Na Badnji dan ustanem, baka nije još ispržila kajganu, jer se posti, a nema ni crtanih na TV-u, jer TV nije još izmišljen. Otac izbacuje krmelje iz očnih duplji i dohvata sekiru: idemo u šumu po mrklom mraku, dok komesar, drug Janko još spava. Otac kaže "ne bih na letovanje na Goli Otok". Otac je veliki šaljivdžija. Noge mi upadaju u sneg do kolena, hladno je, otac puši usput i teško je razlikovati da li mu iz usta izlazi dim ili vodena para. Cerić klone pod snažnim zamasima sekirčeta. Vraćamo se domu.
Na dan Božića komšija Mašan tradicionalno ulazi prvi u kuću: on je položajnik. Majka kaže da treba da nađemo nekog mlađeg, ali otac kaže da je važno samo da nije oženjen. Mašan ima 57 godina i bole ga leđa kad se sagne da prodžara vatru. Izgovara ritualne reči na brzinu i seda za sofru. Lomimo pogaču i baka pronalazi novčić. Baka je stara i otac označava pogaču, tako da ona pronađe paru, jer joj ovaj Božić može biti poslednji. To govori već 10 godina.
Ja sa decom napolju pravim sneška. Komesar Janko zalazi po selu i svakom Snešku docrtava petokraku.
Majka kaže da treba da uzmem da učim, jer šta radim na Božić, to ću raditi cele godine. Kažem joj da je onda logično bolje da ne učim, ali majka ne shvata i udara me forhendom po potiljku i kaže "nemoj da ostaneš samo sa predškolskim kao ja, završi 4 razreda".
Napolju se grudvamo i igramo četnika i partizana. Ja sam obično četnik. Otac me gleda kroz prozor i smeši se krišom kad hedšotujem partizana.
Predveče baka ispriča neku anegdotu iz balkanskih ratova i onda se svi smejemo, iako nije baš mnogo smešno.

Niče-jedinica. Preveliki da bi se koristio za debljinu maltera i veličinu buba, premali da bi se rabio kao mera za visinu ljudi i slonova, decimetar nikad nije ni imao šansu.
Čak i onda kada je mogao da izađe iz anonimnosti i zaživi kao kubni, litar ga je sjebo i vratio u zapećak mera.
Uči se u školi reda radi, da se ne preskoči. Jer to je pedagoški. I bude nekad u Slagalici, kad penzionisani diplomirani književnik, honorarni saradnik i vetaran enigmatike, baš nema inspiracije.
Decimetar je tragičar SI sistema, povučen momak sa Ljubić-keja, đak Prehrambeno-ugostiteljske škole sa prosekom 3,35. Za Dan nečega ako ga se sete, sete se, a ne sete se.
Eh, oče metre, oprosti im, ne znaju šta čine.

Fensi kuvar.

Kulinar ne sprema klopu: on projektuje kompleksan gastronomski doživljaj. On ne surdukne lepo kašiku vegete, nego udara tučkom po skupom korenju u stilu Aspiriniksa, vrti mlin od pola metra i doda maaaalko, lečak nekog praha, još malo... takoc, voila. A sad da se malo spali let lampom i ko šećer.

Kažu da su Kolumba kulinari nagovorili da krene po začine u Indiju i vidite šta su, da se tako duhovito izrazim, zakuvali.

Ono što ima u kući, nije dovoljno: kulinaru treba nešto drugo. Skupo. Ne može orah, nego mora muskatni orah, ne može jabukovo sirće, treba balzamiko, ne može beli luk normalan, nego u granulama. "A sada dodajemo malo ulja od semenki grožđa". Stani sekund, neko vadi koštice iz grožđa, stiska ih i pravi ulje? Da, neznalice nepca ogrubelog.

Na kraju, posle višečasovnog dinstanja, pirjanjenja, flambiranja, rendanja, drkanja i mumificiranja, evo i specijaliteta: mrtva priroda sa dulekom, kombinovana tehnika. Da se ruča. Pardon: ručava.

Bivša supruga bivšeg muža Goce Tržan.

Lik koji ti se raspituje za kevu.

Svaki natpis za moju babu.

Ignorisanje. Izostanak odgovora na gest, poruku ili prosto postojanje kao takvo.
Dešava se u virtuelnom i u stvarnom svetu.
A boli jednako.

Finale nekog brzog dešavanja. Po analogiji sa završnim delom famozne reklame iz stare Juge, u kojoj brkati lik ima obično samo 10 sekundi da hitro izdeklamuje šta sve ubija sprej protiv insekata ili kako se boriti protiv zle buđi.

Gerijatrijski sleng za bilo kakvu varijantu radio-prijemnika: radio-kasetofon, radio sa satom, noćno svetlo-jonizator-radio itd.

Za nevešto oko nenaviknuto na glad to je samo početak (ili kraj) svinjećeg produkta mesnoprerađivačke industrije, spakovanog u crevastu membranu. Za one koji pamte krizu ili je i dalje proživljavaju, krajka predstavlja etalon količine, parče koje smoreni operater mesoreznice nije želeo da dalje sitni, nego ga je ostavio u punoj, natprosečnoj veličini.

Krajka se ne uklapa lako u sendvič, zbog svoje jelte topološke strukture. Ona ostaje sama, da štrči i mami siromašnog studenta iz Vladičinog Hana. Krajka je arhiobrok, istinski tolitelj gladi, premijum delikates.

Totalna sigurica. Pošto je sto posto - siguran događaj, onda je milion posto nešto baš zacementirano pouzdano, zato što je milion mnogo veći od sto.

Konačni samozadovoljni argument u Internet-diskusiji na temu siromaštva. Taj što se žali na deficit paštete u crevu, kako to da ima za Internet da se pišu komentari, a? Prc, šah-mat, gospodine ubogi siromahu. Ili možda bolje: gospodine buržujčino, pun Interneta.

Izuzetno dosadna ženska osoba. Pa analogiji sa famoznom pomoćnicom na Windows-u.
Samo nešto zapitkuje, u sve bi da se meša, upada bez kucanja, prekida te usred drkanja, preljubazna je i nesnosna.

Dugoročno, planski. Ozbiljno.

Makedonska krava.

Filmska kliše-rečenica, a neki kažu i da je u realnosti česta.
Pokušaj spašavanja one poslednje mrvice digniteta u bezizlaznoj situaciji, vapaj za izborom dostojanstvenije metode usmrćivanja.

A kad se mre, nema baš puno mogućnosti, zar ne? Nije da sad možeš da odjednom izgineš časno u bici na Termopilima, a ovamo si služio civilno u Društvu paraplegičara i korisničko ime ti je krlence1990? Ćuti tu i lipši kako mora, šta ima sad da birkaš.

Млађи и перспективнији брат врата. Луксузна мрежица селективне природе, која не дозвољава комарцима да нарушавају пријатне тренутке излежавања у топлини троседа дома свога, чему и дугује своје име.
У пренесеном значењу - суптилна брана против насртљивих крвопија, у којој каткад остају заробљени неискусни вонаби освајачи.

Točak.

Jedna od gadnijih reči, možda tu negde u rangu sa čibuljom. Nije to nešto stvarno strašno, to je onaj deo kose kad se žene ne farbaju neko vreme, pa izraste originalno vlasište i onda se vidi razlika. Ta kosa često bude na primer bela ili šućmurasta ili drap, ali nije tako strašno. Ali reč: izrastak. Kao da izbija neki rožnati prst iz glave ili ne znam – rep sa pomoćnim točkićima.

Najjača tripčina od televizije. Ako imaš supstance, još bolje, ako nema, nema veze.
Sve vreme ide neka lagana repetitivna muzikica, hipno-glas koji pevuši tri reči, obrću se neke lopte, žirafa ti kaže "zdrawo prijatelju", niz neku česmu kaplje šareni želatin od kojeg se polako pravi lokomotiva, šareni međedi ti mašu, a to su u stvari saobraćajni milicioneri, koji regulišu saobraćaj sačinjen od kornjača, jazavaca i nekih još glodara, ne znam tačno šta su. I onda ti vrti neku spiralnu liniju i njišu se neke glave sa kapama i ulaziš polako u neki tunel, a uokolo sve neke ruke i ti kao overavaš sve te ruke i svi ti viču "bravo" i izletiš onda na naku livadu sa čokoladnim kolačima i kolač ti kaže "jesi mi dobar" i onda...