Данас људи у позној пензији или иловачи, у старој Југи стални сарадници Еуреке, Енигме и викенд-издања Вечерњих Новости. Живећи у прединтернетској ери (a.I: ante Internetum), ови гуруи слагања речи и израза морали су муком и пешке да долазе до имена мађарског предратног голмана, надимка окаринисткиње из Краснојарска, најмање десне притоке Марне или претка слатководне њорке, док су у свесци на коцкице ницале матрице скандинавки, белих, домино и карамбол укрштеница, зидала се пирамида, шаренели анаграми и осмосмерке. За слово се остајало до касно у ноћ, изнова уклапајући Изолду Баруџију и Раџифа Гандија.

Ветерани се ужасавају укрштеница са пуно црних поља и појмова са превише самогласника, а најјачи хипстери међу њима су се својевремено заклели да неће користити Иту Рину, јер су је "превише, брате, разјебали усправно".

Стварали су првенствено из страсти, није ту било неких пара. Зато је задовољство креираним палиндромом од 17 слова било непроцењиво.

Како се појавио софтвер за комбиновање речи и развио Интернет, ветерани су пљунули на све и окачили ребусе о клин. Данас само каткад ваде испод кауча укоричене збирке изрезаних радова, смешкајући се сетно својој пасији.