalo za pitu pravi, a u svemu ste iste, i ona me sjebala načisto, postao sam alkoholičar, nisam za gaće na guzici imao koliko me sjebala. Pitu nisam mogao prežaliti.
-Ajooj pa nije valjda, a nisi ti alkoholičar ti si boem, to je nešto drugo.
-Srećo, boem se ne upišava u gaće koje nema, bio sam na dnu.
-Pa dobro, izvukao si se, oprem dobro.
-Jesam, našao sam Miru, mala k'o violina, ekonomiju završava, radi tu u kafani kod Brzog, neće bude roditeljima na teretu. Skačem na nju ko Adam Mališ, u dvije serije po 45 minuta, nekad i u sudijsku nadoknadu uđem. Šta je, ne vjeruješ? Skačem skačem. A ti kako si?
- A tebe kao interesuje?
-Tako sam odgojen , da brinem za druge.
- Pa dobro ni meni ne cvjetaju ruže, znaš bila sam...
- Zapravo ne interesuje me, ali nastavi pokušavati, ko se dimom ne nadimi ni vatrom se ne ogrije, aj dug ti uz put...
Naprđivati
Ono što neki nazivaju blejanje, eto, samo malo autoru ove defke smješniji izraz. Ništa posebno, razgovor bez ikakvog smisla i povoda poput kakvog udruženja pjesnika ili nekih sličnih škrabala. Izraz nastao po tome što riječi izgovorene tokom seanse par likova u kafani imaju težinu prdeža.
-Dobro veče draga, kažem ti, lijepa si ko Bog. Daj meni i daj ljudima šta će.
-Tebi ne dam, a za njih ćemo vidjeti, može biti samo jedan- reče mi konobarica uz blistavi osmjeh prouzrokovan dobrimbkašišom na Kočićevom zboru par dana ranije.
-Kako je momci šta ima?
-Evo naprđujemo, kod tebe.
-Evo došao i ja naprđivati malo. Ima li šta na vintu?
-Tanko, kod tebe?
-Da ima ne bih vama dolazio.
-Jašta.
Poslije par piva, prelistanih novina i komentarisanja dnevnih novosti...
-Šta nam valja činiti, meni se nešto radi?
-Najbolje da izvadimo po kurac i drkamo, štaš činiti...
-Pa može i to...
-Al da drkamo jedni drugima ovako za ovim okruglim stolom. Povadimo kurčeve pa se povatamo ko za glamočko gluvo, pa ko bude na vrhuncu nek taba nogom da se prekida.
-Taj rad, mala dajde još jednu...
K'o dva na putu
Kvalifikovati nekoga kao nepoznatu u jednačini međuljudskih odnosa. Dovesti ga na status slučajnog prolaznika, proći ne konstatujući ga uopšte a kamo li stupiti u kontakt sa dotičnim. Biti k'o Dinkić i istina. Štono veli naš narod prolaziti k'o kraj turskog groblja. Ne jebati ni dva posto.
Razočaran nečijim postupcima, dođe ti samo da rikneš k'o bak u ladu, da ne kažem k'o Tifa :“ NE RAČUNAJJJ NA MEEEEE, NE RAČUNAJ NA MENEEE!
Kol'ko li je u Glamoču sati, da li zora treba da zarudi?- pitanje koje me svaki dan podsjeti na rodni kraj, mater kako raspitava pitu, ćaću kako pod orom klepće kosu, i miris lipe potkućom... Decenija duga k'o put iz Australije, odo kući.
Čekirao sam kartu, za razliku od prošlog puta kad smo se ja i Đuro maniti prijavilo k'o Marko Kraljević i Musa Kesadžija pa nam oni đuturumi nisu dali ući, sad je sve kako valja i uz nekoliko sati sna eto me sa kosom u rukama dok koliko trepneš. I tako i bi.
Doš'o kući, mati svega naspremala, a ja nanio đakonija. Priono ja na na pitu, sve mi mast niz obraze ide, kiselo mlijeko iz raja izašlo. Ali vidim da osim mene niko nema apetita. Nije mi dugo trebalo da shvatim da apetit nema veze sa situacijom već da se nalazim u dječijoj pjesmici „Četri babe jedan zub“. Ne mogu jadni na zube, samo pilje u ono. Prokuno sam i Australiju i fasadu na kući, pvc stolariju na štali, sto keramičkih labudova, pa zar ovo da dočekam. Prekinem ručak, potrpam u kola i pravac zubaru.
-DAJ SVE PORCULANCE, NE PITAM ŠTA KOŠTA! DIDE UPADAJ I TI NE BOJ SE ZUBARA, DAĆE BOCU PA NEĆEŠ NIŠTA NI OSJETITI.
Zubar me ispoštovao u rekordnom roku od nekoliko dana. Pršti za stolom sunce te jebalo k'o Topalovići kad jedu Panteliju.
Da stvar bude gora kad sam dolazio, pozvao sam i one iz „Sve za ljubav“ da ih iznenadim, sve pripremio i tekst da im kažem koliko ih volim i koliko mi znače. Oni došli, raspakuju se, ona pička došla da se pozdravi, ćaća kad je vidio poslao dida po rakiju da izvuče da ih ugostimo, sašaptava se nešto sa materom. Sjeo ja njih , a oni nešto službeni, sumnjivo mi sunce ti žarko... Utom eto i dida, vidim ja ne mere odati, uhvatio zorta izvlačeći rakiju garant, priš'o onom kamermanu, kucka mu kevom stalak od kamere, pa veli meni:
-Sine džaba si ti giometra dovodio, ja ne mislim još umirati, nema od tvog dijeljenja ništa, da ti pravo velim.
-Nije dide, to kamerman, 'oću nešto da vam kažem, sjedi ovamo!
- Je l' se ti to ženiš? E FALA BOGU DRAGOM I SVETOJ NEDLJI DA NE SLUŠAM OD NARODA DA SI STARI MOMAK, A I FINA TI JE TA MLADICA, NUDE RAKIJE MALO PA DA IDEM PRIKLATI ŠTOGOD DA SE PROVESELIMO!
-Sjedi ćaća , šta si povilenio, nije mi mladica, mada ne bih imao ništa protiv da je preklopim k'o vazdušnu pušku, ali došli ljudi da te snime iće na televiziju, emisija „Sve za ljubav“!
-ZA ŠTA?! DA MI SE NAROD IBRATI, GLEDATI VRNTU NA TELEVIZIJI, SAV SAM TI ZA TELEVIZJIJE. SEREM VAM SE U LJUBAV I TELEVIZIJU. MALA, GARA, OŠ SE TI UDATI ZA OVU BUDALU MOJU?
Ona se jadna pogubila, zacrvenila se..
-Pa ja imam dečka.
-JEBO TI DEČKO MATER IMAM I JA BICIKLO AL' GA NE VOZIM, OŠ SE TI UDAVATI ILI NEĆEŠ?
-Ne bih.
-ONDA MARŠ! I TI I OVAJ NAKOSO OŠIŠANI I OVAJ SA NEDOVRŠENOM FRIZUROM I OVAJ KOSIJANER ZA KAMEROM, MARŠ MI IZ KUĆE! A TI, JEBANDERU, DOK MI NE DOVEDEŠ SNAJU I ČELJADE DA MI ŠKOMUĆE OKO NOGU, JA I TI SMO DVA NA PUTU! SAD MOŽEŠ UGASITI KAMERU!
Vrletan
Nemiran do zla Boga. Osoba koja gdje god se pojavi ko kakva elementarna nepogoda da je upala. Nemiran sKroz, moraš ga vezati a nije lud. Što bi stariji narod rekao, ušli mu pamravi u guzicu. Nesavladiv.
Nema mu mira bez vojničkog opasača.
U gostima...
Neka, NEKA MALI, OHANI MALO! STANI! ĐEŠKUŠ! NE PENJI SE NA ORMAR, SLAZI!
NE SIFON USTA, NE GUTAJ ! NE NOGOM U TORTU ! UBIĆU TE ! OSTAVI SE VODOKOTLIĆA ! NE NA ŠPORET OPRŽI ! NE BACAJ SE NA TUĐU DJECU KAMENJEM ! OSTEVI PAPGAJA NIJE PIKADO BOKTEJEBO ! NE ZAPIŠAVAJ CURICE...
Ne udaje se svaka počešljana
Ne mora sve biti savršeno. Neke stvari su savršene takve kakve su, i ne treba ih dirati. Ne traži dlaku u jajetu. Ostavi, bitno je da si pogodio suštinu. A forma, ma jeb'o je ti, zadovolji osnovno i dosta. Odradi glavninu posla a o detaljima koliko ti vrijeme dozvoli. Odredi prioritet i šibaj. Ovako jureći za sitnicama izgubi se čovjek pa ne zna je l' doš'o il' je poš'o.
A i život je peder prema takvima, loži ih samo tako, oni jadni se stisnu kidaju, i kad pomisle da je sve savršeno ovaj stari zajebant im ubaci kamen u cipelu, iako je to sitno, dovoljno je da pokvari savršenost. Život to radi iskusno, može on satrati i cjepidlaku i ladimuda očas posla ali on to pomalo, ali konstatno jebe, pa ako si dovoljno pametan odustaćeš od ispravljanja krive Drine i naći neku prihvatljivu mjeru, dovoljno ispravljenu krivu Drinu i uživati.
Jebeš ga, nije svako Šešelj.
Mamurno jutro, napolju košava ja tražim bijelo u očima pred ogledalom... Did svojom kevom odškrinu vrata...
-Đe si mali? Vidim opet bortaš, jesi i sinoć der'o rebra od šank?
- Ma jok dide znaš i sam da sam lak na suzi kad gledam „Orlovi rano lete“ pa kad ona mala maše partizanima, ubi me , nego 'aj sjedi . Oš šta piti? Kava?
-KHM! JOK!
- SOK, ima i onaj što pršće u nos, hehe?ž
-HKM! C!
-Bijele kave?
-Mali dokle ti mene misliš jebati ovdje da prostiš?
-Dide znaš šta je doktor rekao jeb'o ga ti...
-Znam, prvi put da imam TBC i da mi nema spasa, drugi put kad me kombi spuco da mi je glava pukla, treći put da imam rak i da možete rezervisati raku.
-Konjak?
-TU TE ČEKAM!
-Nego poslom sam ja došao. Vidim ja onu malu što se prikrada uvijek oko kuće k'o jejina... I drago mi je da poštujete tradiciju, oboje, rijetkost je to danas, a treba da se čuvaju običaji. Eto baš u ponedjeljak na Prskovdan, čujem ja nju đe viče „POPRSKAJ ME POPRSKAJ ME“ kad ste ono bili sami, e tako smo i mi na Prskovdan svaki Veliki Ponedjeljak obilježavali, ašikovali pa priđeš ljubovci, ili je malo kiselom varenikom poprskaš ili kasnije kolonjskom, falio sam te i ćaći...
-ŠTAS RADIO, JEBEM TI SUNCE BLENTINO, KAKI KURČEV PRSKOVDAN, JESI TI LUD ČOVJEK!
-Sad ja tebe malo zajebavam, čisto da ti vratim za ono maloprije. K'o da ja ne znam šta vama znači prskanje, jebem li vam pero sjajno, pa omakne se i meni nekad kad se ne da zaspati pa ko velim da pogledam Treći Dnevnik, a ono tamo skika stala onije curica. Majke mi, trebaju ono zvati TV „SVE U 16“ a ne TV1000.
-Dide, skoncentriši se.
-U redu. Sine ili se ženi ili ću napraviti škulja od tebe, a ti vidi.
-A jeb'o ga ti dide, nije to baš lako.
-Nemoj ti meni nije lako. Znam ja da bi ti pos'o, kuću, avto i 30000 na banku da se metne, al' ne ide to tako, ne bi bilo zanimljivo. E sad što je ova tvoja debelguza i što bi ti bolju pičku, to je već stvar režije. Samo nisi ni ti više mlad, i tica ti gnijezo na tjemenu svija već, razmisli ti. Jeb'o ga ti ne udaje se svaka počešljana, polako. Daće Bog i golji gaće. Et', ja ti rekoh a ti opet vidi sa sobom.
- Dide bolan, ona ima dijete sa drugim.
-Krava sa teletom je uvijek skuplja bila. Nek ima
Već na odlasku...
I recide joj nedljie ti da se ne pentra više na prozor, nije ona dijete, a i ne prave se ramovi više u dimenzijama njene guzice. Aj zivio.
Štraparijada
Strongmen takmičenje u životinjskom svijetu. Ako Grmečka bodljevina bakova predstavlja Olimpijadu za sve ostale sportove, i štraparijada na Driniću takođe predstavlja Olimpijadu, samo zimsku. Nije toliko popularna kao bodljevina i ne održava se toliko dugo, ali ima odredjenu važnost među sportovima u Krajini. Svi konjički sportovi su pederski u odnosu na štraparijadu.
Suština štraparijade, za one koji ne znaju, je u sledećem... Zapneš balvan za dva konja i oni vuku i čiji će par konja dalje odvući pobijedio je. Jednostavno. Ali ima i svojih caka, konji moraju biti uigrani kao Kića i Praja, kočijaš mora imati autoritet i znati kad da udari, kad je najpotrebnije da se najviše povuče. Nekada nije bilo pravila, pa su plemenite konje udarali kandžijama, letvama, okorcima, ma čim stignu. Jadno, ali tako je bilo. Danas nista, možeš pored njega udariti bičem , galamiti do mile volje ali ne smiješ ih udarati. Samo rukom.
Konji se inače dijele na toplokrvne i hladnokrvne. Toplokrvni su oni elegantni trkaći konji a hladnokrvni su oni koji se najčešće koriste za rad, čvrsti, impozantni, a mirni k'o Koštunica. Na štraprijadam učestvuju, jasno je, hladnokrvci.
Kao ključno pitanje postavlja se otkud tolika popularnost štraparijade u posljednje vrijeme? Pa, mili brate, gledaš one konje kako tegle trupce, gledaš sebe, imaš parnjaka kao i onaj, tegliš ,život te šiba, tegliš na očiglednu radost drugih, tegliš dokle možeš, jebi ga. Život težaka.
Sjedio sam u pet do ponoć i prizivao Duhove, i...Pali su Duhovi, svetac je, ne radi se, i samo jedna opcija postoji. Štraparijada na Driniću. Povešću sve svoje rođake, ima nas, a ja zaradio pare u Osterajhu, ne može ih nestati danas. Sazvao sam ih u dva auta po pet, i uputili smo se prema Driniću, najudaljenijem mjestu na planeti s koje god strane okreneš.
GLEDAJTE U TO KOLO PRED SOBOM IMA KRIVINA NA SVE STRANE!- kričila je stara majka.
Legla auta do zemlje, izdišu savlađujući puteve vukojebine, ali lagano, nakon nekog vremena već nam se smiješe šatori, Sinovi Manjače i miris janjetine. Stigli smo. “Osmica“ udara ispod svakog šatora, dok prestane pod jednim, kreće pod drugim. Nažalost, malo kasnimo, biće problem da nađemo mjesto do ograde, ima nas, krupni smo ali ovo je sve superteška kategorija, probali malo trbuom ćunuti ali ne ide. Probili smo koridor nekako, pobile se neke budale, i prišli ogradi.
Konji su Strašni sud za pogledati. Sila nebeska. Nevjerovatna je snaga u njima. Masa ushićeno urla kad god konji potegnu svom silinom napred, staza je uzorana sva, ono što oni povuku traktor ima problem da vrati na početak staze. Neki se pod silinom tereta zanose u stranu pa ne mogu više, neki imaju dobar start ali brzo im ponestane snage, nekim kočijaš usere sav trud, bar tako kažu ovi stariji ja se u gonjenje konja nešto i ne razabiram. Količina psovki je nevjerovatna, pa znamenita poslovica dobija svoje otjelotvorenje. Nema Zmaja od Šipova pa je narod uskraćen za popriličan komad budaletine.
Počinje i kišica neka, stvara se kaljuža na stazi, konjski vonj počinje da se uvlači pod kožu, a onda na scenu stupa on, čije se ime izgovara sa poštovanjem, u ovom sportu, on je institucija, Putin, Šešelj – Milorad Stojanović ZIS! Svi su se ućutali, netremice gledaju u ovog gorštaka širokih ramena , duge rijetke kose slijepljene uz glavu. Ima šake k'o lopatice na turbini Hidroelektrane Đerdap, ja mislim da bi odfikario glavu nacijelo normalnom čovjeku da ga potrefi samo jednom. Izvodi svoje konje za koje se sumnja da su direktni potomci u pjesmama opjevanog Jabučila. Cigan i Mango. Od pojave ovog tria mnogima se otima uzdah iz grudi.
Krenuli su... Cigan i Mango u istoj sekundi, uigrano,iskusno, potežu svom silinom. Zis urla za njima, udara šakom, kune klete. A oni kidaju, zastanu da uhvate daha i opet iz sve snage povlače, svaki mišić preijeti da se odvoji od tijela pod naporom. Ja ne bih mogao istovremeno dva tastera na kompjuteru stisnuti ni približno koliko ova dva konja istovremeno povlače, lagir se ne usuče ni centa. Međutim, trupac je ogroman i oni staju, ne mogu više, para im udara na nozdrve. Oduvali su konkurenciju i Zis, njihov strašni gospodar, sada počinje da ih ljubi i miluje. Utom kreće i pjesma „Za Zisova oba ata nude traktor i Pasata“, i narod se seli pod šatore...
A pod šatorom ima šta i da se vidi, muzika trešti, mladice skaču, štrapari ne žale pare, štedili su čitave godine, i bacaju na sve strane. I meni dolazi konobar...
-IZVOL' , ŠTA'Š PIT'?
-JEN', DVA, TR', ČETR'...DES'T. DAJ DESET GAJBI PIVA. USTVARI NEMOJ, PORENI JEDANEST, MORE KO POZNAT NAIĆI.
MOŽE LI DA VAM DONOSIM JENU PO JEDNU, DA SE NE MLAČI.
NE MORE, SVE PORENI OVAMO, IMAM PLATITI NIŠTA SE NE BRINI KRV SAM PIŠ'O 6 MJESECI ZA OVO.
Donesoše momci, naslagaše, muzičari se zgledaju.
-KOL'KO JE ?
-PIVA PET MARAKA, 'ILJADU I STO!
-HRK PU! STO DVJES' TRISTA...'ILJADU I EVO TI PEDESET NA KAVU. SAMO MI OSTAVI OTVARAČ DA JE NE BI JA SAPONOM OD OPANKA OTVRAO. I PORENI JANJETINE.
- KOLIKO, IMAMO I SALATU SAMO RECI KAKVU ĆEŠ.
-SVAKOM PO KILU, BOLJE DA IMA NEGO DA NEMA, I CRIJEMOŠE U SALATU, AKO NEMA GREDICU LUKA MLADOGA. I NAVRATI NA PIVU SLOBODNO. ŽIV MI BIO...
I tako do duboko u noć...
Razbadanje
Termin koji se koristi u sportu poznatijem kao bodljevina bakova, a označava situaciju sličnu fajnal foru ili finalima u nekim drugim sportskim i manje viteškim manifestacijama. Obično se ugovori jedna ili više bodljevina kao uvertira za neku veliku , finalnu , sa većim fondom nagrada, janjetine, Zmaja od Šipova, Baje Malog Knindže i Ćane Bodirože. I tako imaš ugovorene borbe prema kategorijama, reputaciji bikova i novčanoj moći da izazoveš Kukana, ili Zekonju makar. Da bi izazvao Kukana ili Zekonju, moraš imati pomenute atribute u sticaju. Nije to FIFA , pa da pet likova šamara ostalih 20 do polufinala,i jedno jako četvrtfinale, kurac, ovako samo junak na junaka može udariti.
Ili jednostavno...
-OOOOOOOJ ČIJA FRULA OVIM Š
-Momci fajronat, ja bih zamolio da ispijete.
-Odbijeno i u načelu i u pojedinostima.
-OOOOOROOOOOM SVVVVVIRRRRRAAAAAAA AJ
-ALI...
-Ne seri, daj nam još po jedan Jelen pa još jedan i tako dalje vidiš da je razbadanje nemoj da ti džigere vadim.
Da nije vlažna živio bi u njoj
Sintagma koju koriste ljudi koji baš vole pičku. Al baš. Sad će se naći neko ko će reći kako svi mi baš volimo pičku. Ali, c, jok, neš kolega. Ovaj voli na drugačiji način, nema prepreke, svaka pička je za jebanje, nije bitno čija je, i kakva je i kolika je, smrdi li, samo da ima rupa.
Da bi ovakav čovjek došao do pičke, rizikovati život ne znači ništa. Rizikovaće život i materi i ćaći, lovačkom keru što je istjerao međeda iz rupe i bika osvajača bodljevine kod Dumana.
Kad je on namiriši, sve ostalo pada u vodu, pada i Njutnov zakon i aksiomi i kojekakve druge pičke materine. Uleti na prozor od kupatila, vrata, leptir staklo na autu, nema prepreke. Treba reći da je to različit čovjek od onog opterećenog seksom, ovo je pravi pičkoljubitelj, u stanju da joj zagleda krivinu satima, opipava, liska, ljubaka...
On zbog pičke živi, to voli za tim ide, i kraj.
-Kume, nesto sam kontao...
-Deder kume, jabuko moja, gukni i prosvjetli svog kuma?
- Pa eto, kontam, sad dobro zarađujem, imam neke ušteđevine, da kupim stana sebi nešto i dajem pod kiriju.
-Pametna investicija, nekretnine su to.
-Pa sam kontao, kad već radim na strani, i uz tu kiriju, za par godina štednje kupim još jedan.
-E to je već pravo razmišljanje.
- I onda još jedan uz kirije od ova dva za malo kraći period štednje, šta misliš a?
-Fino, misliš, imaš moju punu podršku.
-Al samo studentkinjama da ih izdajem, prvo ti kume pošto si pravnik raspiši tender, pa ćemo ocjenjivati ponude, pa kad se ja pojavim ovako mlad gazda, pa uđem u pregovore oko kirije, ako me razumiješ...
Prvi put s curom u bioskop
Delikatna situacija. Ženama se inače nikad ne zna, a odlazak u biskop je samo još jedan pokazatelj toga. Vjerovatno nećeš potrefiti na film koji njoj odgovara, ili je previše ozbiljan ili previše nasilan, previše seksa odaje tvoje namjere, sto nekih kuraca palaca. Taman kad se ponadaš da će romantična komedija biti po njenoj volji, jeb'o si ježa, udario si na neki fenomen od ženska kojoj se povraća od Meg Rajan. Ako i potrefiš na film koji joj se sviđa, opet postoji vjerovatnoća da će joj se neka stvar u tvom ponašanju ogaditi. One ne cijene heroje kao što je Džon Rambo, to je sigurno.
Najbolje ne voditi, al' štaš.
Kupio sam košpe, i zapucao ka kinu Prvi Maj, danima me žena tamo u mene moli da je vodim u kino jebem joj ždraku njenu...
-OPET KASNIŠ, A KOJI SI KRETEN IDEMO GLEDATI NAJGLEDANIJI FILM U ISTORIJI , I TI NE MOŽEŠ NA VRIJEME DOĆI!
-Ma nisam oko moje, ćaća se nadovezo k'o baba na cicvaru ne bi Bog 'oće i on ide gledati film, jedva sam ga svrzo.
-MA NE LAŽI ZNAM TE. GARANT SI SRAO, MORAM ČEKATI DRTINU DA SE IZASERE I ZAKASNIM, ČAK SI SE I LUKA NADERO, K'O DA ĆEŠ SAM GLEDATI FILM.
-'Aj bona, k'o da neko zna odakle se čuje luk u onom mraku, nego koji film idemo gledati, šta si ono rekla, ja sam Džekija Čena posljednjeg gledao, kad nije ni engleski progovorio, da vidiš, k'o majmunče bio...
-Montevideo, vidimo se!
-Đe?
-Šta?
-A?
-ŠTA KONJU, ŠTA ĐE?
-ĐE SE VIDIMO, BOGAJEBO?
-Tako se zove film konju „Montevideo vidimo se“!
-Aha pa odmah kaži, šta me jebeš po sata.
Došli smo pred kino...Taman kad smo došli na red na biletarnici, mala me povuče za ruku...
-Konjino nevaspitana, pusti gospođu stariju da kupi kartu, imaš li imalo kulture...
Dok mi je čitala bukvicu stigli smo i na red...
-DVIJE.
-NEMA.
-KAKO NEMA JEBEM TI LEPETNJAK!
-Sad žena uzela pretposljednju, ima još jedna a vas je dvoje.
-EV TI TVOJE KULTURE, PUSTILA SI NEDOJEBANU BABU DA IDE VLAŽITI, IDI SAD TI SA NJOM GLEDAJ, ŠTA ME TI GLEDAŠ BABUSKARO, ULAZI SAD UNUTRA JEB'O TE MIMA KARADŽIĆ PO SRED PIČKE!
-Ajde izvini,moja greška, aj vodim te na pivu, nemoj se nervirati, kupi karte za iduću projekciju, počinje za dva sata...
Popio sam nekolike pive da se smirim, zapravo za dva sata čekanja sam pino taman koliko treba da me boli kurac da li ću gledati Montevideo ili Moamera Zukorlića...
Sjeli smo, ladne stolice, neke komunističke, i bioskop koji više liči na atomsko sklonište su mi od bešike napravile košarkašku loptu, kad nisam podlegao, pet puta su mi ljudi jebali majku kad sam išao pišati.
Inače, dodijalo gledati, onako supjan, mrak i jeste, ruka na naslonjaču ženinog sjedišta, svašta prođe kroz glavu, navio sam se pa šapnuo maloj...
-Je l ti ladno, vidim da su ti bradavice k'o kleme od akumulatora, hoćeš da te baja zagrije, hehe?
-Jok, moša.
-Šta?
-Moša.
-Kakva sad moša jebo joj bog majku, šta je sad?
-Ma Moša kretenu, Moša i Tirke...
-Ma jebali te oni, i film te jeb'o, bolje bi mi bilo da sam ćaću poveo da gleda, čovjek je volio Tir
-PST
-keta, kaže pričao mu did da je bio ma
-PST
-Ma ko mi pšće više, da mu ne skačem golom guzicom za vrat!
-Sine, ja sam, rekao si da ćeš na prvu projekciju, pa ja ko velim da ti ne smetam... aj živ bio skoči kupi mi špica malo ja ću pripaziti snajku da ne bi ko zatrko se u ovom mraku...
- E SA SREĆOM...
Brak zbog papira
Gastarbajterski usud. Najgora kazna. Prvo i prvo, ženi se jadan što mora, da se osigura za budućnost. Drugo i drugo, mora to i da plati, sve što je jadnik rmbačeći skupio mora da dadne nekoj strankinji ili strancu, i prepusti se na milost i nemilost. Treće i treće, ta persona obično ne liči na ljudsko biće, još nisam čuo da je neko oženio prepičku za papire. Ali jebiga, otišao si trbuhom za kruhom, ne vraća ti se u rođenu vukojebinu i bijedu gledas kako da izbjegneš deportaciju, kontaš "dadnem nekoj švabici pare, ponesem četkicu za zube, izdržaću ja to..." Neki uspiju.
Srce kuca tika taka, ulica je puna mraka... Dosada ovladala, tuđa zemlja nema osjećaja, nikog ni da me zovne na pivu... Odjedoč poruka na kompjuteru zveknu...
Pozdrav!
Kako ste mi danas, želim upoznati moje samo za vas prije nego što sam mogao ići dalje, ja sam Jessica po imenu sam došao preko tvoj profil ovdje na facebook.com što stvarno zvuči toliko zanimljivo za vas, tako sam odlučio da ispadne bilješku da znaš da sam ja zainteresiran za vas, za prijateljstvo. Molimo vas da ako ste zainteresirani ja ću kao da mi e-mail , tako da se možemo upoznati jedni druge i dijeliti fotografije, mišljenja, stavove, savjeti i kultura bez ikakvog posebnog sebičnih interesa. Ja sam na čekanju da biste dobili odgovor od vas uskoro. od Jessica Hvala.
Svetu joj nedlju šta da napišem ovoj guski, ja engleskoga ne znam...
HRK PU!
-Gdje si Jessica kuco stara, sta ima? Vidim malo te jebucka google translate-r, al stas mu ti. Kazes zainteresovana si. Lijepo je to, stvarno lijepo, pocastvovan sam. Nego kako vrijeme tamo kod vas? Kod nas nista, toplo, ovo zime nije vidilo. Ja se taman onomad na pocetku kad pade onaj snijeg ponadao da cu napraviti ogromnog snjeska, jelte da mu glava bude proporcijalna sa onim mojim mrkvama iz Podlokve. Hvala Bogu rodile ove godine, a nisu samo mrkve rodile i sljive su i kuruzi i senica bjelica. Malo su nas jabuke izdale, ureko ih komsija. Svako jutro ustane izadje na prozor i kune u drvo u kamen. Eto ukleo mi jabuke, ne rodise kako treba, ali bilo je za pojesti i slatke bile. Elem, kazes da si na cekanju. I ja sam, evo vec tri godine otkako sam zavrsio ovaj fakultet i nema posla. Nisam druug, clan stranke sto neizostavno moras biti da bi radio i kao konobar. To ti je ono da se bakces sa pijanom gospodom. Sta jos da ti kazem? Eto javi se ponekad, pusti avaz od sebe da se siti ispricamo i izjadamo jedno drugom, duse da olaksamo bice nam lakse. Tako bar moja baba kaze! .
A ona je mnogo mudra zena. Eno i kum tamo umene je citirao par puta, a zna se koga kum citira i cije misljenje uvazava taj sigurno nesto vrijedi. Da jos upoznas kuma da vidis kakva je to ljudska gromada pa ti bi se tek onda odusevila. Divan covjek, divan. Doduse malo kratkih zivaca. Ali nije on za to kriv, nego rat. Bijese to 94-e prisle ustase nasoj rodnoj grudi (koju ce te i vi posjetiti cisto da nam pokazete demokratiju i objasnite kako ona funkcionise), osuli paljbu po nasem malom gradu udaraju topovima, vbr-ovima, nekad i po koja avionska granata zaluta nama (nije ustasa imao avione cisto da razjasnimo) cak su nas iznenadili i sa nekim bombama sta se ispaljuju sa brodova. Tako meni rekao ludi Goja, a on nikad ne laze. I tako mi cucimo u podrumima i cekamo sudnj cas kad dodje komanda da se krece. Krenuli mi. Dvije kolone auta iidu iz grada, a treca traka slobodna, e njom idu kamioni u grad cisto da izvuku nasu teskom mukom stecenu imovinu da ne pane neprijatelju u ruke. Moj kum dijete od 7 godina sjedi u autu (registrovanom za 5 putnika) sa sestrom i jos dvoje djece , njegovi rodjaci. Pored njih tu su jos i tri odrasle osobe. Posto je bilo dovoljno mjesta u autu je jos bilo stvari brat bratu traktorska prikolica. Tako spakovani stoje oni u koloni automobila i cekaju dalja upustva dok bljesak svake eksplodirane granate osvijetli nebo, a zvuk zapara usi. Uputstava nije bilo nego se kolona pomjerala laganim tempom da bi put od 17 kilometara presla za rekordnih 7 sati. E kad je proslo tih 7 sati dodjose na policijski punkt gdje rekose da se odvajaju od kolene i idu da pokupe dida i babu jer steta je da auto ide poluprazno. Uz male pregovore i vjesto sarmiranje policajca od strane kumove tetke isti ih pusti da prodju i jos im obezbijedi pratnju do mjesta odakle bezbijedno mogu da odu po dida i babu. Dalje je bilo kako je bilo da ti ne duzim pricu. Usled svega toga kum tamo umene otanjio sa zivcima postao prijeke naravi Boze sacuvaj odma covjeka posalje u tri lijepe. Da si se njemu kojim slucajem javila jos bi on u drugoj recenici iznio svoje misljenje o svemu, a ti bi vjerovatno bila nagradjena odredjenim epitetima. Vidis imas srece sto si se meni javila. Ja sam bjezao drugim putem na traktorskoj prikolici pokrivenoj ceradom koja je bila na jednom mjestu suplja (progrizla je krava Dikulja) pa mi je malo kislo za vrat. Inace je bilo dobro imao sam jesti. Dva puta u tri dan. Djavlu malo bilo. I tako poceo sam ti govoriti da imas srece sto si se meni javila jer ja cu da budem ljubazana i da ti na lijep nacin kazem da od naseg upoznavanja i druzenja nece biti nista. Aj ziva bila, u zdravlju ostaj.
FROM JESSICA:
IDI U PIČKU MATERINU JA MISLILA TI NEKI GASTGARBAJTER, DA NISI NI NAUČIO SRPSKI, DA TE OBRLATIM ZA PAPIRE
- Oš ti na pivu da odemo neđe?
Kljukuša
Tradicionalno jelo na izdisaju kao žrtva pop kulture.
Rođena sestra od ljeuše. Smrtni neprijatelj pice, dosta nepopularnija. Pica predstavlja sve ono protiv čega se kljukuša bori. Ali jebi ga tako je to, ona nesrećnica kad zamiriši , ljudima pomuti pamet pa ne znaju šta je zdravije za njih. A šta ima zdravije od bijelog luka? Ništa. Ali jebeš ga, ona nesrećnica em miriši, pa još kad je sočna, i kad se razvlači onako bezobrazno, teško je odoliti nekom neprosvjećenom insanu, svaki bi da malo gricne i lizne. Da približim onima, što ih ne volim očima vidjeti, a što se vabe urabanima : Pica je mejnstrim, a kljukuša andergraund, hardkor. Ili što bi rekao Kočić: Kljukuša je Jablan, a pica Rudonja, podgojeni bak stranog okupatora, koji kidiše na sve što je naše.
Ali ipak, ima ima nas koji gledamo svojim očima, koji znamo šta kljukuša predstavlja, koliko tradicije i koliko istorije ima, koliku je muku sagledala. Da nije prošla kroz sva teška vremena ovog naroda ne bi bila onako ljuta, a opet slatka u isto vrijeme. Vratimo prave vrijednosti na naše trpeze.
Kad sam bio mali, znao sam svoj pravac. Dok su svi voljeli slatko ja sam samo kljukušu tukao.
Mili Bože, čini mi se da sam mogao kljukušu jesti i spavajući. Sjećam se, kad se igramo lopte na livadi, zakuva se žestoko, a mene baba vabi sa brijega:
-OOOOO STEVANE, AJDE JEDI!
-NEĆU VIDIŠ DA IGRAM LOPTE!
-AJDE NAPRAVILA SAM TI ONO ŠTO NAJVIŠE VOLIŠ!
-JEL KLJUKUŠA?
-JEEEESTEEEEEEUU!
I tog trenutka zemaljska kugla prestaje da se okreće. Ama, mogao sam sa Zvijezdom igrati finale Lige šampiona , napustio bih samo za parče kljukuše.
A to baba kad napravi, zemlja gori. Dok ona pravi prevrtu od crnoga brašna, meni dadne čanak i sjeckalicu, i prikuči gredicu luka da usitnim, da budu oni komadići sitni kao Srpski pokret obnove. I dok ja to spremim, prevrta bude gotova, baba poulji luk. Stavi tepsiju u ćošak sudopera, odmakne se na kraj sobe, da mi čanak da pridržim, dok ona podveže maramu i istegne ruku, pa kad odatle pljusne onu kljukušu, mene odmah znoj oblije. I jedi, i jedi, i jedi... Onaj bijeli luk spusti pritisak i samo mi primaknu krevet i ja se oborim direkt sa stolice.
Jedne prilike zaglavio na Paprikovcu. Prekro se.
Veli doktor: Šta je reći?
Kaže did: Jebi mu sunce doktore, prekro se kljukuše , dulum je pojeo. Samo oči počeše pod rotacijom raditi. Vodi ga na odvikavanje, on je narkoman. A ja mali bucko bio, zajapurio se ...
Mene tamo u neku sobu, sestre me privatile za ruke naguzilo preko stola. A kad doktor izvadi špricu, svetu ti nedlju, pa ono bi konja ubilo ko zeca. Kaže ona sestra meni:
-Ne boj se ništa, kako se nindža kornjače ne boje...
- Ma kakve nindža kornjače, kakvi kurci, vidi igle kolika je ima da je išćera na drugu stranu, OJOJJ MENI...
- Pa sine mili, ko ti je superheroj?
-Superheroj Spasoja, nekidan prevrno prikolicu đubra ...
-Onda budi Spasoja.
Utom, i doktor povika:
-Može li.
-UDRI DOKTORE JA SAM SPASOJA ČEDINOV, NE MOREŠ MI NIŠTA!
Kad sam došao sebi čuo sam doktora kako didu govori da je ovo težak slučaj, da mi je od bijlog luka malo mozak izgorio, nece se puno odraziti na psihu, malo samo zglajzo ali nisam agresivan. Da mi daju pice da jedem, da ne mislim na kljukušu. Nije lako, ali da ću se odviknuti uz podršku porodice.
Nikad mi pica neće kljukušu zamjenuti.
Tjeri Anri
Elegancija sa pet brzina. Najbolji topdžija svih vremena. Čovjek čije se ime pretvaralo u huk Hajberija i gostima tjeralo jezu niz kičmu. Davne 1999. magnet za talente u ljudskom obliku Arsen Venger ga je doveo iz Juventusa i ovaj vižljasti momčić je našao dom. Stao na centar terena i rekao : „Moje kraljevstvo seže do oboda ovih tribina“.
Nije krenulo baš najbolje, ali je stari vuk Arsen imao strpljenja dok Anri nije uhvatio zalet. A onda, kad je uhvatio zalet, kao kroz čitavu karijeru niko nije mogao da ga stigne. Imao je sve, brzinu, dribling, ideju, dušu, kompletan igrač. Mag. I gospodin. Tako je elegantno izgledao na terenu da bi mu pozavidio i najveći engleski džentlmen. Dribling nije atraktivan kao Ronaldinjov, onaj dječački, već odmjeren , zreo, gospodski, jednako ubojit, taman koliko treba.
Mili Bože kad uzme loptu na centru pa se sjuri lijevom stranom prema kaznenom prostoru, naniže par igrača, i onda magija... dođe na ivicu šesnaesterca i odjseče loptu u gornji lijevi ugao. Golman svojom paradom samo uljepša prizor. Trejdmark.
Bio je toliko brz da mi se uvijek činilo da ostali igrači stoje u mjestu dok on juri kraj njih. Izgledalo je kao da ne dotiče zemlju, veća elegancija nego primabalerine maksime teatra „Boljšoj“, Svetlane Zaharove. Uhvatiti njega bilo je kao uhvatiti srndaća kapitalca. Pravi trofej. Sve je ličilo na video igricu u kojoj je on zadnji glavni, baš u skladu sa tadašnjim sponzorom Arsenala kompanijom „SEGA“. Osvojio je sve što se osvojiti moglo. I jedina mrlja ovom džentlmenu u karijeri je ruka protiv Irske u kvalifikacijama za svjetsko prvenstvo. Ali jebeš ga, i to je čar fudbala, pa i jedan Maradona je imao Božiju ruku pa je heroj. Bili je ili oni ili mi, i on je napravio izbor. Nikad nije dobio zlatnu loptu, ali je zato dobio Kanavaro jeb'o mu pas mater i onome k'o je dade odbrambenom igraču.
A onda je odlučio da malo vidi svijeta mimo sumornog Londona. Od tad Venger traži novog kralja, novog Anrija, vrte se igrači, talentovani, dobri, ali ovakav blagoslov te pomiluje samo jednom u životu. Ponekad u pauzama američke lige , vrati se iz legende, čisto da djeca koju Venger sada trenira povjeruju u bajku o kralju sa Hajberija. Da je postojao neko ko se mogao suprotstaviti Crvenim Đavolima, i da je u Londonu gazda bio Topdžija a ne onaj plavi pandur sa Stamford Bridža. Da vide da još uvijek postoji i da je nekada vladao, i da će možda opet zagrmiti čuveni topovi, ovaj put sa Emirejtsa. Da je moguće da ponovo ovladaju fudbalskim bojilištima u Engleskoj.
Jedini Francuz kojem se London predao bez zrna baruta.